Путеви ка утопији: Слике Благословеног живота из села Давидова у Русији
недеља, 3. јануар 2010.
Ја сам већ писао о православној општини села Давидова у Русији и први прилог можете погледати овде:
Путеви ка утопији: Село Давидово, православна општина у Русији
Ево још слика из села Давидова које нас подсећају на Благословени живот (кликом на слику добијате увећану верзију):
Просторна организација општине је заснована на духовном поретку, то јест у центру општине је црква, а не банке или пословни објекти
Далеко од електронског концентрационог логора
Далеко од електронског концентрационог логора
Заједно, јер човек је човеку брат, а не вук
Духовна организациона хијерархија - свештеник води народ као служитељ
У селу се узгаја и стока
Рад у штали
Рад у штали
Заједничка трпеза
У селу има и рачунара и пратеће опреме
Музика за душу
Дечији радови
Пећ
Живот у селу
Живот у селу
У селу се брину и о болесној деци
У селу се може предлагати шта да се ради
О животу у селу
Док Србија међу шљивама и под бомбама пуже ка европском брлогу, у утроби Русије, у утроби Евро-Азије, ничу Благословена места као што је православна општина села Давидова.
10 comments:
Драги Горане,
Срби су „поцрвењели“ доста касније него Руси...и док се Руси, с обзиром на пространство, релативно брзо „сабраше“ - заслуге „баћушке Путина“ - Срби још траже оног који би их из „црвенила“ извео...
Понекад, па макар и за кратко, помислим да су наши прави избавитељи (они из Крајине, Славоније, Босне, Херцеговине, са Косова и Метохије, па чак и из Црне Горе) или помрли или издани...
Истина је да ми још каскамо... Но, не заборави и не губи Вјеру...ПРЕПОРОД је још увијек могућ, и Руси су прије него што Путин наступи, имали свог „проклетога Бориса“...
Брате Миро,
Није Путин организовао православну општину у селу Давидову, већ сам народ са својим свештеницима.
Има на мом интернет дневнику веза ка званичној интернет презентацији села Давидова. Треба људи да оду на ту презентацију и да прочитају шта пишу људи који су били у селу Давидову и да виде слике Благословеног живота. То је пут којим треба ићи, а не мрачњаштво и силеџијство Европске Уније.
Наравно да Путин није организовао Православну општину, али је са његовим наступом вјетар почео другачије да дува...када је политичка клима неповољна (то веома добро знају и Руси), веома брзо се „самоорганизовање“ заврши у крви...(Не тако давно и више него игдје, у Русији су за Православље летјеле главе, па и читаве „заједнице“ уклањане су са лица земље - Не поновило се никад!)
...Србија је мала земља и као таква је одувијек била на „Вјетрометрини“...многе генерације Срба су одрасле у „Западном трулежу“ (гастарбајтерска дјеца), упиле њихов смрад и разносе по Србији у току празничних и дана годишњих одмора, вјерујући да су „народна узданица“ и да носе нешто посебно...
А у Србији живе само они који нису имали гдје да оду, а то су углавном убоги сиромаси и неписмени - осуђени на туђу помоћ... (фрапантна је чињеница да је скоро 28% Срба неписмено)...
Стара државна гарнитура није имала ни једну лијепу ријеч за „брата Руса“, блатила га је кад год је стигла, а нова ишколована у западњачким тајним службама је, не само наставила њихов рад него га још и појачала...
Запад и тзв. њихова демократија су Славенство и Православље континуирано разбијали, како „политичким тако и религијским средствима“, усмјеравали једни против других и све то уз помоћ вјешто изабраних сателита...много су се и често ослањали на Бугаре (који само славенски говоре), пречесто су зауздавали Словене и Хрвате и слали их на Исток као „копљанике“, понекад су хушкали Румуне или Грке (православне али неславенске народе), у новије вријеме преко папе и католичанства Пољаке, па онда Украјинце, Грузијце... и скоро увијек Албанце, Мађаре, Италијане и Турке...
.... о овоме би се могло писати без „тачки и зареза“ у недоглед, али да се вратим твоме „не желим да губим на времену“...Па драги брате, ако ти не желиш, те ја не желим, те неко други не жели...ПА КО ЋЕ ОНДА? А НЕКО БИ ИПАК МОРАО ДА ПОМОГНЕ НАШЕМ НАРОДУ ДА СЕ ОСВИЈЕСТИ И ОБНОВИ СВОЈУ ЗЕМЉУ.
Потпуно се слажем са свим што си написао и из твојих речи избија горчина пораза. У овом тренутку ми смо као држава поражени, али тренутни државни пораз не значи и коначни народни пораз. То је важно да се схвати.
Што се тиче твог питања ко ће да помогне нашем народу ако ја и ти и други не можемо, ја могу да кажем у своје име. Ја радим све што могу да помогнем да Србија поново постане висока. Учествовао сам у рату против НАТО пакта 1999.-те године и ако ме држава Србија позове у неки нови рат за ослобађање земље, поново ћу се јавити. Значи, у случају рата, у случају мобилизације, ја ћу опет бити у Србији на свом месту у србској војсци. Што се тиче мог учешћа у политичким организацијама, политичке партије ме не занимају јер нисам за демократију, то јест поделе народа, а од непартијских политичких организација ниједна ми се не свиђа довољно да бих био њен члан. Оно што ми се највише не свиђа код непартијских политичких организација је недовољан радикализам и слабост метода којима се служе у борби, то јест њихове активности немају никаквог ефекта на правац у коме се Србија креће. Оно што ја могу да урадим у овом тренутку је да радим на себи да постанем бољи човек и Србин, да радим за своје дете и за своју породицу, да пишем на овом мом интернет дневнику и да се преселим са запада на исток.
Живеле Србија, Русија и Куба!
...пратим ја Горане све што ти пишеш (мада ријетко коментаришем) и у много чему могу да подијелим са тобом мишљење, посебно се слажемо по питању „личне изградње“, наших коријена/извора, по питању партија и тзв. демократије. Али све то имају и други народи...па ипак то код њих боље функционише...
Шта то смрди у нашем дворишту? Зашто се Срби олако одричу Србства, конвертирају и асимилирају...и...и потом што је још горе постају нам најжешћи непријатељи...?
Шта то вијековима код нас трули и загађује нас...
............
...а добро начитани знају, није то давно било, да смо ми имали и изузетне Србе који бијаху друге вјере - Србе католике и Србе муслимане...
Прво да кажем што се тиче остављања коментара. Хвала ти. Ја не остављам коментаре нигде, осим што могу да понекад затражим помоћ од некога ако не могу да га контактирам на други начин, али без икаквих даљих разговора на интернету. То да више не учествујем у било каквим интернет дискусијама је савет који сам добио на исповести од свештеника коме се исповедам и тога ћу се придржавати до краја.
Што се тиче демократије, ја мислим да демократија код нас не може да функционише на начин како она функционише на западу из разлога што у Србима још увек, мада све мање, живи тај дух заједништа или саборности. Дакле, то је добро што демократија не функционише код Срба као на западу, али је лоше то што она ипак функционише. Ја бих волео да демократија код Срба не функционише уопште и да је друштво организовано на нама ближим принципима, а то су, као што сам већ рекао принципи - братства, заједништва, саборности и договора без подела. Ја сам то назвао не једноумље, већ једна воља, а та једна воља би требала да буде воља за живљењем Благословеног живота.
Слично је и са Русима. Међутим, Руси су много конкретнији у том одбијању демократије западног типа. Њима чак ни овај облик демократије који је сада у Русији не одговара у потпуности, али је, ипак, довољно добар, пре свега као параван за западно јавно мњење. Русима одговара чврста, централизована власт која је добра и природна за Русе, а добра је и природна јер је дубоко повезана са руском идејом која се, између осталог, огледа и у тој тежњи Руса ка животу у братској заједници где се појединац испољава у општем, као део општег, то јест целог народа, а што је потпуно супротно од западног принципа индивидуализма који води у распад заједнице, а што је оличено у изреци да је човек човеку вук. Дакле, руска идеја је идеја свеопштег спасења и она подразумева братско јединство у Христу, док је западна идеја окренута ка себичњачком индивидуализму који води ка атомизацији друштва, то јест ка његовој пропасти.
Dirljiva prica, ali treba da imate u vidu da ovo selo ne moze da opstane samo, vec je potrebna pomoc donatora. To pokazuje da ne treba sanjati o nekom masovnom pokretu u tom pravcu. Prvi razlog je mislim, da vecina ljudi ne zeli da zivi ruralnim zivotom. Drugi i mozda bitniji, je da bi masovno vracanje na selo znacilo veliki korak unazad u ekonomskom smislu.
Тачно је да је Владимир Путин створио услове за препород Русије, али су темељи тог препорода у самој Русији, а не изван ње. Русија која се већ подигла црпе снагу из свог духовног и материјалног тла. Прочитао сам негде да Путин чита дела Ивана Иљина, једног од највећих руских философа који је морао да напусти Русију после Октобарске револуције. Значи, идеолошке основе на којима се гради нова и моћна Русија су руске. Такође, нова и моћна Русија се гради на руским природним богатствима и тим природним богатствима управљају Руси или контролишу управљање ако неко страно предузеће има удела у послу. Руско руководство је правилно схватило да се нова и моћна Русија може градити само на повратку националног достојанства Руса и на самопоштовању.
А шта се дешава у Србији? У Србији више од половине гласача директно гласа за политичке партије којима су главни "партнери" окупатори дела србске територије. Реч партнери сам намерно написао под знацима навода, јер се ту не ради ни о каквом партнерству, већ о пуком извршавању налога окупатора. Где је ту повратак националног достојанства и самопоштовање? Ја не знам да ли постоји земља на свету у којој би тако нешто могло да се деси. Међутим, што је најгоре, они који држе власт у Србији постају све дрскији, а отпор је све слабији.
Што се мене лично тиче, ја не губим веру, али не желим да губим ни време, јер се не види да ће се у скоријој будућности ствари у Србији променити на боље. Треба спасавати будуће генерације од Атлантиста и њихове иделогије.
Анонимни брате,
Мени ова прича о селу Давидову не звучи дирљиво, већ оптимистички, а ако се погледа у каквим условима је село основано као православна општина, онда ми прича звучи величанствено.
Наравно да не треба очекивати неке велике покрете у правцу оснивања оваквих села, али је битно да таква села постоје. То су оазе духовног и физичког здравља у цивилизацији која тоне.
Што се тиче тога што си написао да већина људи не жели да живи руралним животом, и то је тачно. Али, вредност постојања села Давидова је и у томе да људи који живе у градовима могу да дођу сами или са децом у летњи камп који се организује у селу Давидову и да се тако духовно и физички одморе од цивилизације. Ево шта је о свом боравку у селу Давидову написала једна жена:
"Добрый день, братья и сестры!
Меня зовут Елена. Мы с мужем и сыновьями были в летнем лагере с. Давыдово в августе 2009 года. Смена была не простая и для организаторов и для участников - почти не было волонтеров, давыдовские ребята устали, взрослые члены общины собирали детишек для поездки на море, а прибывшие вновь ожидали чудес и не каждый был готов к тому, что главное чудо твориться внутри человека, независимо от внешних обстоятельств. Но с божьей помощью, для тех, кто не сбежал до конца смены, все состоялось: и новый опыт реабилитации наших особых чад, и обретение надежды, и понимание, что «детки» наши не смотря на свою болезнь должны становиться взрослыми. И мы обязаны не создавать для них особую другую планету, а помочь им научиться и не только потреблять, но и созидать, не только радоваться, но и страдать, расти не только физически, но и духовно.
Важно, чтобы они чувствовали себя «особыми» как можно реже, а это в основном от нас, взрослых зависит.
Ну, хватит лирики, позвольте к делу перейти. Мы со многими родителями и нашими новыми давыдовскими друзьями обсудили житье- бытье лагерное и возникли в результате некоторые предложения к будущему лету. Разрешите их огласить."
Постави коментар