Документарни филм о бојарни Морозовој

понедељак, 27. фебруар 2012.

Ево филма о чувеној бојарни Морозовој, жени бојара Глеба Ивановића Морозова, која је иако је била главна дворска бојарна, уморена смрћу глађу јер се противила реформама патријарха Тихона када су Руси поред других измена прешли на крштење са три прста, а до тада су се крстили са два прста.

Read more...

Етносвет код Боровска

недеља, 26. фебруар 2012.

Били смо данас у Етносвету код Боровска недалеко од Белоусова где живимо.

Етносвет је културно-комерцијални пројекат који представља народе света на једном месту. Народи су представљени на два начина:

- У одвојеним просторијама са етнички специфичним садржајима у главном затвореном павиљону (на пример француски, немачки, индијски, кинески и тако даље)

- Преко етнички специфичних објеката изграђених напољу ван главног павиљона (на пример руске традиционалне грађевине, белоруско село, куће у украјинском стилу, село састављено од јурти средњеазијских номадских народа и тако даље)

У садржаје које нуди Етносвет спадају: ноћење као у хотелу само не у класичним хотелским собама, већ у етничким објектима (на пример можете да изнајмите собу у белоруској сеоској кући на неколико дана), вожња саоницама које вуку коњи или у запрегама које вуку хаски, ресторани, радионице у којима се учи рукоделије, спортске активности специфичних народа, музички концерти, сликарске изложбе, продаја сувенира и још много тога.

Обратите пажњу на то да се Ентосвет налази дубоко у унутрашњости Русије на 7 километара од градића Боровска у северном делу калужске области. Данас је у Етносвету било на хиљаде посетилаца. Лепо се живи у Русији. Ако вам неко каже да је у Русији све осим Москве и Петрограда јад и беда, покажите му слике и филм који следе.



































Read more...

Крштење у Белоусову

Јуче смо крстили сина Саву.

Кликом на слику добијате увећану верзију.

Read more...

Монах џин

субота, 25. фебруар 2012.

Сео данас у кола и пошо да купим неке ствари сутра за крштење сина, па реко да се и мало провозам. И кренуо тако до мог омиљеног градића Боровска, који је стари град познат из руске историје. Боровска земља!

И кренуо ја тако и возим... А дошло нам у госте топлије време. Изнад нуле! После око месец и по дана скоро поларних температура (само једном ми нису упалила кола ујутро и то кад је било -32 степена), стигли нам први знаци пролећа. Мада је пролеће још далеко, али нема више оних великих минуса...

И возим тако у рани сумрак кроз боровску земљу и снег испарава на пољима. Испарава снег... Диже се нека измаглица над земљом, сасвим ниско... Кад гледа човек те руске пустопољине и села у даљини у магли просто се нека сета рађа у души, ал није жалобна, већ онако ведра, радост прошлог, садашњег и будућег... И пада помало суснежица и кишица... Раде брисачи... Сумрак се згушњава...

На једном испусту пред Боровском угледах дивовског црног монаха како са капом на глави и штапом у руци гази преко шума и поља и брда. Већи је и од шума и од брда. Монах џин!

...

Бих и покуповах неке ствари у Боровску и кренух назад...

Нисам хтео да идем главним друмом преко Балабанова и даље на Кијевско шосе, него скренух испред Балабанова на пут који води кроз руска села у ноћи и измаглици... Свратих у једном од тих села до Пушкина. Он се обрадова кад ме виде и позва ме да седнемо и поједемо по неку палачинку... Масленица је сада у Русији... Ред је... Пеку се „бљини”... . Ајде реко ја... И седимо тако и једемо палачинке, а Пушкин ми прича о новој песми коју пише. Каже да је о земљи боровској, о протопопу Авакуму, о бојарни Морозовој, о томе како је умрла за стару веру, за двопрстије... Завршисмо са палачинкама и ја устадох... Устаде и Пушкин и отпрати ме до врата... Пољубисмо се три пута и ја одох...

У следећем селу стадох да обиђем Хомјакова, старог словенофила. Покуцах на врата. Зачу се глас из куће - „Уђи”. Уђох и угледах Алексеја како седи поред прозора под светлошћу петролејке. Питам га што не упали електрично светло, а он каже да не воли прогрес јер га то замара и да му је лепше тако са петролејком. Добро, рекох и седох наспрам старине. Из очију му избија нека сета, прекрстио шаку преко шаке и гледа ме са осмехом човека који је давно умро као и Пушкин, али је ето дошао те ноћи да се сретне са мном. Дошао је те магловите, глуве, тамне ноћи која се распрострла над боровском земљом као плашт...

Седимо тако у ноћи под светлом петролејке. Ћутимо. И чекамо. Неко закуца на врата. Ништа. Уђе Пушкин. Седе са нама. Ћутимо. Тишина. Тише... Слушамо како џиновски црни монах са капом и штапом у руци гази преко шума и поља и брда боровске земље. Већи је и од шума и од брда. Монах џин!

Read more...

Мир за слободу - главу за Космет!

недеља, 19. фебруар 2012.

Говор вође покрета "Наши" Ивана Ивановића на митингу подршке Србима са Косова у Београду.

Read more...

Профил људи из покрета "Наши"

Сматрам да су ови људи оно што у овом тренутку треба Србији, а то су патриоте спремне на жртвовање, а то значи на батине и на затвор за слободу Србије. Србији данас не требају трибине по затвореним просторима и самодовољност, већ оштар бунт у народу који "пали жишке на копљима"! Ево конференције за штампу коју су одржали људи који су били у затвору само зато што су истакли транспарент против Б92 испред зграде Б92.


Read more...

Са митинга подршке Путину

субота, 04. фебруар 2012.

Данас на -20 степени митинг подршке Путину у Москви на Поклоној Гори!

Око 100.000 људи!

Био сам први пут на уличној манифестацији у оквиру Централне козачке војске Русије. Први пут у униформи, мада су само панталоне биле видне, јер је таква била команда с обзиром на јак мраз и с обзиром на то да немају сви козаци и зимску опрему коју свако постепено купује за себе. Имао сам велику част коју ми је дао атаман мог хутора да држим заставу наше козачке војске у једној смени. Свима који ме не знају је говорио да сам Србин и сви су се поносили што имају и Србина међу њима козацима.

Говорници су урлали у славу независне, слободне и империјалне Русије и у славу Путина!

Од говорника истичем Сергеја Кургињана једног од организатора митинга, затим Максима Шевченка (новинара и водитеља са руског Првог канала), Александра Дугина, Николаја Старикова (политичког писца), Александра Проханова (главног уредника новине „Завтра” (на руском) - „Сутра” (на србском) који је смислио слоган о руском народу - „Душа хришћанка - народ стаљинист”), преко видеа се јавила Наталија Нароћницкаја и друге.

Зима је била страшна, али народ је хрлио да искаже свој бес против либералних прозападњака са белим лентама који су исто данас имали свој митинг на Балотном тргу. Народ је данас показао да је у већини против „наранџастих”!

Отворено се грмело против запада!

Руси су спремни да дају борбу за своју отаџбину!

Ево фотографија и једног филма који сам направио данас:

Припадници Централне козачке војске Русије
Хоругв и застава Централне козачке војске Русије
Припадници Централне козачке војске Русије
Донски козаци
За Путина
За Путина
За Путина
За Путина
За Путина
За Путина
За Путина
За Путина
Руске и заставе донских козака
Светиње светите
За Путина
За Путина
За Путина

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP