Калужски дневници (7)

понедељак, 19. новембар 2012.

Кад човек нешто проучава често у том материјалу који проучава наиђе на неку нит која га води даље и открива нешто ново. Тако сам ја од сазнања да је први електронски синтисајзер открио Рус Јевегниј Мурзин 1958-ме године који је назван АНС, открио за мене нови свет модерних авангардних руских композитора који су живели у време СССР-а, а који су се бавили и електронском музиком. Нека имена сам већ поменуо у претходном наставку Калужских дневника. А онда сам са руског Торента скинуо све тамо постојеће албуме Едуарда Артјомова и пронашао међу њима ни мање ни више него снимке које су ти авангардни композитори направили на првом електронском синтисајзеру АНС. И то је све било пре појаве модерне западне електронске и класичне музике. То је све било пре појаве Џона Кејџа, Филипа Гласа и других. Када слушате те звуке прво што помислите је - па то је уствари данашња амбијентална музика. И то све пре Брајана Иноа, Жан Мишел Жара, Вангелиса и других. Значи слава припада људима из СССР-а.

Албум се зове "1999 - Archive Tapes Synthesizer ANS 1964-1971". Ево како изгледа албум:


А ево и снимака:

Oleg Buloshkin - Sacrament:

Sofia Gubaidulina - Vivente-Non Vivente. Alive And Dead:

Edward Artemiev - Mosaic:

Edward Artemiev - 12 Looks At The World Of Sound:

Edison Denisov - Birds' Singing:

Alfred Schnittke - Steam:

Alexander Nemtin - Tears:

Alexander Nemtin - I. S. Bach- Choral Prelude C-dur:

Schandor Kallosh - Northern Tale:

Stanislav Kreitchi - Voices Of The West:

Edward Artemiev & Stanislav Kreitchi - Music From The Motion Picture ''Cosmos''

Stanislav Kreitchi - Intermezzo:

Read more...

Калужски дневници (6)

Ево две занимљиве ствари које сам открио у последње време:

1) Ко је био Енди Ворхол? Американац? Не. Био је Русин унијат. Право име му је Андреј Вархола. Био је четврто дете из породице емиграната који су се из Закарпатја преселили у Америку. Мајка му је била из села Микова поред града Стропкова у источној Словачкој у долини реке Ондаве, а отац из села Медеилаборци где данас постоји музеј Енди Ворхола.

Извори:

Енди Ворхол
Текст о Ендију Ворхолу

 2) Први електронски синтисајзер звука нису направили ни Роберт Муг ни "Касио" већ руски инжењер Јевгениј Мурзин 1958-ме године иако је идеја настала још 1938-ме. Тај први синтисајзер звука се звао АНС у част великог руског композитора Александра Николајевича Скрајбина (прва слова његовог пуног имена).

Ево га Мурзинов АНС:



Ево о томе и на енглеском језику:



Одмах по конструисању првог електронског синтисајзера на њему су почели да изводе експерименталну музику млади руски композитори иноватори као што су били Алфред Шнитке, Едисон Денисов, Софија Губајдулина, Андреј Волконскиј, Станислав Крејчи, Пјотр Мешћанинов и други. Касније је АНС коришћен и за прављење филмске музике. Тако на пример велики руски композитор електронске музике Едуард Артјомов је помоћу АНС-а направио музику за филм "Соларис" Андреја Тарковског.

А као наставак ове приче о првом електронском синтисајзеру ево и препоруке за слушање руске електронске музике.

Едуард Артјомов

Топло препоручујем свима да скину све од великог руског композитора филмске и електронске музике Едуарда Артјомова са следеће адресе:

http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=3193067

Да бисте скинули музику потребно је:

1) Да се региструјете на руском Торенту:

http://rutracker.org/

2) Да скинете Торент Даунлоудер са следеће адресе:

http://www.utorrent.com/downloads/complete/os/win

Чека вас невероватно путовање кроз музичке светове Едуарда Артјомова!







Станислав Крејчи



Read more...

Калужски дневници (5)

субота, 17. новембар 2012.

Ево на одмору сам па настављамо наш животни стил ходочасничке породице. Опет смо два дана били у манастиру Оптина Пустиња. Од Белоусова до Оптине Пустиње нам треба око 2-3 сата вожње колима. Већа места на путу су велики град Калуга и мања места Перемишљ и Козељск као и многа села. Возимо се кроз Калужску област коју називају душом Русије. Волим Калужску област. Широка је и углавном равна са мањим брдашцима. Има много шума и пашњака. Далеко се види у даљину... Осећа се та руска пространственост која на мене увек делује смирујуће. Далеке шуме, далека брда, далека поља... Сиво јесење небо се спаја са браонкасто-сивкастим пејзажем. Време је за миран живот. Да седнеш у кућу и да гледаш напоље кроз прозор. Дуго. А мисао да буде спора и јасна.

