Почетак диктатуре у Русији

понедељак, 30. април 2018.

На жалост, сценарио који сам помињао као могући, а то је заоштравање ситуације на унутар-политичком плану у Русији, почиње да се одвија, то јест почиње отворена, безобзирна диктатура.

Оно што се десило за време председничке предизборне кампање, то јест појава Павла Грудињина, који је представљао велико непријатно изненађење и реалну опасност не само за Путина, већ и за цео путински систем, заснован на клановским принципима ("породица" још из времена владавине Јељцина, кооператив "Језеро" Путина и његових најближих другова и владавина мреже олиграха, такође блиских Путинових другова), покренула је диктатуру власти у Русији, а главни генератор те диктатуре су, као и увек - страх од губљења власти и од народне побуне.

Већ сам говорио о читавој серији народних побуна у Русији које су повезане са постојањем и изградњом еколошки опасних ђубришта близу насељених места, које карактерише осећај да се народ ослобађа страха и да почиње све опасније да прети осионој власти која гази његова права.

И уместо да се власт смири и послуша глас народа и помогне му у његовој муци, што би по мени била логична одлука, власт је безобзирно одлучила да крене ђоном на народ, то јест да не попусти, што је резултирало полицијском интервенцијом на неким од митинга, где је народ сузбијан даље од ђубришта, а неки од главних организатора митинга су хапшени. А хапшени су само зато што желе да живе у нормалној еколошкој средини и да они и њихова деца дишу чист ваздух! Ево примера таковог човека, а кога је власт ухапсили и осудили на 12 дана затвора:



А ево и снимака наставка побуне народа против ђубришта на примеру Волоколамска, који се не показују на главним федералним каналима, као ни било шта друго што одражава реално расположење народа у вези са горућим проблемима у Русији:





Такође се кренуло ђоном на оне руководиоце који су стали уз народ, као на пример на руководиоца Серпуховског рејона Александра Шестунова, оца петоро деце, коме су због отпора губернатору Подмосковске области Воробјову и подршке народу (учествовао на народним митинзима против ђубришта) на најгрубљи начин претили преко телефона и лично, а што је Шестунов снимио и поставио на ЈуТјуб. Ево тих снимака:



На овом видео снимку где се Александар Шестунов обраћа Владимиру Путину, разна лица из Администрације Председника РФ, из ФСБ и из Администрације губернатора Подмосковске области Воробјова, отворено прете Шестунову да се повуче, да се не кандидује на септембарским изборима и да не допушта народне митинге против ђубришта или ће да га "прегазе булдожером" (симболично), да покрену против њега фабрикована кривична дела, да га избаце из куће где живи са породицом на улицу и слично. Међутим, Александар Шестунов, за сада, наставља да се бори.

Даље, руска власт је одлучила да може да шпијунира о чему говори народ на друштвеним мрежама. ФСБ је тражио кључеве за шифровање да би могао да прати дешавања на веома популарном у Русији (и не само у Русији) "месенџеру" "Телеграм". "Телеграм" је веома удобан за коришћење, а направила га је компанија руског предузетника Павла Дурова, познатог по томе што је направио највећу класичну друштвену мрежу у Русији и региону "ВКонтакте". ФСБ је образложио своју тражњу тврдњом да су терористи користили "Телеграм" припремајући своје акције. Међутим, многи људи у Русији не верује томе, већ сматрају да власт хоће да одсече народу и последњу слободну територију где може слободно да износи своје мишљење. Павел Дуров је одбио да преда кључеве за шифровање ФСБ-у, а поодавно је напустио Русију и путује по свету са својим програмерским тимом, не задржавајући се на једном месту дуже од две, три недеље. Руска државна агенција "Роскомнадзор" је као одговор почела масовно да блокира ИП адресе, али због отпорности "Телеграма" није успела да му нанесе већу штету. За сада је "Роскомнадзор" поражен. Власт је поражена у борби против Павла Дурова. У вези са овим случајем у Русији се подигла велика прашина и народ је и овде почео да се буни. И опет су почела хапшења. Ево једног примера пред здањем ФСБ-а у Москви, где је учествовала и једна чланица "Пуси Рајот" и један "православни" активиста:



А данас је одржан и велики митинг у Москви у знак подршке "Телеграму". Ево говора Алексеја Наваљног и Михаила Светова:





На жалост, ствари се крећу ка катастрофи и она је све ближа, а провоцира је власт својом безобзирношћу и решеношћу да се не да до краја и да стоји "на смрт" против народа.

