Гласови са запада: Полно неутрално друштво у Скандинавији

недеља, 31. август 2008.


Последњи број магазина "Шта је просветљење" (магазин за "еволуционаре") посвећен је прављењу новог човека. Између осталих текстова, ту је и текст Елизабет Деболд под насловом "What Ever Happened to the Vikings?", где се говори о експерименту полно неутралног друштва у Скандинавији. Ево неколико извода из текста:

- Феминистичка група са Универзитета у Стокхолму је 2000.-те године захтевала да сви писоари буду уклоњени зато што су дискриминаторни за жене.

- Током раног образовања деце у Скандинавији дечацима се дају лутке да се играју са њима, а девојчицама се дају трактори играчке.

- Данска се налази међу земљама у свету са највећим бројем развода. У осам од десет случајева, жене завршавају брак.

- Хенрик Јенсен, историчар културе са Роскилде универзитета каже да нема више мушкараца који би хтели да буду повезани са старим, патријархалним оцем, зато што имају страх да би могли да буду одбачени, чак елиминисани из породице, а што се и дешава јер има много развода.

Међутим, оваква социјална политика доводи до следећег:

"Према речима Никол Бруер, генералне директорке Комисије за једнакост и људска права, у Британији се не сматра да су очеви „нужни за одгајање деце“.

...

И мушкарци подлежу традиционално женској преокупираности властитим изгледом. Продаја козметичких средстава за мушкарце је у последњој деценији порасла за тридесет процената.

...

Иако жене и даље у просеку зарађују 12 процената мање од мушкараца и веома су мало заступљене на највишим положајима у фирмама, мушкарци са пуним радним временом у просеку раде 41,9 сати недељно, а жене 37,6. Како тврди амерички аутор Ворен Фарел, који се бави мушким правима, иако постоји „стаклени плафон“ за жене, постоји и оно што он назива „стакленим подрумом“ за мушкарце. „То значи да су мушкарци истовремено и на врху и на дну економске лествице. Од двадесет пет послова који се сматрају најлошијим (у САД), двадесет четири су послови на којима су мушкарци заступљени са 85-100 процената. У питању су послови као кровопокривач, заваривач, ђубретар, водоинсталатер, послови који доносе веома мало сигурности, мало новца и мало је оних који желе да их раде.“

...

Ни ова весела претпоставка да је мушкарац бескористан није ограничена на очинство. Према извештају Бироа за рекламне стандарде, број жалби да се мушкарци на телевизији представљају као „пајаци“ и „идиоти“ полако расте из године у годину. У једној реклами за кухиње приказано је како жена удара шамар супругу јер је оставио подигнуту даску на WC шољи. „Када мушкарац омаловажи жену, то прераста у судски спор“, каже Фарел. „Када жене омаловажавају мушкарце, то се појави на честиткама.“"

Read more...

Бука прапочетка

Бука прапочетка

Како то земља се окреће
Кажу некакве силе физика Па гравитација
Ал` откуд гравитација Кажу маса
Па откуд маса

Ја им ништа не верујем
Ја мислим да је то Бука Прапочетка.

Read more...

Банат


Банат

Тако је равно,
па те куће,
тамо у даљини,
сеоска црква,
да ли ико живи тамо?

Па ти `курузи поред пута,
високо сунце,
небо и земља,
велико опуштање,
мир у души.

Read more...

Висока Србија: Значај Теслиног цепања уговора са Вестингхаусом


Никола Тесла је много више учинио за Србство тиме што је поцепао уговор са Вестингхаусом, него да се трудио да искамчи доларе које је могао. Зашто? Зато што је тиме показао сој. Који је то сој показао Никола Тесла? Никола Тесла је показао душевни сој коме је било важније чојство, то јест да заштити другога од себе иако је могао да уништи Вестингхауса. Али Никола Тесла то није урадио, јер је имао душу. Никола Тесла је симбол против механичког, бездушног света. Никола Тесла и његово цепање уговора са Вестингхаусом је велики пример за све Србе како треба да се живи и шта треба да буду приоритети човеку у животу.
Никола Тесла је између западњачког, механичко-имовинског поимања света и србске чисте жеље за достигнућима на добробит свих, изабрао ово друго. Зато ће му Србство заувек бити захвално.

Read more...

Висока Србија: Свети владика Николај Велимировић о аријевском пореклу Срба

понедељак, 18. август 2008.

"Чији сте ви, мали Срби?

Ми смо деца Божја. И људи аријевске расе којој је судба доделила почасну улогу да буде главни носилац Хришћанства у свету. Ми смо чланови велике породице словенске, која је кроз многе векове бурно чувала стражу на капијама Европе, да племена друге расе и друге вере не би узнемиравали крштену Европу у њеном мирном развијању и напредовању. Ми смо народ крштени, народ христоносни. И тако, ми смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу Хришћани."

Из књиге: "Косово и Видован"

Интернет адреса на којој се може наћи ова књига:

http://www.rastko.org.yu/kosovo/duhovnost/nvelimirovic-kosovo_c.html

Read more...

Хипреборејска зрачења: Плава врата сварге



"Поред шатора Индре-Хороса-Дајбога пасу у плавој трави његови риђи, огњени коњи (у којима је Агни). Ујутро, кад га пробуди тутњава копита небеског коњаника-Ашвина, угледавши зору, божанствену краву, која даје млеко живота људима, Индра извлачи кола, упреже огњене коње и води их за узде широм земље, по к-рају рајском, поред Нава, где такође падају његови зраци, будећи мртве, пристижући у свој својој слави са истока, водећи са собом на златној узици јасни дан. Он широм отвара плава врата Сварге, неба, и наређује птицама да певају и кравама да мучу. Плачући росом одлази ноћ, сестра дана, одлази на починак на запад, иза плавог К-Раја, у постељу, коју је дан загрејао. Са њом долази Луна, одлазе и гасе се звезде, сунца хероја.

...

Пастири Седморечја, а потом Фергане, Џунг-Аријевских степа и Пенџаба, ови Аријевци, лицем у лице са творачким силама природе, били су страни апстрактним представама Семита. Видевши својим очима божанско стварање, признавали су га на јави, будући насамо с Богом у степама, где се таласају, измичу плаве даљине и где је читав свет храм, у коме сама природа пали свеће звезде и украшава бојама горе Алтаре."

Из књиге "Аријевци", од Јурија Мирољубова.

Read more...

Хиперборејска зрачења: Индијска класична музика и србске гусле

недеља, 17. август 2008.

"Индијо стара, земљо нам драга,
"Земљо нам драга, земљо свих блага,
"Од стабла твога и ми смо грана,
"И ми смо деца из Хиндустана..."

Године 1940. Владика се обратио омладини Епархије Жичке речима: „Одбаците безбоштво и насиље, децо моја, као две највеће глупости у свету. То је најдужа школа, у којој сви људи, па ни сви хришћани, не још никако не могу да добију добру оцену. Пре неколико година одржао је говор на београдском универзитету онај чувени муж из Индије, Рабиндранат Тагоре. „Ја сам, вели, пропутовао сву Европу, и видео какав зао дух буја у њој”. Па је онда узвикнуо: „Ако се Европа не одрекне своје гордости и не поврати поштовању Бога, њена је пропаст и блиска и сигурна”. Ове пророчке речи једнога мудраца наше аријевске расе данас се исписују огњем и крвљу по европском тлу. Одступање од Христа као одступање од компаса завело је лађу драге Европе на погрешан пут. Још једном – дај Боже и последњи пут – пробају крштени људи старачке идеје, планове и амбиције прехришћанског света, добро опробане и преживљене на старом Балкану. И још једном, као и пре сто година, после силе Бонапартине, вратиће се река живота у своје корито, оставивши заразно блато на обалама својим. Тада ће крштени народи, постиђени, угрувани, преполовљени и осиромашени погледати болно једни у друге и рећи: Шта учинисмо? Остависмо Бога па идосмо за безбожницима и насилницима. Ходисмо за самозваним „месијама”, а правог Месију изневерисмо. Заиста без Њега могасмо учинити свако зло, али никакво добро”.

Индијска музика се развијала кроз следеће еволутивне периоде:

- Аријски перод: од ведских времена до десетог века
- Муслимански период: од једанаестог века до осамнаестог века
- Енглески период: од осамнаестог века до стицања независности
- Период независне Индије: после стицања независности до данас

Постоје два система индијске музике: северни систем или Хиндустани систем и јужни систем или Карнатаки систем. Северни или Хиндустани систем је преовлађујући.

У основи индијске класичне музике је - рага. Рага се може схватити као музичко дело које треба да "обоји ум", то јест да изазове одређена расположења.

Такође, постоји доста музичких инструмената који служе за извођење индијске класичне музике, а један од њих је саранги, који доста подсећа на наше гусле. Ево два снимка од којих се на првом види индијски музичар који свира саранги, а на другом је србски гуслар:



Read more...

Дани и ноћи су слонови на индијском цртежу...

Шарено. Јарке боје. Да. И ми смо деца из Хиндустана.
Настављам своје путовање у далеку србску прошлост. Путујем у Азију. Путујем у Индију.
У Торонту има један део града где се налазе индијске и друге јужно-азијске радње. Проналазим у себи дивљење за предмете индијске домаће радиности. Све је тако шарено. Боје су тако јарке. Где је нестала србска народна ношња?

"ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИНДИЈСКА ПИСМА
ПИСМО 60
Монах Калистрат пише из Свете Горе Др. Јевтиму у Београд.
Мир ти и радост од Господа Исуса Христа.
Стигао сам у Свету Гору из света са многим позледама на души својој. Мораћу дуго да лечим душу док не повратим ону ведрину, једноставност и снагу коју сам раније имао. Доживео сам ето и ја што доживљавају и сви наши монаси кад изађу из Свете Горе у свет. Не могу после годинама да се поврате к себи. Као да сам се пеленом хранио, тако сам испуњен горчином.
И ти си насуо доста горчине у душу моју. Послушао си друге а не мене, па си приредио нешим милим гостима из Индије ону бруку и срамоту на универзитету. Но нека ти је све просто. Нека је просто и свима осталим који су ми улили кап горчине у душу. Сад сам сав млитав и неспособан за праву молитву. Али ако ми Господ поврати оно што сам раније имао и био, ја ћу се за све вас, пријатеље исто као и непријатеље, даноноћно молити Богу и Светој Пречистој.
Извештавам те да смо јутрос испратили наше индијске госте. Преноћили су у манастиру Ксиропотаму, па су се јутрос спустили на Дафну. Нико их није испратио осим мене и попа Бојана. Ти знаш да Светогорци нису радозналци. Тешко да може ма ко и ма што да поремети њихов дубоки мир душевни. Премда су сви изреда у својим манастирима били према овим ретким гостима необично љубазни и предусретљиви. Наши гости препунили су своје торбе даровима из Свете Горе. Поп Бојан, који је сад примљен за послушника код старца Христодула, донео им је од овога неке светогорске рукотворине као успомене на Свету Гору.
Кад су они стајали на палуби лађе, а ми на обали опраштали смо се узајамно махањем руку.
Пандит Гаури Шанкара рече:
- Никад вас нећемо заборавити!
Војвода Рама Сисодија узвикну:
- Дођите нам у Индију. И нека нам дође велики духовник Христодул!
Теодосије Мангала, гушећи се у сузама, само је испрекидано викао:
- Молите се Христу Богу за нас... Дођите... Индија вас чека. Индија вас треба.
Тада је машина запиштала, а ја, не знајући шта друго да им кажем, издекламујем оне стихове г. Богдановића:
"Индијо стара, земљо нам драга,
"Земљо нам драга, земљо свих блага,
"Од стабла твога и ми смо грана,
"И ми смо деца из Хиндустана..."
Нека те Господ Христос благослови.
Монах Калистрат
П.С. Ако хоћеш, пиши о свему Митриновићу и поздрави га. Јер ја од данас престајем писати ма коме. Треба душу да лечим од светских горчина. Збогом."
Ево неколико фотографија које сам направио у индијским радњама у Торонту, где ћете видети индијске таписерије, обућу сличну нашим опанцима, као и индијске свастике:
















Read more...

Путеви ка утопији: Објективно о Југославији, ка комунизму светих

уторак, 12. август 2008.

На горњој фотографији је приказан центар руског града Томск, где се на главном тргу налазе споменик Лењину и Православна црква. То је нова Русија, где једни поред других стоје споменици из комунистичког период руске историје и Православне цркве. Ево једног текста о приступу руских власти руској историји:

„Одговор Русије на војно опкољавање Запада (1)

ЛОНДОН – Све промене у Русији новинар ”Сандеј тајмса„ тумаћи као повратак Совјетског Савеза – од повратка националног поноса, преко формирања управљачке и средње класе, поверења Руса у Путина као истинског ауторитета, до јачања војске, успостављања контроле над рудним и енергетским богатством и хлађења односа са Америком и Енглеском.

Москву је читаво лето обасјавало сунце са севера, задржавајући се на позлаћеним куполама светог Базила и нежно сијајући на калдрми Црвеног трга.

Купци остају напољу до касно у елегантним галеријама и бутицима око Кремаљског зида. Зелени сунцобрани покривају ресторане на отвореном, а из башти пивница допире смех. Московљанима никада није било боље.

Одударају само ситнице које се могу видети и чути. Плакати у совјетском стилу са херојским личностима и ретро слоганима, на којима се рекламира омладинска организација ”Наши„ коју подржава Кремљ. Шири се осећај контроле, на телевизији, у бизнису, па чак и у вожњи. Возачи кажу да им више ни саобраћајна полиција не наплаћује казне да би новац ставила себи у џеп. Рекетирање је сада професионално, регулисано са висине.

Русима се враћа понос

Лењин никада није ишчезао са Црвеног трга. Његов маузолеј и даље постоји, његов музеј се преуређује, а његов двојник већ дуго стоји на улазу у трг и за неколико рубаља позира за фотографисање. Стаљин је био другачији: будући да је био омражен као убица милиона људи, његово тело је 1961. године склоњено са почасног места поред Лењина и у тајности сахрањено на другом месту.

Стаљинов двојник се сада придружио Лењину. То је врло нова појава и када га видите како грли туристе који се смеше дође вам да побегнете, као да сте угледали смртоносни бљесак из прошлости.

Када су ”Битлси„ пре скоро 40 година певали ”Назад у СССР„, свет је био у јеку хладног рата и изгледи глобалног отопљавања су били пре термонуклеарни него климатски. Ти дани су се вратили, или бар тако изгледа.

У Русији се дешава огромни преображај. Широм земље се уочава све непријатнији осећај националног поноса. Председник Путин исмева појам ”једнополарног„ света у којем доминира Америка. То се видело прошлог месеца када су он и кинески председник Ху Ђинтао посматрали како њихови војници нападају ”терористе„ у заједничким вежбама на Уралу, док је мини подморница забола титанијумску руску заставу на дну мора испод самог Северног пола.

...

У самој земљи стаљинизам се, ако не баш рехабилитује, а оно свакако мање демонизује. Руска Академија образовања започела је суштинску ревизију историјских уџбеника. Књиге намењене наставницима послератне историје хвале Стаљина као ”најуспешнијег лидера СССР-а„. Више од половине Руса старих између 16 и 19 година верује да је Стаљин био ”мудар лидер„."

Ја мислим да је ово јако важно. Треба бити мудар у вођењу политике. Прва ствар коју треба прихватити јесте да је и владавина комуниста у Србији део србске историје. Као и у другим историјским периодима, и комунистички период србске историје је имао своје добре и своје лоше стране. На нама је да кажемо шта је то што је било добро, а шта лоше и да прихватимо оно што је било добро, а да одбацимо оно што је било лоше. Тиме се иде ка политичком умиротворењу, које са собом треба да донесе мир у душама људи и разборитост ума. Дакле, завршити са поделама и сукобима и кренути даље.
Ево неких чињеница о животу у Краљевини Југославији:

- 62,1% свих србских сеоских газдинстава поседовало је само до 5 хектара земље и трпело је последице уситњавања (све мање капитала и умањење сточног фонда).
- 33,8% свих домаћинстава морало је да се задовољи са само 6,5% обрадивих површина.
- Домаћинства са поседом између једног и два хектара земље зарађивала су трећину својих прихода (35,4%) ван сопственог имања.
- Код најситнијих поседа, са мање од једног хектара земље, додатна зарада ван имања износила је чак 51,4% породичног дохотка.
- Удео домаћег капитала у односу на страни износио је 1924.-те године у југословенској индустрији 31,5 према 68,5. У појединим гранама, као што су дрвна, папирна и хемијска индустрија, однос је био још неповољнији.
- Задуженост државе у иностранству је била огромна. Државни дуг је 1937.-ме године износио 15,5 милијарди динара.
- Просечна очекивана дужина живота је 1931.-ве године била за мушкарце око 46,51 година, а за жене 49,57.
- Образовање је било доста лоше. Тако на пример, због лошег стања у образовању, Удружење индустријалаца Србије спровело је 1937.-ме и 1938.-ме године анкету међу својим члановима, да би тако дошло до закључака о регрутовању стручних радника. Публикација објављена на основу ове анкете завршава се хитним апелом краљевској влади да коначно финансијски и персонално јаче подржи стручно школство, и тиме подигне ниво стручности апсолвената.
- Многи шегрти су били сматрани јефтином радном снагом. Тридесетих година прошлог века 10% шегрта је радило 8 сати дневно. Половина шегрта је имала пола дана недељно слободног времена, а 8% га није имало уопште. 40% њих је било физички злостављано, а исти проценат је радио и послове који немају никакве везе са учењем заната.

- Капиталисти су продавали србска предузећа странцима или су дозвољавали странцима да у Србији оснивају своја предузећа. Тако на пример, велики чешки фабрикант обуће "Бата" своју први радионицу је подигао на југословенском тлу. Пре свега, свој звездани успон гигантска фирма "Бата" дугује неограниченој оптимизацији предузетничке добити на леђима запослених. Фирма је углавном запошљавала младе и неуке раднике, чиме је трошкове рада сводила на минимум. Постепено су наднице све више смањиване: колективан акорд је заменио индивидуалан, а радници су сами морали да сносе трошкове неисправне робе. Наравно, прековремени рад је био уобичајен. Овај концерн је успео, уз помоћ мера рационализације, тако да спусти малопродајне цене да је тиме угрозио велики део југословенске конкуренције на тржишту. Југословенско предузеће "Борово" је било фабрика "кћи" чешког концерна "Бата" и она је издавала часопис "Избор", преко кога су капиталисти из "Бате" ширили капиталистичку верску догму, а то је било да се запослени максимално идентификују са пословним циљевима фирме, а то значи не "да заинтересују само руке, него и главе и срца мојих сарадника". Производна и тржишна стратегија фирме "Бата", против које Министарство трговине и индустрије није предузимало никакве мере, постигла је пробитачан пословни успех.

- Здравствене прилике су, такође, биле јако лоше. Ево неколико примера:

Власти су установиле да је 85% туберкулозних болесника делило собу са рођацима, а сваки пети болесник је, због недостатка кревета, спавао са здравима у истом кревету.

Због скученог животног простора, 17% новорођених је већ у првим данима живота било заражено туберкулозом.

Сваки пети болесник који је умро од туберкулозе био је млађи од 14 година.

А догматска повезаност Краљевине Југославије са међународном економијом довела је до још горе ситуације у Србији за време светске привредне кризе од 1930.-те до 1935.-те године. Ево неких података из тог времена:

- Најмање четири петине Београђана је у време светске привредне кризе живело на ивици егзистенције, или чак испод тога.

- Количину намирница за само 172.414 особа, 1929.-те године трошило је 226.000 Београђана.

- Према подацима бановинских управа, у југословенским градовима је 1933.-ће године било 238.067 просјака и оних који су живели од милостиње.

Према званичном тумачењу, 1931. је само 11% становништва Југославије и око 9% становништва Србије припадало привредним секторима индустрије и заната, у које свакако треба убројити све оне који су још само формално држали пољопривредно имање, а убрајали се у сељаштво на основу застарелих аграрноправних представа.

У Југославији је тек 1948. године достигнута тачка на којој је број пољопривредног становништва у апсолутном износу почео да опада. У Енглеској се то догодило 1820, у Немачкој после 1850, а у Италији 1920. године. Дошло се до закључка "...да се југословенска индустрија и после двадесет година напретка, у овој држави налази још увек на почетку свога развоја".

Сви ови подаци су из студије Мари-Жанин Чалић, које је она користила у одбрани своје дисертације у лето 1992.-ге године на Универзитету у Минхену. У Србији је, као што сам већ рекао, издата књига под насловом "Социјална историја Србије 1815-1941", од стране издавачког предузећа "Цлио", из Београда и ја ту књигу имам. Књига има преко 550 страна и бави се, као што и сам наслов каже, социјалном историјом Србије од 1815.-те до 1941.-ве године.

+ + +

Чију имовину арче ови нови демократски капиталисти? Јел су они направили путеве, хидроцентрале и пољопривредна добра? Одакле новац и приватна својина капиталистима од пре Другог светског рата? Од чијег рада је то? Јел то верска догма, мислим, то да се отима вишак вредности од туђег рада? Ја тврдим да јесте. Када радник направи ципеле, одакле власнику право да присвоји, то јест да украде зараду од тих ципела? Што власник фабрике сам не направи те ципеле? Људи у Југославији су показали да не мора некакав приватник да буде власник фабрике да би она производила ципеле. Држава и партија су били гарант да не мора никакав приватник да буде власник фабрике да би фабрика добро радила и да би људи који раде у тој фабрици имали користи од свог рада. Ја сам за то да ни партија не мора да буде гарант самоуправе. Али, држава треба да буде гарант.

Ево шта је, на пример, објективно: Комунисти су убијали политичке непријатеље и бацали их у јаме у Црној Гори, што је веома лоше и то треба осудити, али касније су комунисти смањили репресију и постигли добре резултате у изградњи праведног друштва у Југославији у свим сферема, па су тако направили и први домаћи рачунар 1960.-те године, који се звао "ЦЕР-10", што је добро.

Ко је власник материјалних добара у Православном манастиру? Сви су власници. Да. Сви. Материјална добра су заједничка својина људи који живе у манастиру. Али, један је старешина и он гарантује да ће се манастирска материјална добра трошити за задовољење основних људских потреба и ништа више преко тога. То је идеал. То је прави комунистички идеал. То је КОМУНИЗАМ СВЕТИХ за који се ја залажем.

А ХРИШЋАНСКИ СОЦИЈАЛИЗАМ би требао да буде систем који ће да има за идеал тај манастирски КОМУНИЗАМ СВЕТИХ, али, с обзиром на духовно стање просечног човека, које није исто као духовно стање монаха и монахиња, он би био мекша верзија тог манастирског КОМУНИЗМА СВЕТИХ и користио би добра искуства класичног социјализма у спрези са хришћанским постулатима.

А ако неко каже да је то утопија, ја му кажем, па иди у било који манастир и види јел КОМУНИЗАМ СВЕТИХ постоји или је то утопија.

Ко је власник Православног манастира? Србска Православна Црква. Али, не као приватно власништво неког појединачног епископа или групе епископа или свештеника. Ни старешина манастира није власник манастира. Монаси и монахиње немају ништа, осим лични ствари, али имају све што им је потребно за живот и не отимају се за предмете који постоје у манастиру да би ИМАЛИ више. Јел раде монаси и монахиње? Раде. За кога раде? И за себе и за опште добро. Ко је извршио поделу посла у манастиру? Старешина манастира. Јел старешина манастира неки пословођа? Није. Него шта је он? Он је духовни старешина, али и онај који се стара да друге ствари у манастиру буду уређене на душевну корист монасима и монахињама који у манастиру живе. Јел има старешина манастира неке материјалне користи од свог старешинства над манастиром? Нема. Јел то комунизам? Да. Јесте. То је - КОМУНИЗАМ СВЕТИХ.

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP