Изађи на црту, реци не западу: Зарађивање као највиша вредност и колапс

"Забележено је да је један од великих брокера изјавио: "Мислим да не треба да се извињавамо што смо богати. Ја се тиме поносим.". Нову врсту предузетника чиниле су агресивне, урбане технократе које не држи место и који су "опседнути новцем", каже један од њих. "Допустите нам да зарадимо један милион, а ми ћемо се онда борити за десет... Има у томе много ега; кад се човек сасвим загреје, онда то постаје као дрога."

...

Међутим, шта овакав амбициозан начин живљења значи за човекову личност - тај имиџ, та маска, то разметање, вишак, многобројни докази моћи и, нарочито, сав тај рад и све више рада? Пре свега, морамо да кажемо да овакав егзотичан начин живота ствара завист, свесно или несвесно. То и јесте отворена или скривена намера тих младих амбициозних људи. Ствара се завист међу људима средњих година, међу старијим људима, сиромашним, међу људима без утицаја, међу инвалидима - укратко, међу свима онима који из било којег разлога не могу тако да живе, или не могу да на такав начин зарађују новац.

...

Морамо да поменемо ослобађање креативности које је обележило овакав начин живљења, ослобађање енергије и кидање стега. Међутим, хиперактивност, манија и безобзирност одају и једно умирање, одају умирање Ја. Ово можемо да тврдимо са извесном сигурношћу јер у психотерапеутској пракси постоје докази за то. Сведоци смо бежања од унутрашње реалности, што представља део параноидне одбране од депресивне анксиозности. Видимо то у слабим, покиданим или непостојећим везама међу људима. Видимо то и у напорном раду на који човека нешто нагони, у емотивној исцрпљености и психосоматским симптомима који представљају несвесну, тешку казну због једнако несвесног, али врло видљивог удовољавања инфантилним захтевима. Ово максимално гоњење и приморавање Ја на нешто често личи на очајнички покушај да човек "заиста осети да постоји"."

Ово је написао британски психоаналитичар Роб Ведерли.

Мислим да је на основу ових речи могуће разумети острашћеност љубитеља запада и западне религије, као и две врховне догме западне религије, демократије и слободног тржишта. Из ове две врховне догме западне религије, проистичу све остале консеквенце, а једна од њих је свакако необично величање рада и гомилања богатства, без обзира на жртве, без обзира на прегажене лешеве.