За то време велики народни протести у Јерменији су довели до оставке председника владе Сержа Саргсјана. Јерменија је била председничка република док је управо он био њен председник. Међутим, када му је истекао други мандат, да би наставио да влада, промењен је Устав и Јерменија је постала земља где највишу власт има председник владе. То није могло да прође и народ Јерменије се изборио за смењивост власти. То што се десило у Јерменији може да представља сигнал за Кремљ шта може да се деси ако неко жели да влада доживотно.

Наиме, стиче се утисак да се у Русији врше припреме да се Владимиру Путину и пребогатој олиграхији око њега омогући да влада доживотно. Високи представник партије "Једина Русија" Пјотр Толстој је већ 1917. године јавно предложио да се то омогући законом. Зато и због несмењивости власти, многи сматрају да Русија више није председничка република, већ монархија и називају Путина царем.

Такође, недавно, спикер државне Думе, утицајни политичар и члан "Једине Русије" Вјачеслав Володин је рекао да ако нема Путина, нема ни Русије. То значи да је Путин Русија. Није. Путин није Русија и ако Путин оде са власти, Русија ће наставити да постоји. Русији су потребне корените промене на свим нивоима, а пре свега промена система управљања земљом и систем расподеле новца, како би се земља подигла на виши ниво и како би народ коначно почео да живи боље.

За то време у Сирији, постаје јасно да је Русија упала у замку. И после напада САД, Велике Британије и Француске на циљеве у Сирији, када Русија није војно реаговала да заштити верног савезника, опет је дошло до нових напада, овога пута од стране Израела, који је жестоко бомбардовао места где се налазе ирански војни потенцијали, као и сиријска војна складишта. Русија опет није војно реаговала, што значи да са руским војним савезницима може да се ради шта већој сили падне на памет. Русија разматра могућност да достави Сирији против-ракетне системе С-300, а на то је Израел мртав хладан изјавио да ће да сруши те системе ако му они буду угрожавали безбедност. То је све отворено понижавање Русије као војне силе. Како уопште Русија планира да се извуче из песка Сирије? Ако остави све и само оде, оставиће земљу полу-окупирану од стране САД и њених савезника, наоружане опозиције, ИГИЛ-а који још није до краја уништен, као и великих делова територије коју контролишу Курди. Тада би се ситуација полако вратила уназад, то јест Асадова војска не би била у стању да задржи позиције које сада има и опет би букнуо грађански рат у коме би Асад опет почео да губи.

Ако пак Русија одлучи да остане, иако је Путин већ у пар наврата проглашавао победу и повратак руске војске кући, докле ће то бити? Вечно? Или до некакве потпуне војне победе? То је готово немогуће. Има индиција да се САД спремају да пошаљу у Сирију арапску војску или војну коалицију арапских држава као "прокси" армију која би уместо ње обављала посао. То је, такође, опасан сценарио, који ни Асаду, ни Русији не иде у корист. Још једном, Русија је у Сирији упала у замку из које ће се тешко извући, а да не буде војно поражена или понижена. Можда Русија није ни требала да се меша у Сирији, јер није била спремна за тако велики подухват, а није била спремна јер нема довољно економске моћи, нити је сређена држава, то јест светска веле-сила, која би себи могла да приушти један такав опасан корак.

Једна Кина која је економски много јача од Русије се за сада не усуђује да се било где војно супротстави западу, јер добро зна да још увек није довољно спремна за тако велике игре.

Са друге стране, против Русије се води и специјални рат, на пример, на случају Скрипаља, који иако изгледа конструисан, ипак доноси политичке поене западу. Наиме, Јулија Скрипаљ, ћерка бившег двоструког агента ГРУ Сергеја Скрипаља, која се брже опоравља од оца, одбила је контакт са руском амбасадом и, чак, са својом рођаком из Русије која је хтела да дође да је посети у Великој Британији.

Русија се у политици и војно понаша реактивно, то јест реагује на већ бачене изазове, када је често већ касно за добру одбрану, уместо да ради проактивно, то јест да иде испред догађаја и да их спречава.

Зато је потребно да у Русији на власт дођу патриотске снаге, као што је на пример НПСР у коалицији са још неким снагама, и да тако преокрену ствари у корист Русије и да Русија постане светска сила број 1. А то може да постане само ако прво реши све унутрашње проблеме и постане стварни магнет за све народе света у сваком погледу, јер без унутрашње снаге и стабилности Русија не може да буде оно што бисмо сви ми који је волимо хтели.

А ево и критике руске политике од стране председника Белорусије Александра Лукашенка:

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP