Изађи на црту, реци не западу: "Држављанство кредитне картице"

уторак, 24. октобар 2006.

Људи без отаџбине
Људи без земље
Људи без прошлости
Људи без историје
Људи које не интересује историја
Људи којима је свеједно да ли им деца уче језике који нису њихови матерњи језици
Људи који се обучавају у "животним вештинама"
Људи артикли
Људи који имају своју тржишну вредност
Људи понуђачи
Људи муштерије
Људи трагачи за добрим "диловима"
Људи који живе овде и сада, планетарни радници, грађани - људи са држављанством кредитне картице.

Read more...

Паклена кујна: Западни родитељски систем

недеља, 22. октобар 2006.

Неспутано дете -> Све мора да се прилагоди потребама детета -> Деци мора да се допусти да пронађу властити пут и да све чине онда кад то желе, без родитељских ограничења -> Искрени родитељи и деца -> Од родитеља се сада захтева да буду аутентични и спонтани и да се више не скривају иза некакве улоге -> На пример, неприхватљиво понашање детета обично се завршава тиме што му родитељ упућује "ти-поруку" као: "Престани; ти се понашаш као беба; ти си напаст" итд. Међутим, када родитељ саопшти детету како се сам осећа због његовог понашања, порука постаје "ја-порука", као на пример: "Ја не могу да се одморим ако ми се неко непрестано увлачи у крило; ја се љутим што ми је кухиња опет прљава" итд. "Ти-порука" не саопштава право родитељско осећање умора или лоше воље. -> Однос родитељ-дете више се не обликује према старој структури моћи, већ према односу консултант-клијент -> Почетком XX века, усавршавање метода за одгајање одојчета и детета, уз бихејвиоризам као нову науку, драстично је појачало нашу жељу да имамо савршено дете. Најбитнија промена огледала се у становишту да деца треба да буду третирана као објекти научног проучавања, те, према томе, родитељи треба да се опходе према њима као да она немају унутрашњи свет. Психолошке последице овог новог приступа у одгајању деце произвеле су отуђено Ја. Док је споља наизглед била савршено уређена, стварна човекова природа изгубила се у свету количина и апстракција. Ерих Фром је нагласио: "Сви ови људи постају многобројни комадићи у једној дивовској машини која мора да се држи под контролом и чији учинци морају да се израчунају, тако да сваки човек на крају може да се сведе као неки апстрактан ентитет, као бројка..." -> Парадоксално, прекомерно попустљиво родитељство нипошто није изазвало револуцију према ауторитету и контроли, али било је управо оно што је требало капитализму - свим тим ослобођеним потребама морало је да се удовољи, и то брзо. Први пут у историји деца су могла да имају баш оно што желе! -> Деца која су одгајана да буду слободна и да имају оно што желе представљају савршене потрошаче којима треба све више производа. Тренутно удовољавање таквим потребама доводи до десублимације. Оно је репресивно јер је тако задовољена особа умирена особа. КАПИТАЛИЗАМ ИСПОРУЧУЈЕ РОБУ И ТИМЕ НЕУТРАЛИШЕ СВАКИ ОТПОР -> Започео сам овај осврт на детињство напоменом да средњовековно дете, које ни на који начин није било представљано, или је приказано као мали човек, заправо није ни постојало. Појам детета или детињства био је потпуно маргиналан све до модерног доба. Иронично, завршавам ово поглавље тврдећи готово исто. Укидањем генерацијске разлике између родитеља и деце по налогу модерних, демократских, преговарачких стратегија, поново смо избрисали појам детета као детета.

Ово су речи британског психоаналитичара Пола Ведерлија.

Ако то тврди један поштени западњак, зашто онда неки родитељи Срби који живе на западу тврде да је западни родитељски систем бољи од традиционалног србског васпитања?

Не заборавите да је овај западњачки ужас ушао и у западњачко школство.

Изађи на црту ма где да си, реци не западу!

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Нема еволуције, већ се ради о чистој креацији "живота по западу"

петак, 20. октобар 2006.

Наравно да се не ради ни о каквој еволуцији или природном току ствари, већ о чистој креацији.

Наш начин живљења се креира са циљем даљег богаћења најбогатијих и о томе су написане књиге. Једна од њих је књига "Подучавање о животним вештинама", коју су 1981.-ве године написали Хопсон и Скејли.

"Аутори ове књиге говоре о флексибилности коју мора да стекне онај ко данас завршава школу. После школовања, човек може да очекује да ће обављати три-четири различита занимања у животу, да ће шест до десет пута променити посао, да ће се преселити из места у којем је одрастао, да ће два пута склапати брак, да ће често морати поново да се обучава и даље образује, а мора да буде спреман и да проведе извесно време без запослења."

...

Пазите даље шта кажу Хопсон и Скејли: "Људи морају да науче да везе склапају брзо, свесни да ће многе од њих бити само привремене, и морају да науче како да их прекидају. Склапање веза, њихово одржавање и прекидање захтева вештине које ми тек почињемо да уочавамо, јер оне, једноставно, углавном нису биле потребне људима који су живели у заједници у којој су и рођени, који су ретко напуштали своје окружење и који су сигурност и идентитет налазили у крвним везама. Прекидање веза изазива велике проблеме, а из тог периода, које затим припада прошлости, увек преостаје осећање кривице."

Као што можете видети из ових цитата, западњаци нам отворено предлажу да учимо како да живимо као "партнери". О речи "партнер" као појму пренесеном из света економије у свет личних односа сам већ говорио у једном мојем ранијем тексту на овом Интернет дневнику. Брз живот, брзе промене, несталност, нестабилност, велики покрети маса народа, разбијање заједништва, разбијање породица, разбијање нормалног живота, све су то производи, не еволуције, већ креације људи који говоре у име најбогатијих, који говоре у име корпорација и банака. Ти људи који говоре у име корпорација и банака, то су демократски политичари, демократски социолози и други научници стављени у службу терора капитала, то јест људи који промовишу капитал као највишу вредност и као оно што води човечанство негде унапред. Само где унапред?

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Зарађивање као највиша вредност и колапс

"Забележено је да је један од великих брокера изјавио: "Мислим да не треба да се извињавамо што смо богати. Ја се тиме поносим.". Нову врсту предузетника чиниле су агресивне, урбане технократе које не држи место и који су "опседнути новцем", каже један од њих. "Допустите нам да зарадимо један милион, а ми ћемо се онда борити за десет... Има у томе много ега; кад се човек сасвим загреје, онда то постаје као дрога."

...

Међутим, шта овакав амбициозан начин живљења значи за човекову личност - тај имиџ, та маска, то разметање, вишак, многобројни докази моћи и, нарочито, сав тај рад и све више рада? Пре свега, морамо да кажемо да овакав егзотичан начин живота ствара завист, свесно или несвесно. То и јесте отворена или скривена намера тих младих амбициозних људи. Ствара се завист међу људима средњих година, међу старијим људима, сиромашним, међу људима без утицаја, међу инвалидима - укратко, међу свима онима који из било којег разлога не могу тако да живе, или не могу да на такав начин зарађују новац.

...

Морамо да поменемо ослобађање креативности које је обележило овакав начин живљења, ослобађање енергије и кидање стега. Међутим, хиперактивност, манија и безобзирност одају и једно умирање, одају умирање Ја. Ово можемо да тврдимо са извесном сигурношћу јер у психотерапеутској пракси постоје докази за то. Сведоци смо бежања од унутрашње реалности, што представља део параноидне одбране од депресивне анксиозности. Видимо то у слабим, покиданим или непостојећим везама међу људима. Видимо то и у напорном раду на који човека нешто нагони, у емотивној исцрпљености и психосоматским симптомима који представљају несвесну, тешку казну због једнако несвесног, али врло видљивог удовољавања инфантилним захтевима. Ово максимално гоњење и приморавање Ја на нешто често личи на очајнички покушај да човек "заиста осети да постоји"."

Ово је написао британски психоаналитичар Роб Ведерли.

Мислим да је на основу ових речи могуће разумети острашћеност љубитеља запада и западне религије, као и две врховне догме западне религије, демократије и слободног тржишта. Из ове две врховне догме западне религије, проистичу све остале консеквенце, а једна од њих је свакако необично величање рада и гомилања богатства, без обзира на жртве, без обзира на прегажене лешеве.

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Сиромаштво у Канади!

недеља, 15. октобар 2006.

"Много пре него као стамбени проблем, природа и сложеност бескућништва може се у потпуности сагледати испитивањем политичке економије државе и одлука донетих о дистрибуцији ресурса. У Британији, Канади и САД видљиве су блиске везе међу глобалним економским променама, сиромаштвом, незапосленошћу, стамбеном политиком и социјалном помоћи, и бескућништва. Оне који су угрожени обично не дотичу јавне политичке одлуке које теже томе да помогну појединцима који су релативно добростојећи, гласни и способни да извржавају политичке одлуке.

...

Промене у социјалној политици су индикативне за скретање од консензуса о држави благостања ка одлукама да се смање програми социјалне помоћи.

...

У Торонту, на пример, иако две трећине домаћинстава у градској зони поседује куће, преко половине градског становништва живи у приватним јединицама за изнајмљивање. Више од једног у три станара зависи од социјалне помоћи, која је строго редукована током деведесетих. Смањење социјалне помоћи од 21.6% крајем 1995. довело је до деложирања од 25%. Станари можда постају бескућници након што су их застрашили кућевласници, који желе да их иселе да би претворили своје зграде у кондоминијуме. Неки власници искључивали су грејање и воду, илегално закључавали станарима врата и подметали пожаре или нападе да би убедили станаре да оду. Несвесни својих станарских права, неки су можда постали жртве нелегалне деложације, злостављања и насиља, јер су сами и немају политичку моћ."

Ово је написао професор Џералд Дејли, редовни професор на Факултету за студије животне средине Универзитета Јорк у Торонту.

Ако овако нешто напише један канадски Професор Емеритус, зашто би онда неко негирао чињенице о сиромаштву у Канади? Погледајте само шта пише професор Дејли. Из првог пасуса цитата директно следи да стамбени проблем и бескућништво зависе од политичког система држава које професор анализира, а не од личне способности или неспособности становника ових држава. И не само то. Професор Дејли даље отворено каже да политичке одлуке које се доносе, то јест закони, иду на руку добростојећим грађанима Канаде, а да не дотичу оне који нису добростојећи. Каква је то онда политика? Какав је то онда друштвено-политички систем?

Погледајте, молим вас, податак о томе да половина градског становништва живи у приватним јединицама за изнајмљивање, то јест у зградама где се станови изнајмљују. Па, људи моји, то се потпуно слаже са мојим запажањима. Ја сам увек причао да већина Срба у Торонту живи у зградама за изнајмљивање и то сада потврђују истраживања професора Дејлија. Наравно, да и већина Срба емиграната, спада у оне који живе у тим зградама где се станови изнајмљују. А ако погледате податак да више од једног на свака три становника зависи од социјалне помоћи, онда вам је јасна моја прича о стварном животу у Канади.

Због чега се онда износе неистине о животу у Канади? Због чега онда Срби не кажу поштено да живе по становима у зградама за изнајмљивање где се веш пере и суши у истим машинама за прање и сушење где то раде и њихове комшије? Па зар је то тај бољи живот коме емигранти треба да теже? Зашто се прикрива истина?

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Други поглед на коришћење хране на улици

четвртак, 12. октобар 2006.

"Једење на улици - чак и, рецимо, између пословних састанака када човек нема времена да једе - у ствари само јасно показује недостатак самоконтроле: оно изражава робовање сопственом стомаку. Глад се мора задовољити сместа, јер не може да чека. Иако се шетач који једе на улици још увек креће у правцу своје визије, њега у ствари води сопствени апетит. У недостатку прибора за сечење и приношење устима он се често може видети како зубима кида залогаје, баш као нека животиња. Јело у трку не дозвољава чак ни људски начин уживања у храни, јер је више налик простом пуњењу горивом: тешко је осетити укус хране или чак бити свестан шта се једе, када је главна поента на брзину напунити стомак. Овакво псеће храњење, ако баш мора да се упражњава, требало би сакрити од погледа јавности, јер ако ми не осећамо стид, други су присиљени да буду сведоци нашег срамног понашања.

...

Моја бака је много смешна, кад људи једу на улици - она не мисли да је то урађен посао, али ја никада нисам укапирала у чему је проблем. (Анкетар: Зашто јој се то не допада?) Ја мислим да је у питању веома традиционалан став да је то непристојно. Ја у ствари не разумем зашто јој се то не допада, јер по мени ако си гладан и затекнеш се на улици, тамо и једеш. Ја то често радим, на пример кад сам напољу у куповини, узмем неку храну и седнем на клупу и једем, јер волим да гледам у нешто, а да седнеш и посматраш свет како пролази док једеш, то је за мене нешто баш лепо. (Жена у тридесетим, еколог).

...

Тако, јести на улици значи предати се анималним потребама, са свим конотацијама примитивизма, анималности, дивљаштва. Јести на улици значи неку врсту испаше, значи користити руке а не прибор за јело, значи кршење друштвених правила која се тичу уста - лизати усне, гласно жвакати, избацивати храну из уста и тако даље. То значи хранити се, а не јести."

Ова тема на први поглед изгледа не толико важна, али је много важнија него што се чини. Неко би овакав начин исхране оквалификовао као природан, али у томе управо и јесте проблем. Проблем низвођења људи ка животињској слободи, која нема везе са слободом која је човеку дата од Бога, као духовном бићу.

Шта је довело до ове промене у култури исхране? Ако кажемо да је то начин живота, онда нисмо прецизни, јер начин живота није живо биће које има свест и које може да управља својим поступцима. До ове промене су довели људи који су променили наше животе. Људи су убрзали наше животе. Људи су убрзањем наших живота, променили нашу културу исхране. Да бисмо били брзи, морамо брзе да једемо, то јест, морамо да "транзирамо" од јела ка "испаши". Зашто морамо да будемо брзи? Морамо да будемо брзи јер производња мора да буде већа, а услуге боље. Зашто производња мора да буде већа, а услуге боље? Зато да би људи који су власници компанија могли више да зарађују. Ако је то тачно, а јесте, у чему је онда поента богаћења тих људи, ако народ који ради у зноју лица свог треба да "транзира" од јела ка "испаши"?

Read more...

Откривање истока: Мистерија Романових

субота, 07. октобар 2006.

Отац и ћерка, цар Николај и Анастасија


Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј


Разгледница, аутор је Алексеј, велики војвода од Русије


Божићна разгледница коју је нацртала царица Александра


Божићна разгледница коју је нацртала царица Александра


Божићна разгледница коју је нацртала царица Александра

Read more...

Изађи на црту, реци не западу: Бруто национална срећа

петак, 06. октобар 2006.

Познати индијски футуролог Џагдис Капур каже "да је обим националног дохотка обрнуто пропорционалан осећају емоционалне стабилности и сигурности друштва. И што је већи бруто национални доходак и материјално богатство, то је друштво склоније самоуништавању".

Он даље предлаже увођење термина "бруто национална срећа" зато што то "уздиже људску душу и шири границе хармоничне људске сарадње".

Read more...

Откривање истока: Русија

Самовар, а не микроталасна пећница


"Варљиво сунце", Сибир


Манастир у зими


Црква, небо и равница


Хлеб и мед


Далеки, источни сутони


Мир малих руских градова


Москва у измаглици


Сећање на благословену топлину руског дома

Read more...

Откривање истока: Словенски снови у Украјини. Обавезно погледати!

четвртак, 05. октобар 2006.

Молим вас, погледајте ове слике среће која долази са дна искон-мора:

http://www.pbase.com/mpulignano/uzhhorod_family_dinner
http://www.pbase.com/mpulignano/uzhhorod

Породична вечера у украјинском граду Ужгороду и слике из Ужгорода и Мухачева. То су наша браћа Украјинци. Позната лица, осмеси, сјај у словенском оку.

Блиста Дњестар и сја светлост Акермана...





Read more...

Price iz Kanade: Sokantni podaci o mentalnom zdravlju stanovnika Kanade!

среда, 04. октобар 2006.

1) Broj samoubistava:

1996.: 3941
1997.: 3681

Uzecu da je oko 3500 godisnje prosecno.

Period: 1990. - 2005. Broj bi bio: 52.500. To je umanjena cifra. Znaci, za 15 godina, u Kanadi je samoubistvo izvrsilo preko 50.000 ljudi. To je jedan grad u Srbiji. Recimo, Cacak. Daleko bilo.

2) Broj stanovnika Kanade koji su hospitalizovani usled mentalnih poremecaja tokom 2001.-ve i 2002.-ge godine je: 192.079. Znaci za samo dve godine čitav jedan grad je zavrsio u bolnici usled mentalnih poremecaja. Recimo, Kragujevac. Daleko bilo.

Izvor je zvanicni kanadski sajt za statistiku: http://www40.statcan.ca/l01/cst01/health56a.htm

Molim vas, obratite paznju na ove sokantne podatke:

- 1 od 5 stanovnika Kanade ce imati problema sa nekom mentalnom bolescu
- Priblizno 2.5 miliona odraslih Kanadjana ili preko 10% populacije od 18 i vise godina ce imati depresiju
- Oko 20% dece i omladine u Kanadi ima psihijatrijske poremecaje koji mogu da se dijagnostikuju

Izvor: http://www.toronto.cmha.ca/c_mental_health_info/mhi_mi_statistics.asp

Dosta vise pljuvanja po Srbiji! Da vidimo sta je to sto Srbija mora da primi sa zapada!

Necemo "zapadne vrednosti" u Srbiji!

Read more...

Rusenje mita o "zivotu po zapadu": Mladi u SAD moraju da primaju novac od roditelja jer nemaju dovoljno za zivot

уторак, 03. октобар 2006.

Evo jos jedne istine koja je bila prikrivena o tome kako se mladi brzo osamostaljuju na zapadu. Ne! To nije tacno! Mladi se ne osamostaljuju brzo na zapadu, vec im roditelji finansijski pomazu.

Mladi odrasli izmedju 18 i 34 godine primaju prosecno 38.000 dolara u gotovini od njihovih roditelja i ima ih skoro jedna trecina, tacnije 34%, a broj onih koji tu pomoc primaju s vremena na vreme je jos veci, njih ima 47%.

Evo adrese gde se mogu dobiti detaljnije informacije: http://www.umich.edu/~urecord/0304/Nov03_03/11.shtml

Dosta vise sa iznosenjem neistina o "zivotu po zapadu"!

Read more...

Rusenje mita o "zivotu po zapadu": Veliki procenat punoletnih Kanadjana zivi sa roditeljima

Evo, da razbijemo jos jednu neistinu koja se siri sa zapada o tome da deca zive odvojeno od roditelja, sto se uzima kao razlog za napustanje Srbije i za velicanje "zivota po zapadu". Evo dokaza da to nije tacno.

Jedna studija je pronasla da 32% roditelja cije najmladje dete je bilo staro izmedju 20 i 34 godine je imalo najmanje jedno dete koje zivi sa njima. Izvor je zvanicni kanadski sajt za statistiku, a kompletan izvestaj mozete naci na ovoj adresi: http://www.statcan.ca/Daily/English/060321/d060321c.htm.

Jedan izvestaj iz 1996.-te godine, kaze sledece:

Procenat mladih odraslih ljudi koji zive sa roditeljima

Nevencani

Zene -> 20-24 godine: 67% -> 25-29 godina: 36% -> 30-34 godine: 19% -> Ukupno: 47%
Muskarci -> 20-24 godine: 74% -> 25-29 godina: 48% -> 30-34 godine: 32% -> Ukupno: 56%.

Read more...

Propaganda, manipulacija i ispiranje mozga: Reklama kao oruzje za sirenje "zivota po zapadu"

Reklame su definitvno mocno oruzje jurisnih odreda zapada.

Kroz reklame se protura ideologija. Evo, na primer, u demokratskoj Srbiji, reklama se koristi za ubacivanje zapadnjastva.

Tako na primer, reklama za neki deterdzent prikazuje poslovnu zenu obucenu po zapadnom poslovnom modelu koja kaze da od sada za svoj pansion koristi samo taj deterdzent. Njeno odelo, njena frizura, njen samouvereni hod, njeno privatno vlasnistvo, njen pansion. Sve to znaci zapad, kapitalizam. Nema vise zene-majke koja govori o deterdzentu u krugu svoje porodice, vec je tu sada zena-biznismen koja "pravi" pare. Ovde se ne propagiraju tradicionalne porodicne vrednosti, vec ideje feminizma, zene-planetarnog radnika, ideje zapadnjastva.

Drugi primer, reklama za kafu, gde se radnja odvija u nekoj firmi. Cisto zapadnjastvo! Veliki broj zapadnih reklama se odvija u prostorijama kompanija. Dve zene uzimaju kafu koja se reklamira i neki tip koji tu radi sa njima im kaze da su tog dana posebno lepe, a kafa je, zapravo, ta koja je zasluzna za njihovu lepotu. Opet zapad, kapitalizam. Kafu vise ne ispijaju ujutro supruznici kod kuce pre polaska na posao, vec kolege na poslu. Zivot po radnim mestima po kompanijama kao jedina izvesnost. Sada u srbskim reklamama lebdi duh zapadne serije "Seks i grad".

Reklama je opasno oruzje u borbi za sirenje zapadne pustinje!

Izadji na crtu, reci ne zapadu!

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Gastronomska nezavisnost

понедељак, 02. октобар 2006.

Uveren sam da nacionalne i desne snage ne poklanjaju dovoljno paznje GASTRONOMSKOJ NEZAVISNOSTI.

Sta je to gastronomska nezavisnost? Gastronomska nezavisnost je borba za ocuvanje domace kuhinje i domaceg nacina proizvodnje hrane. Radi se o stvarima koje su kljucne za zivot jednog naroda.

Mislim da bi za Srbiju bilo izuzetno vazno da se ocuva ekstezivan nacin proizvodnje hrane, ne samo zbog ocuvanja zdravlja stanovnista, vec i zbog mogucnosti da se prezivi u uslovima izolacije ili rata.

Gastronomska nezavisnost, takodje, podrazumeva kupovinu domacih proizvoda, a ne stranih.

Gastronomija je polje na kome nacionalne snage itekako mogu da ucine mnogo vise, ako misle da oslobode Srbiju od pogubnog uticaja zapada.

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Kapitalizam i zapadnjastvo znace pad nataliteta

Evo konkretnog dokaza da kapitalizam i zapadnjastvo znace pad nataliteta.

Stopa radjanja na 1.000 stanovnika je:

Zemlja -> 2006 -> 2004 -> 1990 -> 1975

Austrija -> 8.7 -> 8.9 -> 11.6 -> 12.5
Nemacka -> 8.2 -> 8.4 -> 11.4 -> 9.7
Italija -> 8.7 -> 9.1 -> 9.8 -> 14.8
Svajcarska -> 9.7 -> 9.8 -> 12.5 -> 12.3
Ceska -> 9.0 -> 9.1 -> 13.4 -> 19.6
Poljska -> 9.8 -> 10.6 -> 14.3 -> 18.9
Irska -> 14.4 -> 14.5 -> 15.1 -> 21.5

Ovo su samo neke evropske zemlje, a kompletnije podatke mozete pogledati na ovoj adresi: http://www.infoplease.com/ipa/A0004395.html.

Kao sto se moze videti, zemlje Istocne Evrope su imale daleko veci natalitet od zemalja Zapadne Evrope, sve negde do pada komunizma, to jest do 1990.-te godine. Posle toga, pocinje sunovrat nataliteta zemalja bivseg istocnog bloka i on se dalje nastavlja kako kapitalizam i upumpavanje "zapadnih vrednosti" napreduju. Dakle, cak i komunizam je bilo "mila majka" za ovo zlo sto nam se silom namece sa zapada.

Jedini izuzetak od ovog pravila je Republika Irska, koja je izrazito katolicka zemlja i gde je utrobno cedomorstvo, zakonom zabranjeno, mada je i u Irskoj pad nataliteta ocigledan.

Dakle, pustinja sa zapada se siri strahovitom brzinom.

IZADJI NA CRTU, RECI NE ZAPADU I NJENIM "VREDNOSTIMA"!

Read more...

Izadji na crtu, reci ne zapadu: Oblik stvari koje dolaze

недеља, 01. октобар 2006.

Evo kako kapitalizam i Evropska Unija unistavaju privredu jedne zemlje, a time i narod. Pogledajmo primer Poljske.

"Sleska nije samo rudarstvo i visoke peci. Ona ima i industriju automobila - Fijat je prisutan vise od trideset godina, u fabrikama u Bielsko Biali i Tihiju, a tokom poslednjih nekoliko godina, Isuzu i Opel su svoje fabrike smestili u Glivici. Ali simbol trzisne promene koja je najociglednija, jesu supermarketi. "Koncentracija prodavnica u nasoj oblasti dogadjaj je u nacionalnim razmerama i izazvala je zatvaranje mnogobrojnih radnji", zali se gospodin Zbignjev Gracko, vlasnik male prodavnice iz Sleske Rude.

Opstinske vlasti su se poduhvatile prave licitacije - smanjujuci lokalne poreze - da bi privukli velike lance prodavnica, u nadi da ce tako dobiti nova radna mesta - i to u sektoru usluga, a ne u "prljavoj industriji". Iluzija. Svaki supermarket izazvao je stotine otpustanja u trgovini na malo, ovi lanci lako krse radno pravo i plate nisu vece od minimalca.

Ipak, veliki lanci prodavnica odigrali su znacajnu ulogu promenivsi tradicionalnu poboznost stanovnika Sleske. Ako je katolicanstvo poslednje utociste, prisustvovanje misi ima za konkurenciju kupovine. Suocavajuci se sa tim izazovom, Crkva je u "Silesia City Center" (240 prodavnica), koji je najveci trzni centar u tom delu Evrope, otvorila kapelu u kojoj se odrzava misa nedeljom. Pre i posle kupovine...".

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP