Путеви ка утопији: Село Давидово, православна општина у Русији

Пре неког времена сам написао текст о животу у Православном манастиру као пример о оствареној утопији. Неко би могао да да замерку да је Православни манастир специфичан случај који се не може применити на остали свет, јер су монаси и монахиње људи који су по својој слободној вољи и великој љубави према Богу одлучили да се повуку из света и да посвете свој живот Богу у манастирским заједницама и да већина осталог света није на том степену духовности. Међутим, ево доказа да је могуће остварити утопију у виду хришћанске општине или хришћанске комуне и у свету на примеру села Давидова. Село Давидово се налази у Русији, у Јарославској области. Село има око 30 кућа и око 100 становника. До октобарске револуције село је било релативно напредно и имало је око 100 кућа. Спровођењем колективизације село је полако почело да умире. У селу је била, такође, и сеоска црква која је била готово пропала. Међутим, 1998.-ме године, група људи из села је почела да ради на обнављању храма и 2006.-те године се почело са регуларним богослужењима. У данашње време целокупан сеоски живот се одвија око Православног храма - рад, култура, образовање. Православна општина села Давидово има своје објекте, фарму и радионице. Село има свој пчелињак, обданиште, основну школу и Православни интернат. У селу се, такође, организује летњи камп за децу-инвалиде. Центар за традиционалну културу "Преображење" организује прославе празника за све становнике села - на Божић, Масленицу, Ускрс, 9.-ти мај, Свете Тројице и Покров. Све ово је суштина новог живота у селу.

Погледајте како изгледа живот у селу Давидову:

























И као што сам рекао на почетку овог текста, ево доказа да је могуће остварити утопијски начин живота и у свету, ван манастира. Село Давидово - то је Православна утопија, Православна општина заснована на добровољности људи који су одлучили да промене своје животе и да живе Благословени живот. У селу Давидову нема слободног тржишта, нема конкуренције, нема маркетинга, нема бесомучног притискања људи да иду тамо негде напред, а где то напред и када ћемо тамо стићи? У селу Давидову нема ексклузивног подивљалог живота. Циљ људи који живе у селу Давидову је да живе нормалан, миран живот, да живе од свог рада, за своју децу, да иду у цркву, да се моле Богу, да спасавају своје душе. И све то у свету. У овом данашњем свету "који подрхтава на ногама од глине".

Значи, могуће је живети у утопији, у Православној општини, само ако се хоће, само ако постоји добра воља, ако постоји Благословени циљ.

Браћо моја и сестре, сећате ли се негде у дубини своје душе Раја? Сећате ли се давно заборављеног Благословеног живота? Браћо моја и сестре, хајдемо у село Давидово...

Више детаља о селу Давидову можете погледати на званичној интернет презентацији села на следећој адреси:

Село Давидово