Хипреборејска зрачења: Плава врата сварге

"Поред шатора Индре-Хороса-Дајбога пасу у плавој трави његови риђи, огњени коњи (у којима је Агни). Ујутро, кад га пробуди тутњава копита небеског коњаника-Ашвина, угледавши зору, божанствену краву, која даје млеко живота људима, Индра извлачи кола, упреже огњене коње и води их за узде широм земље, по к-рају рајском, поред Нава, где такође падају његови зраци, будећи мртве, пристижући у свој својој слави са истока, водећи са собом на златној узици јасни дан. Он широм отвара плава врата Сварге, неба, и наређује птицама да певају и кравама да мучу. Плачући росом одлази ноћ, сестра дана, одлази на починак на запад, иза плавог К-Раја, у постељу, коју је дан загрејао. Са њом долази Луна, одлазе и гасе се звезде, сунца хероја.

...

Пастири Седморечја, а потом Фергане, Џунг-Аријевских степа и Пенџаба, ови Аријевци, лицем у лице са творачким силама природе, били су страни апстрактним представама Семита. Видевши својим очима божанско стварање, признавали су га на јави, будући насамо с Богом у степама, где се таласају, измичу плаве даљине и где је читав свет храм, у коме сама природа пали свеће звезде и украшава бојама горе Алтаре."

Из књиге "Аријевци", од Јурија Мирољубова.