Приче из Канаде: Сестра Ковалчук

четвртак, 22. фебруар 2007.

Враћам се вечерас с посла. Нисам одмах ишао куци. Прво сам ишао нешто да купим. Зима је и Торонто је под снегом. Данима, температура се не пење изнад нуле. Излазим из подземне железнице и идем до перона са кога треба да пође мој аутобус. Нема га још, тако да се шетам и посматрам људе. Приметио сам једну стару Кинескињу како стоји, тако некако, чудно. После неколико минута опет окрећем главу ка њој и видим да јој прилази једна девојка у црном и почиње са њом да разговара. Прво сам помислио да се знају, али онда чујем разговор. Девојка има словенски акценат и прича јој да она живи са једном Кинескињом и даје јој папирић са бројем телефона и каже јој да позове ту Кинескињу и да прича са њом на кинеском. То ми је било још чудније. Шта се дешава? Девојка у црном пролази поред мене. Висока је и лепа. Има црну косу. Погледала ме је и прошла поред мене, отишавши према перону са кога треба да пође мој аутобус кога још увек нема. И ја полако полазим ка перону и почињем да се шетам горе, доле. Имам штап и тако се крећем између људи. Девојка у црном је села у малу перонску стаклену кабину. Ја је повремено погледам. Она ми узвраћа погледом. То ми је чудно. После неколико кругова, док сам се враћао назад, видим да је устала и изашла из кабине. Када сам пришао близе, она је започела разговор са мном. Пита ме како сам. И ја њу питам то исто. Пита ме да ли сам уморан, јер се шетам горе, доле. Кажем да нисам, јер треба да шетам због ноге. Она ми каже да може да шета са мном. Ја јој одговорам са осмехом да ћу сада да стојим. Осећам се чудно. Зашто је та лепа девојка започела разговор са мном, ту, међу људима, на перону? Пита ме колико сам дуго већ у Канади. Ја јој кажем. Питам и ја њу исто питање. Она ми показује прстима да је ту тек два месеца. Пита ме, да ли сам са породицом у Канади. Ја јој кажем да нисам. Она каже да је и она сама и да би могли да будемо пријатељи. Осећам се све чудније. Кажем јој да добро говори енглески. Она казе да је учила пре него што је дошла. Пита ме одакле сам. Ја јој кажем. Питам и ја њу. Каже да је из Украјине. Ја је даље питам који део Украјине. Она каже северо-западни. Питам је да ли зна за покрајину која се зове Бојкија. Не зна. Питам је за градове Ужгород и Мухачево. Зна те градове. Пита ме како се зовем. Ја јој кажем. Питам и ја њу. Рекла ми је две речи од којих прву нисам разумео, а друга је била Ковалчук. Још пар пута је питам за име и никако не разумем шта ми каже. Онда ми она показује црну плочицу која јој је закачена на капуту, на којој је писало "Сестра Ковалчук" и испод тога "Исус Христ". Ја сам, ваљда, очекивао неко словенско име и нисам је разумео кад је изговарала "Систер". Онда долази неки аутобус и стаје на другом перону. Она ме поздравља и одлази. И ја је поздрављам. Нешто ме је дубоко гануло вечерас. Лепа Украјинка је напустила своју родну Украјину и отишла је у далеку Канаду. Она сада иде улицама Торонта и разговара са људима. Да ли ме је ганула њена лепота или њен наступ. Сестра Ковалчук је сада са људима који носе црне плочице на којима пишу имена тих људи испод којих стоји "Исус Христ". Зима је и Торонто је под снегом. Сестра Ковалчук је нестала у ноћи.

Read more...

Приче из Канаде: Призори из Торонта

недеља, 11. фебруар 2007.

Поглед низ улицу Јанг


Весели муслимани у центру Торонта


Отворено друштво у центру Торонта


Далеко је Шкотска, осташе само гајде

Read more...

Приче из Канаде: "Сређена" држава, родитељи и деца

петак, 02. фебруар 2007.

Овај текст преносим у оригиналу са једне интернет дискусионе групе:

