Изађи на црту, реци не западу: Други поглед на коришћење хране на улици
четвртак, 12. октобар 2006.
"Једење на улици - чак и, рецимо, између пословних састанака када човек нема времена да једе - у ствари само јасно показује недостатак самоконтроле: оно изражава робовање сопственом стомаку. Глад се мора задовољити сместа, јер не може да чека. Иако се шетач који једе на улици још увек креће у правцу своје визије, њега у ствари води сопствени апетит. У недостатку прибора за сечење и приношење устима он се често може видети како зубима кида залогаје, баш као нека животиња. Јело у трку не дозвољава чак ни људски начин уживања у храни, јер је више налик простом пуњењу горивом: тешко је осетити укус хране или чак бити свестан шта се једе, када је главна поента на брзину напунити стомак. Овакво псеће храњење, ако баш мора да се упражњава, требало би сакрити од погледа јавности, јер ако ми не осећамо стид, други су присиљени да буду сведоци нашег срамног понашања.
...
Моја бака је много смешна, кад људи једу на улици - она не мисли да је то урађен посао, али ја никада нисам укапирала у чему је проблем. (Анкетар: Зашто јој се то не допада?) Ја мислим да је у питању веома традиционалан став да је то непристојно. Ја у ствари не разумем зашто јој се то не допада, јер по мени ако си гладан и затекнеш се на улици, тамо и једеш. Ја то често радим, на пример кад сам напољу у куповини, узмем неку храну и седнем на клупу и једем, јер волим да гледам у нешто, а да седнеш и посматраш свет како пролази док једеш, то је за мене нешто баш лепо. (Жена у тридесетим, еколог).
...
Тако, јести на улици значи предати се анималним потребама, са свим конотацијама примитивизма, анималности, дивљаштва. Јести на улици значи неку врсту испаше, значи користити руке а не прибор за јело, значи кршење друштвених правила која се тичу уста - лизати усне, гласно жвакати, избацивати храну из уста и тако даље. То значи хранити се, а не јести."
Ова тема на први поглед изгледа не толико важна, али је много важнија него што се чини. Неко би овакав начин исхране оквалификовао као природан, али у томе управо и јесте проблем. Проблем низвођења људи ка животињској слободи, која нема везе са слободом која је човеку дата од Бога, као духовном бићу.
Шта је довело до ове промене у култури исхране? Ако кажемо да је то начин живота, онда нисмо прецизни, јер начин живота није живо биће које има свест и које може да управља својим поступцима. До ове промене су довели људи који су променили наше животе. Људи су убрзали наше животе. Људи су убрзањем наших живота, променили нашу културу исхране. Да бисмо били брзи, морамо брзе да једемо, то јест, морамо да "транзирамо" од јела ка "испаши". Зашто морамо да будемо брзи? Морамо да будемо брзи јер производња мора да буде већа, а услуге боље. Зашто производња мора да буде већа, а услуге боље? Зато да би људи који су власници компанија могли више да зарађују. Ако је то тачно, а јесте, у чему је онда поента богаћења тих људи, ако народ који ради у зноју лица свог треба да "транзира" од јела ка "испаши"?
4 comments:
http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg02728.html
Ovo je bio link za jednu diskusiju koja je u skladu sa temom. Pozdravljam autora, i zelim mu dobro zdravlje, njemu i njegovoj porodici.
Brate Srbine, nastavi svoju misiju! Neka te dobri Bog cuva!
Jos samo nesto da dodam: molim da uradite copy-paste, da biste otisli na web stranicu, za koju sam ostavio link.
Hvala!
Hvala na adresi!
Постави коментар