До сада сам живео 10 година на западу (Канада) и 14 година у Русији.
Покушавам да преведем свој дух у просторе уранополитизма (грађанство Неба), али то није нимало лако, јер се треба ослободити националног. Хришћанство је наднационално, а помесне цркве су историјска категорија, као и саме нације.
Не подносим неслободу и у духовном и у друштвеном смислу, а то значи да у суштини не подносим државу. Некоме то може да личи на некакав анархизам и, мада имам симпатија према анархизму, током времена сам схватио да поред тога што као личност припадам хришћанству, такође ми одговара идеја Јингеровог анарха. Анарх, између осталог, за разлику од анархисте који верује у своју анархистичку утопију и бори се за њу, не верује у њу и стоји слободан, чак и у диктатури, и пажљиво посматра свет око себе и доноси закључке. То би можда могло да се опише као индивидуални суверенитет. Нема држава, постоје људи!
Схватио сам да је империја, ма каквог облика била и свеједно где се њен центар географски налазио, било на истоку, било на западу, смрт за народе и државе. Идеја империје је паганска идеја обожавања идола државе и онога који је на челу империје, као и супремације империјског народа или групе народа над свима осталима којима ови први треба милом или силом, да донесу правилну религију и културу. Империје, императори и њихове камариле су положиле у гробове милионе и милионе људи, зарад земаљске воље за моћи. При томе, скоро све те одвратне израслине у смути историје, су користиле неки религиозни систем да би свом постојању и мисији дале месијански, небески ореол. Идолопоклоници!
Једна од највећих и најкатастрофалнијих заблуда у историји је идеја о симфонији државе и цркве. Та страшна идеја је привезала цркву за чисто земаљско, за чисто људско, за вештачко. То су смислили Грци, па су после преузели и Срби и Руси. Симбол те заблуде је двоглави орао.
У већини случајева званичне историје са тумачењима историјских догађаја су у великој мери неистините и написане су у корист интересних група. Ту посебно истичем историје које сам проучавао, српску и руску.
Што се тиче екомонског система, подржавам класични либерални капитализам (Лудвиг фон Мизес).
Почео сам озбиљно да се бавим Богословијом, јер сам схватио да без богословске компоненте, моја вера није ни довољно јака, ни потпуна. Изучавам рано хришћанство, тачније Александријску школу - Филона Александријског (алтернативни јудаизам), Климента Александријског и Оригена. Доста читам и слушам лекције из области библеистике, пре свега Андреја Десницког. Изучавам исихазам, радове Владимира Лоског, читам апокрифе, а почео сам и да се упознајем и са радовима неких католичких и протестантских богослова.
Веома сам заинтересован темом времена, али не физичког, већ правог времена. Физичко време није ништа друго до договор који треба да олакша живот на земљи у смислу лакшег функционисања друштва. А право време је нешто сасвим друго. Ту су важни радови, на пример, Светог Августина и Анри Бергсона.
Такође сам почео да изучавам радове великог психолога и психоаналитичара Карла Густава Јунга. Ту се открива читав нови свет погледа и идеја повезаних са човековим унутрашњим светом.
Пре нешто више од годину дана сам почео да учим да свирам гитару. Имам једну акустичну (Godin) и једну хибридну (ESP LTD).
Read more...