"U sto će (i nasa) djeca izrasti u ovoj državi? :-(

-gia-

pravila, pravila, pravila oduvijek su me ovdje (kanada) izluđivala ni za šta covjek da se uhvati a da ne naleti na 'takva su pravila' izludjujuce!!! od kako sam mama to me kaci još i vise i neka mi je Bog na pomoći da slijedecih 15 godina ne provedem u nagudjivanju, frustracijama, prepiranjima (mogu zamisliti kad mi sin podje u skolu... moram se nauciti svadjati :-) dakle, danas je moj sin napunio 3 godine (da mi je ziv i zdrav, ljubav mamina :-) sad blazeno spava poslije dana prepunog aktivnosti, radosti zbog zeljenih poklona, igranja čitav dan :-) pozovem prije nekoliko dana obdaniste i kažem kako bih zeljela da mi sin proslavi svoj rođendan I sa svojim PRVIM 'skolskim' malim drugarima (organizovali smo proslavu i kuci, onako po naski, popodne, a ovo je bilo planirano za prijepodnu proslavu) 'how nice' čujem odgovor i ugovorimo najbolje vrijeme za djecu, uzmem tako danas slobodan dan i uputim se tamo u određeno vrijeme sa mojim sinom i kao tata će mu kidnuti sa posla da nam se pridruzi dodjemo, čestitaju mu, okupljaju se svi (20-tak djecice i 4-5 'uciteljica')... kupila svima po balon (srećom ne platih da ih naduvaju!) i kažem mom sinu - daj tvojim drugarima po balon dok mama iznese tortu iz kola IJAO, NE! čujem jednu od 'uciteljica', 'chocking hazard', ako pukne pa da se ne udave ok, kažem ja, nisu naduvani ne, mogu ih potrgati i progutati i zadaviti se kažem, dajte ih roditeljima kad dodju po djecu (valjda im i oni kupuju!?!) ne! mozete vi lično da im date (da cekam 6-7 sati??) ali mi nemamo to u praksi sklonim baloncice (a bas su bili slatki, tako živih boja i lijepo nasarani) ok, kažem ja sklonim baloncice donesem tortu i vadim svjecice IJAO, NE! protivvatreno pravilo! pozari su tako česti i, oh, znamo koliko su razarajuci, ne? huh sklonim svjecice servirano, djecici stavljene salvetice na sto kažem, samo malo da pricekamo, [ime mog sina] daddy će doći svaki tren NE! ('sorry') jer djeca imaju planirane druge aktivnosti i OVO je vrijeme deserta ok sklonim i dadija :-) vadim fotoaparat i kameru IJAO, NE! mogu slikati/snimati SAMO mog sina i mene!!! jer nemam odobrenje od roditelja! huh sklonim i to (kaže meni moj sin - mama, a kad ću duvati svjecice, znam mama znam kako ću!)... :-(( otpjevamo mu pjesmicu happy birthday i uciteljica svima reze po parce... i vise nisam mogla cekati, izvinem se 'za par minuta' i odem napolje, uplakana tako mi se nešto bilo stislo, u čitavoj dusi (svjecice smo palili na drugoj torti, kuci...) i razmišljam - pa ja ne želim da mi sin tako raste! :-( u svim tim silnim zabranama, pravilima... pa tako pretjeruju! pa ovdje ne možeš posteno zaraditi ni modricu vozeci biciklo, jer bez kacige ne smijes dijete pustiti da se vozika ni ispred kuce! pa i mi smo vozili, ne samo bez kacige već i bez kocnica, pa nas evo... pa ne daj Boze da vozis dijete u kolima bez sjedista za dijete, pa kad je malo i place pa ga uzmes u krilo automatski cinis kriminal!! pa da ne nabrajam vise - ili ću se opet rasplakati ili ću razbiti šta mi je prvo pred rukom (u tom slučaju ne bih vam mogla vise tipkati) kako vi sa ovim, u pravu su kad kažu - kenjadskim pravilima? kako vi i kakvo je stanje u drugim državama?

-gia-

ijao, nisam znala da ovoliko mogu otipkati za 3-4 minute, sto ti je (balkanski) bijes :-)) zaboravih ovo (još samo ću ovo:-) vratim se i vidim parcad torte stavljena - na salvetu! a djeca je jedu - prstima! uciteljicama i meni servirano u zdjelicama, i kasicica za pribor pitam, zar djeca ovdje jedu prstima?? kažu, vrijeme je deserta i danas imamo ananas (sjeckani, vidim otvorene 3 konzerve) i nemamo planirano za 'dodatni desert' (imaju, ali neće da peru!) i djeca umackana, sto je slatko i moj sin umrljao dva prsta pokusavajuci, pa nastavio da je jeducka onako kao mali cuko, lizuci je odozgo (vrlo rijetko kuci jede prstima, nije da nikad ne jede(mo), pa me malo i iznenadilo da nije htio, valjda je bilo previse pecavo?) i ja po cijenu da prekrsim 'PRAVILO'?, uzmem svoju kasicicu i fino ga najedem! ;-)

-gia-

izvin'te ali moram još i ovo dodati :-)) nije da sam mislila praviti sama tortu za obdaniste (ima divnih, za naruciti, sa raznim oblicima i dekoracijama), ali, kad sam ugovarala ”proslavu„ dobijem instrukcije da nikako ne smijem donijeti tortu koju sam ja pravila! i ne samo da je morala biti kupovna već je morala imati i spisak sastojaka!!! sto sam i tražila u prodavnici i divno su mi sve istampali (rolam ocima po ko zna koji put danas) i, naravno, da nema 'koštunjicavog voca', zbog čestih/mogućih alergija! eto :-) kako god odgovorite meni već malo lakse - sad vidim zašto je net za neke divna stvar, da se dobro covjek istrese... ;-)

-gia-

pojasnjenjce: ako kupis tortu u prodavnici, sa prilozenim spiskom sastojaka, onda se zakonski ogradis (ne odgovaras) ako neko ima alergiju na bilo koji sastojak kad kupis, to ima prodavnica, u slučaju sudskih sporova zbog prouzrokovane (i nicim izazvane:-) alergije e sad mozete vi :-)"

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP