Паклена кујна: Западни родитељски систем

Неспутано дете -> Све мора да се прилагоди потребама детета -> Деци мора да се допусти да пронађу властити пут и да све чине онда кад то желе, без родитељских ограничења -> Искрени родитељи и деца -> Од родитеља се сада захтева да буду аутентични и спонтани и да се више не скривају иза некакве улоге -> На пример, неприхватљиво понашање детета обично се завршава тиме што му родитељ упућује "ти-поруку" као: "Престани; ти се понашаш као беба; ти си напаст" итд. Међутим, када родитељ саопшти детету како се сам осећа због његовог понашања, порука постаје "ја-порука", као на пример: "Ја не могу да се одморим ако ми се неко непрестано увлачи у крило; ја се љутим што ми је кухиња опет прљава" итд. "Ти-порука" не саопштава право родитељско осећање умора или лоше воље. -> Однос родитељ-дете више се не обликује према старој структури моћи, већ према односу консултант-клијент -> Почетком XX века, усавршавање метода за одгајање одојчета и детета, уз бихејвиоризам као нову науку, драстично је појачало нашу жељу да имамо савршено дете. Најбитнија промена огледала се у становишту да деца треба да буду третирана као објекти научног проучавања, те, према томе, родитељи треба да се опходе према њима као да она немају унутрашњи свет. Психолошке последице овог новог приступа у одгајању деце произвеле су отуђено Ја. Док је споља наизглед била савршено уређена, стварна човекова природа изгубила се у свету количина и апстракција. Ерих Фром је нагласио: "Сви ови људи постају многобројни комадићи у једној дивовској машини која мора да се држи под контролом и чији учинци морају да се израчунају, тако да сваки човек на крају може да се сведе као неки апстрактан ентитет, као бројка..." -> Парадоксално, прекомерно попустљиво родитељство нипошто није изазвало револуцију према ауторитету и контроли, али било је управо оно што је требало капитализму - свим тим ослобођеним потребама морало је да се удовољи, и то брзо. Први пут у историји деца су могла да имају баш оно што желе! -> Деца која су одгајана да буду слободна и да имају оно што желе представљају савршене потрошаче којима треба све више производа. Тренутно удовољавање таквим потребама доводи до десублимације. Оно је репресивно јер је тако задовољена особа умирена особа. КАПИТАЛИЗАМ ИСПОРУЧУЈЕ РОБУ И ТИМЕ НЕУТРАЛИШЕ СВАКИ ОТПОР -> Започео сам овај осврт на детињство напоменом да средњовековно дете, које ни на који начин није било представљано, или је приказано као мали човек, заправо није ни постојало. Појам детета или детињства био је потпуно маргиналан све до модерног доба. Иронично, завршавам ово поглавље тврдећи готово исто. Укидањем генерацијске разлике између родитеља и деце по налогу модерних, демократских, преговарачких стратегија, поново смо избрисали појам детета као детета.

Ово су речи британског психоаналитичара Пола Ведерлија.

Ако то тврди један поштени западњак, зашто онда неки родитељи Срби који живе на западу тврде да је западни родитељски систем бољи од традиционалног србског васпитања?

Не заборавите да је овај западњачки ужас ушао и у западњачко школство.

Изађи на црту ма где да си, реци не западу!