Новембар. Касна јесен. Време је за свету меланохолију. Тако је ја зовем. То није она депресивна, тужна меланхолија. То је она тихујућа, оплемењујућа - света меланхолија када осећамо да су нам преци живи ако нигде другде а оно дубоко у нама. Кад гледам то пространство и мирне боје касне јесени опет осећам целост прошлог, садашњег и будућег као једно. Нијансе сиве, браон, зелене и беле боје се директно преливају у мене, то небо, земља, понегде трава и брезе... 

Руска села. Разликују се од наших. Многе куће су офарбане у јарке боје. Црвена, плава, зелена, жута... Мени је то лепо и весело. Главни грађевински материјал код старијих кућа, а и код многих новијих је дрво. Дуж целог пута по селима, поред друма, сељаци су изложили своје производе испред својих кућа. Јабуке у кофама и разне врсте зимнице у стакленим теглама стоје на дрвеним клупицама или на читавим рамовима са полицама. Друм кривуда... Идемо ка манастиру...

У манастиру смо опет одсели у оним лепим кућицама у којима је мало скупље, али нама тако одговара због детета. И опет смо добили исту собу. Топло је унутра. У заједничкој кухињи је укусна каша "пшонка", парадајз, супа "расољник", манастирски хлеб. Сава се растрчао по соби. Ево га сад се преко кревета попео на прозор и седи у прозору као мачак. Домаћица Људмила нас се сећа.

Жене су дужне да и унутар куће где смо одсели носе мараму на глави.

Службе у цркви у манастиру Оптина Пустиња су дуге како и треба да буде. Људи често са собом носе мале столичице на које повремено седну.

Ујутру сам био на раној Литургији од 7:00 часова. Мало касније се спремамо за полазак назад. Пред сам полазак идемо сви у цркву, целивамо иконе и поклањамо се свецима оптинским старцима у кивотима. Кивот Светог Амвросија Оптинског је отворен. То је велика светиња. Поред кивота стоји јеромонах. Целивамо мошти Светог Амвросија, а јеромонах благосиља Саву. Полазимо назад.

Одлучили смо да свратимо у манастир Нерукотвореног Спаса и да се поклонимо сенима велике подвижнице новијег времена матушке Сепфоре. Полазимо према Калуги мислећи да је манастир на ту страну, али видимо да га нема, па свраћамо у манастир Шамордино, такозвану женску Оптину Пустињу, где нас козаци који чувају манастир упућују назад према Козељску. Код Козељска скрећемо десно и идемо још негде око 15-ак километара. Око нас је диван јесењи пејзаж. Крајолик је таласаст и благ. Пут води право у мир. Калужска земља. Душа Русије.

Паркирамо се испред манастира, али ја сам улазим јер је Сава заспао у колима па нећемо да се пробуди. Манастир Нерукотвореног Спаса је велика светиња управо због матушке Сепфоре. Матушка Сепфора (1896-1997) је као што сам већ рекао велика подвижница новијег времена. Рођена је за време царске Русије, преживела је пакао СССР-а и доживела је пад комунизма. Била је великосхимница. Била је прозорљива и много је помагала народу. За живота је лечила људе, а после престављења у Господу на њеном гробу су се дешавала и дан данас се дешавају чуда.

Матушка Сепфора

Имао сам ту срећу да ме је један човек који тамо ради у манастиру, а није монах, провео по стазама матушке Сепфоре. Њен гроб је ограђен ниском оградом. Када сам ушао у ограђени простор и прекрстио се и помолио осетио сам леп мирис. На матушкином гробу је мали лепи цветак, али ја нисам сигуран да је то што сам осетио од тог цвета.

Онда ме је човек повео до дрвене кућице у којој је живела матушка Сепфора. На моје изненађење провео ме је кроз просторије где је она живела и подвизавала се. Невероватан осећај. У стакленим ормарима се налазе њене личне ствари, молитвене књиге, иконе, мантил, штап... Ту је једна стара иконица Светог Архангела Михаила која је некада била нагорела по крајевима који су услед тога били полукружни, али је иконица током времена почела да се реастурира без људске интервенције. Ту је и матушкин мантил који је некада био стар, али који се такође током времена полако рестаурирао без људске интервенције и сада изгледа као нов. Изнад кревета матушке Сепфоре се налази стари зидни сат који је стао у 20 до 8 годину дана пре њеног престављења у Господу. Када су људи рекли матушки да сат треба да се поправи, она је рекла да не треба. Тачно годину дана од дана када је сат стао у 20 до 8 матушка се преставила у Господу. Човек који ме је проводио кроз просторије где је живела и подвизавала се матушка Сепфора ми је показао један краћи дрвени штап и рекао ми је да је матушка њиме лечила људе. Питао сам га како је њиме лечила људе. Онда је он узео да ми покаже и сасвим благо ме је ударао по телу од главе до ногу. Матушка Сепфора још није проглашена Светом јер треба да прође најмање 25 година од њеног престављења. Али матушка и дан данас помаже људима.

Матушко Сепфора, моли Бог за нас грешне и слабе.

Званична интернет презентација манастира Нерукотвореног Спаса


Фотографије из манастира Оптина Пустиња и Нерукотвореног Спаса
(кликом на фотографију добијате увећану верзију)

Оптина Пустиња

Оптина Пустиња

У Оптиној пустињи

У Оптиној Пустињи

У Оптиној Пустињи

Манастир Нерукотвореног Спаса

Стаклени ормари са личним стварима матушке Сепфоре

Келија матушке Сепфоре

Личне ствари матушке Сепфоре

Келија матушке Сепфоре

Личне ствари матушке Сепфоре

Личне ствари матушке Сепфоре

Кућа у којој је живела матушка Сепфора

Манастирска звонара

Манастирска звонара

Манастирска црква

Манастирска зграда

Read more...

Калужски дневници (4)

недеља, 11. новембар 2012.

Нова Русија: Повратак на одвојена мушка и женска одељења у школама


Желим да говорим о једном аспекту образовања у новој Русији који би могао да се као позитивна пракса размотри и у Србији и да се поводом њега покрене јавна расправа. Ради се о повратку на одвојена мушка и женска одељења у основним и средњим школама.

ИСТОРИЈА

Одвојена мушка и женска одељења нису новост. Раније током историје такав приступ настави у свету је био преовладавајући, али са агресивним наступањем борбеног либерализма он је углавном нестао. Данас у свету још увек постоје одвојена мушка и женска одељења у разним земљама мада су заједничка већинска.

Што се тиче Русије, за време њеног царског периода настава у школама је била организована у одвојеним мушким и женским одељењима. Када су бољшевици 1917-те године дошли на власт одмах су уведена заједничка одељења, а одвојена настава је укинута. То је био плод политичке одлуке која није била заснована на било каквим научним испитивањима већ на либералним левичарским идејама као што је уосталом било и на западу. Од 1943-ће године за време Другог светског рата због ратних услова поново је враћена настава по одвојеним мушким и женским одељењима која се задржала до Стаљинове смрти после које су опет враћена заједничка одељења. Данас се у Русији дешава велики преокрет. Велики број школа прелази на одвојена мушка и женска одељења тако да тренутно има око 1500 школа где се одвија тај тип наставе што је прилично велики број. Са отварањем таквих школа почело се одмах после пада комунизма у Русији почетком 90-тих година прошлог века.

ПОЛ И "ГЕНДЕР"

Данас су у Русији развијене детаљне методологије рада одвојено са дечацима, одвојено са девојчицама које се примењују у школама. Те методологије су настале као плод дугогодишњег рада бројних научника као што су Валентина Јерјемејева, Тамара Хризман, Наталија Куинджи, Владимир Базарни и други. Шта је заправо била основна мотивација за развој тих метода и за повратак раздељеном образовању уопште? Већина развијених метода за рад одвојено са дечацима, одвојено са девојчицама се заснива на најновијим истраживањима како у Русији тако и у свету према којима се начин функционисања мозга мушкараца и жена разликује до те мере да је оцењено да је потребан и одвојен приступ у настави, то јест у образовању (учење) и васпитању (понашање) са циљем постизања бољих резултата на оба поља. У тесној вези са овим истраживањима је и појам "гендера". Шта је "гендер"? Појам "гендера" је тесно повезан са појмом пола. Пол је биолошка манифестација мушкости и женскости, а "гендер" је њихова социјална манифестација, то јест улога коју мушкарац и жена имају у друштву сагласно свом биолошком полу. Доктор Наталија Куинджи уместо назива "гендер" често користи назив - социјални пол. Према науци о "гендеру" социјално испољавање пола није нешто што је унапред дато, већ се формира под разним утицајима.

УНИСЕКС СВЕТ

Приступ настави кроз одвојена мушка и женска одењења је јерес за либералне јуришнике који стреме да преобразе свет да буде УНИСЕКС, то јест који има подлогу у андрогинској теорији. Из те унисекс андрогинске идеологије која се већ деценијама спроводи на западу у скоро свим сферама друштва као резултат ничу - пораст хомосексуализма, распад породице и веза између мушкараца и жена где се губе или често замењују њихове традиционалне улоге, разне врсте поремећаја личности као што је бесполност и друго. Запад данас већ прелази у фазу производње потенцијалних хомосексуалаца, то јест услова да се појаве такве изопачености, као и бесполних личности. Ево примера дечјег вртића "Егалиа" у Стокхолму из врло назадне земље у духовном смислу Шведске. У дечјем вртића "Егалиа" спроводи се "родно неутрално" васпитање, односно деца се ослобађају од традиционалних друштвених подела на мушко-женске улоге. У овом вртићу забрањена је употреба заменица "она" и "он", у књигама које се читају не постоји традиционална подела на полове и родитељске улоге. Нема Пепељуге, Пинокија, Палчића, Чаробног пасуља него прича, на пример, говори о две жирафе које су усвојиле напуштено младунче крокодила. Играчке су помешане, а деца се подстичу да изаберу оно што их интересује. Дечацима је дозвољено да се облаче као девојчице и да се играју луткама, уколико то желе. Власница вртића тврди да је поента оваквог приступа да се деци омогући више избора и да се "не ограничавају због друштвених очекивања заснованих на полу". Међутим, део стручне јавности негативно је реаговао на овакав приступ и сматра да је то збуњујуће за децу која управо у том узрасту постају свесна разлика међу половима. Британски психолог Линда Блер тврди да је овакав приступ неприродан, јер је у узрасту од три до седам година дете у потрази за својим идентитетом, а пол је важан део његовог идентитета." Ево извештаја о томе на ББЦ-у:

Извештај ББЦ-а

Недавно је на православном телевизијском каналу "Сојуз" у Русији била емитована емисија у којој се говори о жени Рускињи која је живела у Данској и која је побегла из ове "напредне" земље запада јер су "напредни" Данци почели да јој малтретирају дете са "полно неутралним" васпитањем. Рускињи се нису допали дански дечји вртићи и није хтела да јој син иде у те вртиће, али јој је данска влада преко својих служби узела дете и одвела га у један дечји вртић ради социјализације! Жена је рекла да је кап која је прелила чашу била када јој се син једног дана вратио из обданишта када је споља изгледао као девојчица. Онда је Рускиња побегла назад у Русију са детеом.

У школама где дечаци и девојчице иду у заједничка одељења ради се у неутралној атмосфери која у суштини не погодује потпуно ни дечацима ни девојчицама, то јест сви у одређеној мери губе своје оригинално начело, принцип. Дечаци губе мушко начело, мушки принцип, а девојчице женско начело, женски принцип. Дечаци добијају женске атрибуте у општем смислу (и физичке и психичке), то јест феминизирају се, а девојчице мушке. Ево шта о овој све израженијој појави каже доктор Базарни: "Како се све то може објаснити? Анализирајући цртеже дечака на специјалном тесту утврђено је да се при заједничкој настави (дечаци и девојчице заједно у одељењу), дечаци систематски налазе у атмосфери која је страна њиховој мушкој природи и да све време осећају емоционалну нелагоду. Њихов душевни мир је препуњен не само бригом, страховима, депресијом, него чак и - самоодрицањем. А то осећање се спроводи хормонско-генетским ефектом. Пре томе, емоционална депресија дечака који се не налазе у својој осећајно-сигналној средини - то је генетска депресија која постепено и неумољиво прелази у генетску трагедију. Посматрајући конституцију тела уз помоћ методе Декур и Думик (1950), сарадник наше научне лабораторије (А. Л. Алифанова, 2001) је установила да се код 90-95% дечака који уче у одељењима заједно са девојчицама јављају знакови женске конституције тела (знаци евнухоидне конституције). А најтрагичније овде јавља се то што је процес преправке мушког пола добио карактер епидемије системске деградације на нивоу дечје популације. У складу са подацима специјалиста из Руске Академије Природних Наука код младих мушкараца за 5 година квалитет, квантитет и ефективност семена се покварио 3 пута! Такође постоји податак да се 2/3 девојчица почело развијати по мушком, маскулином типу на бази ендокрине и психичке патологије."

МЕТОДОЛОГИЈА ДОКТОРА БАЗАРНОГ

Једна од најпознатијих метода која је уједно и прихваћена у великом броју школа са одвојеним одељењима у Русији је метода доктора медицине Владимира Базарног. Доктор Базарни се 30-ак година бавио проучавањем проблема образовања и васпитања деце у Русији. Између осталог био је и руководилац лабораторије у граду Сергијевом Посаду која се бавила тим проблемима, где је развио своју методологију која не садржи само како се то стручно назива препоруку о раздељено-паралелној настави, већ и друге препоруке. Методологија доктора Базарног се заснива на медицински утврђеној чињеници да школство какво је данас има и негативан утицај на опште психо-физичко здравље деце. Да би поправио то стање доктор Базарни предлаже следеће мере:

1) Девојчице и дечаци уче одвојено
2) За писање се користи налив перо
3) Уместо класичних клупа користе се такозване "канторке", специјални радни столови за којима се може и стојати, а под ногама су масажне простирке на којима деца стоје без обуће
4) Ученици мењају позу у току учења, а то значи и стоје и седе, а не само да седе
5) Наставни материјал је окачен на сва 4 зида чиме се добија да су главе деце подигнуте и деца могу да се окрећу у току наставе а не само да гледају право
6) Информације се дају од стране учитеља у контексту емоција (ово је јако важно код учења у одвојеним одељењима јер дечаци и девојчице на различит начин примају информације који је код дечака заснован на мушком начелу, а код девојчица на женском)
7) Скоро сваки радни дан у школи деца имају фискултуру
8) Рад са рачунаром деца почињу тек са завршетком полног сазревања


Као што се може видети из овог списка препорука у обзир се узимају не само полне разлике, већ и повећање кретања деце у току наставе.

Методологија доктора Базарног се званично назива - раздељено-паралелна, а такав назив јој је дат јер се деца не одвајају потпуно у мушке и женске школе као што је било некада (мушке и женске гимназије у Србији на пример), мада и таквих школа има у Русији, већ се у оквиру исте школе иде у одвојена мушка и женска одељења која су једна до других, а деца се нормално друже за време школских одмора, приредби, екскурзија, игранки и других заједничких активности.

ИСКУСТВА НАСТАВЕ У ОДВОЈЕНИМ ОДЕЉЕЊИМА

А сада конкретно у чему је основа разлика у предавањима дечацима и девојчицама? Основа разлика је у приступу и методологији која узима у обзир полне специфичности. То значи да се настави код дечака и девојчица приступа тако да се има за циљ да се њихове личности максимално развију у сагласности са њиховим полом! Тако на пример на основу научних истраживања у Русији и ван ње, као и на основу искустава у директној настави у школама, доказано је да дечацима више одговара бржи темпо изношења градива са минималним понављањем пређених лекција, док је код девојчица потпуно супротно. Код девојчица одличне резултате даје алгоритам изношења градива без брзих скокова унапред са детаљним понављањем и утврђивањем пређеног. Код девојчица се ради постепено, по шаблону. Код дечака позитивне мотивишуће резултате даје такмичарска атмосфера где увек треба да постоји лидер, али да се он стално смењује. Како се то постиже? Па тако што се директно именује најбољи у датом тренутку. Код других дечака то не изазива љубомору већ порив за такмичењем. Код девојчица такмичарска атмосфера даје негативне резултате јер брзо може да дође до појаве љубоморе и зато се код њих користи приступ сарадње и узајамне помоћи без лидерства. Дечацима треба више простора и пожељна је мала пауза када могу да се истрче низ ходник или неке вежбе у учионици. Девојчице могу дуже мирно да седе и при томе је битно да их нико не омета повлачењем за косу или на друге начине, а што дечаци често раде у основној школи. Нама данас те ситне дечје зађевице изгледају смешно, али није било тако када смо били мали. Ту често може да дође и до плача, па чак и јачих стресних ситуација за децу у које могу да буду умешани и родитељи. Зато су дечаци бољи када су у свом "жестоком" окружењу, а девојчице су мирније у свом окружењу, па су и резултати бољи.

Поред тога, некада је и само градиво различито. Узмимо на пример историју. Основни догађаји и датуми свакако треба да се саопште и дечацима и девојчицама, али детаљније обраде тих догађаја могу да буду сасвим различите. Тако на пример код дечака се више обрађују битке, војне тактике, политичка решења, значи мушке жестоке емоције везане за бојеве и политику, а код девојчица се више светла баца на хуманитарни аспект свега тога. На пример колико је било жртава рата, какве је све последице рат изазвао, значи нешто у вези самилости и више женских емоција.

Следећа јако важна ствар се тиче формирања личности дечака и девојчица сагласно њиховом полу. Научници су открили да данашња модерна школа више штети дечацима него девојчицама, мада су и девојчице погођене само на други начин. У данашњој модерној школи дечаци се постојано понижавају и тиме им се набија комплекс ниже вредности који касније у животу може да резултира несигурношћу и разним врстама психоза. Дечаци постају мекушци. Зато је у одвојеним одељењима са дечацима на пример у школи "Хармонија" у граду Железногорску у Краснојарској области у Сибиру, где се већ више од 20 година примењује раздељено-паралелна настава, женама предавачима забрањено да понижавају дечаке. То не значи да ако су немирни да не могу да их казне. Напротив! Могу да их казне. Али праведно без понижавања. У складу са овим се и иде на то да дечацима углавном предају мушкарци који на дечаке директно преносе мушко начело, што је необично важно. Наравно да има и одличних предавача жена које одлично могу да предају и дечацима. Ту је добро то да дечаци могу некада жени учитељу да помогну да понесе неки тежи наставни материјал и слично и да се тиме код њих развија мушко начела јачег пола које цени жене и помаже им. Такве ситуације могу и да се инсценирају са циљем правилног васпитавања дечака. Код девојчица учитељицама се увек сугерише да на часове долазе обучене као жене и сређене јер девојчице пажљиво гледају на њихову спољашњост и могу да копирају њихов стил.

Поред овога примећено је да у заједничким мушким и женским одељењима деца брже ступају у сексуалне односе, то јест губе целомудреност што је јако лоше. Деца сексуално превремено сазревају. Коме то треба? Никоме ко жели добро своме детету. Све у своје време.

А ево и неких директних искустава предавача у школама:

Маркаљова Татјана Анатољевна - учитељ у основној школи, 4 године у женском одељењу, 5 година у мушком одељењу.

"Радити у одељењу са девојчицама је мирније, у одељењу са дечацима има много проблема са понашањем, али је интересантније учити дечаке, други је приступ, али је и теже. Приликом изучавања нове теме може се одмах дати сав материјал (довољно је просто рећи да ви то већ знате... и показати ново). Девојчицама треба све подробно и постепено објаснити. Код дечака је тешко запазити споља како реагују, као правило, емоције им се не одражавају на лицу. Пример: у 4-ом разреду решавамо тежак геометријски задатак, ја сам објаснила, они су разумели. Други задатак сам им дала да сами реше. Гледам, сви седе, очи - гледају некуда, тишина, не види се да раде. У души ми се јавља сумња: "Ево, ништа нису разумели!". Са тугом питам: "Ајде да проверимо." И ту је шума руку које се подижу и вика: "Могу ја? Могу ја?" Била сам одушевљена!"

А Јан Корсак је говорио: "Дечаци нису нимало лошији од девојчица, они су просто другачији". Значи треба размислити о таквим начинима предавања који би дали могућност да се открије и искористи њихов потенцијал."

Гармашова Т. А. - учитељ руског језика и књижевности, Володских Е. Н. - учитељ информатике.

"Искуство у раду са одвојеним одељењима код нас још увек није велико, али како се каже први утисци су најтачнији. Ми смо дошли до заједничког закључка: рад у одељењима са дечацима и у одељењима са девојчицама не може да се спроводи на исти начин, по истом шаблону. То што су то две потпуно разне галаксије и по физиологији и по психологији и по томе како гледају на свет, у томе се већ нико не разилази у мишљењу. И брзина обраде информација је различита и начин размишљања није чак толико сличан."

Доктор наука, професор и члан Руске Академије Медицинских Наука (РАМН) Наталија Куинджи каже  да су они спровели посматрања и да су утврдили да су успех, степен умне способности за рад и губљење здравља значајно мањи код деце из одвојених одељења него код деце из помешаних одељења. Она даље каже да је данас већ доказано да половине великог мозга раде асиметрично, то јест да се пре свега у анализу информације укључује доминирајућа половина. Код дечака као правило доминира десна половина, а код девојчица лева. Када човек ради са својом доминантном половином, информација се лакше усваја, за краће време и у већем обиму. У супротној ситуацији информација се усваја много компликованије. Од детета се тражи више напора што доводи до губитка здравља. Иако је педагогија била направљена од стране мушкараца, жене су је адаптирале према свом начину примања информација. Девојчице лакше примају школски програм, док је дечацима теже. И сваке године терет се повећава. А задатак школе није само да научи, него и да сачува здравље.

Ево неких од позитивних резултата раздељено-паралелне наставе о којима пише доктор Базарни. У једној школи у Ставропољском крају где се настава одвија у одвојеним мушким и женским одељењима дечаци су у основној школи у просеку били за око 3,7 центиметара виши од дечака који су похађали школе где се настава одвија у одељењима заједно са девојчицама. У средњој школи Бр. 760 у Москви та разлика је у деветом разреду била још већа, око 7,3 центиметра у корист дечака који су похађали наставу у одвојеним одељењима. У заједничким одељењима девојчице су биле за око 1,3 центиметра више од дечака. При томе у заједничким одељењима дечаци су 3-4 пута више имали проблеме са школском патологијом. У већ поменутој школи (лицеју) "Хармонија" Бр. 103 у граду Железногорску (Краснојарски крај), где постоји могућност да деца похађају наставу и у одвојеним и у заједничким одељењима вршена су посматрања на основу којих је било могуће упоредити резултате. Тако на пример из 9 генерација (од 2000-те до 2008-ме године) у заједничким одељењима је био по 1 освајач медаља на разним такмичењима и 46-52% дечака за које је процењено да могу да служе војску, а у одвојеним одељењима је било 25-35% освајача медаља на разним такмичењима и 96-100% дечака за које је процењено да могу да служе војску.

У школи Бр. 760 у Москви где се примењује методологија доктора Базарног отишло се корак даље у правилном формирању дечака и девојчица. У овој школи се поред стандардног образовања ради и на формирању будућих патриота отаџбине. Тако на пример Када учитељ улази у разред он не поздравља децу са: "Здраво децо!", већ када уђе у одељење са дечацима он поздравља са: "Здраво момци!" ("Здравствуйте, юноши!" на руском), а када улази у одељење са девојчицама поздравља са: "Здраво девојке!" ("Здравствуйте, девушки!"). То је зато јер су дечаци чак и у првом разреду мушкарци - будући заштитници отаџбине, а девојчице су будуће мајке. То је уједно и један од главних васпитних (не образовних јер је образовање друго) циљева које желе да постигну у школи Бр. 760, то јест да дечаци од почетка схвате да је њихов главни задатак да буду мушкарци - заштитници породице и отаџбине, а девојчице да буду мајке, па тек онда инжењери, доктори или пословне жене. У овој школи на Дан заштитника отаџбине човек који игра улогу Димитрија Донског (велика руска историјска личност) посвећује дечаке у "богатире земље руске", при чему дечаци тада изговарају заклетву, клекнувши на колено пред знамењем 24-те Гардијске Јевпаторијске дивизије које су школи предали ратни ветерани и примају штит и мач, док код девојчица жена која игра улогу жене Димитрија Донског Јефросиније 8-ог марта посвећује девојчице у мале невесте и поклања им колевку са бебом.

Оно што је сјајно у свему томе је то да процес прихватања методе доктора Базарног иде "одоздо", то јест да су родитељи и учитељи ти који иницирају оснивање одвојених одељења јер је то боље за децу.

Наравно да увођење наставе у одвојеним мушким и женским одељењима захтева и додатну обуку наставног кадра, али је то вредно урадити због позитивних резуклтата који се постижу.

А ево сада документарног видео записа о лицеју "Хармонија" у граду Железногорску у Краснојарској области у Русији који је организован као школа у којој се у 2/3 настава одвија у одвојеним одељењима за дечаке и девојчице а у 1/3 у помешаним одељењима. У овом видео запису се налази 6 краћих филмова од којих је први о лицеју уопште, други је о настави у одељењима са девојчицама, трећи је о настави у одељењима са дечацима, четврти је о граду Железногорску, пети је о атомској индустрији у Сибиру, а шести о перспективама за будућност у овом крају. Филм је на руском језику, али иако не знате руски препоручујем вам да га погледате. Видећете једну сјајну школу са изванредним резултатима не само у образовању (учење) већ и у васпитању (понашање). Школа је изванредно опремљена и даје деци максималне услове за рад. Поред материјала о школи можете да погледате и филм о самом граду Железногорску који има око 100.000 становника и, као што сам већ написао, налази се у Краснојарској области у Сибиру. Видећете да се ради о врло напредном граду и уверићете се да прича да се у Русији само у Москви и Петрограду добро живи, а да је све остало јад и беда нетачна. Ево видео записа:



СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Став Руске Православне Цркве према одвојеним мушким и женским одељењима је у принципу позитиван. Занимљиво је то да је у новој Русији вера, то јест православље све мање у колизији са правом науком. Када кажем права наука, онда пре свега мислим на науку која није условљена политиком и "бизнисом". Тако на пример сведоци смо данас како политика и "бизнис" негативно утичу на производњу хране где се из пословних разлога користе политички кругови да би се целом свету наметнула генетски модификована храна. Ту је и пример теорије еволуције која је у колизији са науком, а која се из политичких разлога форсира у великој већини школа које су под утицајем западне цивилизације. Један од примера умешаности политике у науку је и тема са којом се овде бавимо, то јест настава у помешаним или одвојеним одељењима. Дуго време током историје деца су углавном ишла у одвојена одељења. А онда су из политичких разлога без икакве научне подлоге укинута одвојена одељења и деца су натерана да иду у помешана одељења. Ко су били иницијатори тог преврата? Радикални либерали као што су комунисти и феминисткиње који су заговарали не само равноправност него и једнакост мушкараца и жена. Мушкарци и жене јесу равноправни пред Богом и законом, али нису једнаки.

Ево шта познати руски свештеник Илија Шугајев, иначе специјалиста за питања породице, који држи предавања како на телевизији тако и уживо, отац шесторо деце, каже о неправилности заједничке наставе за дечаке и девојчице: "Као прво не узима се у обзир пол детета. Од 50-тих година потпуно су нестале школе са одвојеном наставом за дечаке и девојчице. Сваком психологу и већини родитеља је познато да су у школском узрасту девојчице испред дечака у свом психолошком развоју приближно за 2 године. То је увек било познато и Цркви због чега је и дозвољавала да девојке могу да се венчају од 14-те године, а момци тек од 16-те. У том узрасту млади људи су достизали пуну унутрашњу зрелост и спремност да саздају породицу. На жалост, то се не односи на савремену омладину због силног инфантилизма. На пример, у седмом разреду, као правило, све девојчице већ улазе у прелазни период, а дечаци у већини у њега улазе тек у осмом разреду.

Према томе, у школи дечаци 10 година седе са девојчицама које су психолошки просечно 2 године старије. Зато није изненађујуће да је у совјетско време "комсорг" (председник пионира) била девојчица, што је председник одељења била девојчица, што су приликом припрема за различите приредбе девојчице заузимале активнију позицију. Десетогодишње, једанаестогодишње девојчице и дечаци између школских зидова добијају својеврсно животно искуство. То искуство им говори да су дечаци неодговорни, да су глупи и лењи, да им ништа не треба тражити, да све треба саме да раде. Девојчице добијају искуство да руководе дечацима, да им држе лекције, да их опомињу, да се свађају са њима. Девојчице добијају осећај да су више над мушким полом.

А момци - супротно. Мушко самољубље говори да тако не треба да буде, али они су реално стварно слабији од девојчица. Као одговор они више дивљају, подмећу ногу, чупају за косу, гађају се, праве се важним, љуте се на девојчице и у знак протеста женској власти избегавају да испуњавају обавезе. Девојчице изгледају дечацима да су увек прве и да су штребери.

Све у свему момци добијају потпуно друго животно искуство - искуство бежања од посла, искуство хулиганског протеста.

А ако тој слици додамо да су већина учитеља - жене и у складу са тим начин предавања и захтева од ученика - женски, то се пред нама исцртава слика траке (моја примедба: као у фабрици) анти-породичног васпитања. Сви учитељи теоретски хоће да помогну деци да порасту и да изграде у будућности добру породицу, али систем све ради супротно."

ЗАКЉУЧАК

Предлажем да се у Србији отвори јавна расправа о доношењу закона о могућности увођења одвојених мушких и женских одељења са циљем повратка традиционалним улогама мушкараца и жена у друштву, а са крајњим циљем повећања успешности образовања и васпитања деце и њиховог општег здравља, смањивања тенденције распада бракова и смањивања пораста психолошких поремећаја личности. Ово није позив на укидање заједничких одељења, већ позив на повећање избора за родитеље.

При томе би искуства нове Русије у овој области била од непроцењивог значаја.

Read more...

Калужски дневници (3)

субота, 10. новембар 2012.

Настављам причу о србској земљи Бојки у Закарпатју. Као што сам већ рекао ради се о временима када су Срби живели тамо под именом Бели Срби као пагани, то јест нису били крштени. Тај део Закарпатја се звао Бела Србија. Поред ње је била и Бела Хрватска где су живели Бели Хрвати који су, такође, били некрштени. Ево мапе Бојке у данашњој Украјини:


Као што видите земља Бојка се налази на тромеђи Љвовске, Ивано-Франкивске и Закарпатске области у западној Украјини. Највећа места у Бојки су Турка и Сколе. На украјинском језику земља Бојка се назива - Бојкившћина.

Успео сам да нађем интернет презентацију која се посвећена народу Бојке и која је веома богата информацијама. Има пуно текстова, видео записа, музике и друго. Презентација је на украјинском језику и за оне који знају руски текстови се углавном могу разумети, а за оне који не знају руски препоручујем да погледају видео записе и послушају музику.

Дакле, ексклузивно о народу Бојке и земљи Бојкившћини: Све о Бојкама

Ево и два филма о Бојкама:




Ево о Белим Србима на "Википедији": О Белим Србима

Дијалекат на коме говоре Бојке се мало разликује од стандардног украјинског језика. Тако на пример док се на руском ватра каже "огонь", а на украјинском "вогонь", на дијалекту Бојки каже се као и на србском језику - ватра. Бојки кажу - "запалення ватри", што је на србском - паљење ватре, док се на руском каже "зажигать огонь".

Ево једног видео записа старе украјинске групе "Ватра":


А ево и како данас изгледа Бојкившћина:

Бојкившћина: Розлуч

Бојкившћина: Турка

Бојкившћина је данас политички на страни украјинских националиста и тамо има много грко-католика, то јест унијата.

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP