Како се Руси односе према совјетској прошлости

петак, 30. јул 2010.

Замолио бих за пажњу све оне којима је независна, слободна и у сопствену традицију утврђена Србија у срцу да обавезно погледају једну емисију из серије "Честный понедельник" која иде на руском "НТВ" каналу и чији је водитељ Сергеј Минајев. Повод за ову емисију је догађај који је везан за покушај да се назив једног ресторана у коме се продају такозвани "шашлыки" промени у "Антисовјетска". Московским ратним ветеранима се то није свидело и они су покренули акцију да се спречи давање таквог имена ресторану. У самој емисији је учествовало троје гостију. Један је био про-западни уредник једног часописа, други је био Олег Митвољ, префект Северног административног округа града Москве, а трећи Владимир Медински, депутат Државне Думе Русије, иначе члан Генералног савета партије "Једина Русија" и доктор политичких наука. Такође, Владимир Медински је веома познат по својој трилогији књига "Митови о Русији" у којој до танчина разбија црне митове о Русији које је генерисао Запад са циљем да оцрни Русију у пропагандном рату.

Емисија је важна по томе јер се водила дебата о односу према совјетској прошлости Русије. За мене је изузетно важан став Владимира Мединског, који је изнео кључне ставове да је историја Русије једна, било да се ради о белима, црвенима или било коме другом и да ту и такву историју Русије треба прихватити без подела, при томе је реално оценивши. Ставови Владимира Мединског су важни и зато, јер се ради о човеку који је у врху партије "Једина Русија" на чијем је челу Владимир Путин, што значи да су његови ставови у великој мери и ставови владајуће партије. Сличне ставове је заступао и Олег Митвољ. Овде су веома важни детаљи и зато позивам све да погледају целу емисију. У току емисије је ишло и гласање гледалаца за три одговора на питање "Како се односити према совјетској прошлости?" и резултати су били следећи: 1) Поносити се - 56%, 2) Стидети се - 16% и 3) Прихватити је каква она јесте - 28%. Ако неко не зна руски, онда би могао да замоли некога да му преводи.

Ја сам већ доста писао на овом свом интернет дневнику о уједињујућој концепцији на којој је заснована унутрашња политика руског руководства, а то је да нема више подела на црвене и беле и међусобног оптуживања, већ да је Русија једна и јединствена.

Ево снимка целе емисије:

Read more...

Репортажа из Москве на +38

четвртак, 29. јул 2010.



"Булевар Ратка Младића" у књижари "Фаланстер" у Москви

Read more...

Нова Русија: С Машом Малиновском у ресторану

среда, 28. јул 2010.

Марина Николајевна Малиновска, познатија као Маша Малиновска је познати руски модел, телевизијски водитељ и глумица. Маша има високо образовање које је стекла на "Смољенском државном институту за уметност". Она је, такође, члан Либерално-демократске партије Русије на чијем се челу налази Владимир Жириновски. Ево Маше у посети једном ресторану.

Read more...

Нова Русија: Калмикија - магија степа

Како је Русија дивна земља у којој постоји много различитих региона где живе различити народи са својим специфичним културама. Један од таквих региона је и Калмикија, република која се налази на југу Руске Федерације. Преовлађујућа религија у Калмикији је будизам.

Read more...

Нова Русија: Неки други муслимани

уторак, 27. јул 2010.

Руски конгрес народа Кавказа и православно одељење покрета "Наши" су спровели акцију "Ислам против терора". Муслимани који живе у Москви су одлучили да покажу грађанима Русије да ислам није религија зла. Живећи заједно са словенским народима муслимани им говоре: "Мир вашем дому".

Read more...

Нова Русија: Конкурс за студентску мис универзитета "Н. Е. Баумана"

Студирати на западу? Кембриџ? Оксфорд? Америка? Западна Европа? Нееее! Студирати у Русији? Ломоносов? Бауман? Даааа!

Read more...

Нова Русија: Акција "Секиром по Канту"

Млади Евроазијци су симболичном акцијом "Секиром по Канту" показали свој став према мисли овог немачког философа. Таленат, знање, неконформизам, отпор западу.

Read more...

Нова Русија: Млади Русије чисте тоне ђубрета и радују се

Док хиљаде младих у Србији понижено, смркнуто и са осећајем безнађа седе и чекају када ће Србија ући у Европску Унију, у новој Русији, хиљаде младих је у организацији омладинског покрета "Локални" изашло на улице и очистило град Арјехова-Зујева од тона смећа. Акција се завршила митингом и концертом.

Read more...

Нова Русија: Евроазијска уметност Алексеја Бељајева-Гинтовта

Алексеј Бељајев-Гинтовт је познати руски уметник, иначе члан "Евроазијског" покрета. Ево како је изгледала његова изложба "Парада 2937 године":

Read more...

Нова Русија: Руски модни креатор Игор Чапурин

Ево видео записа са презентације нове колекције руског модног креатора Игора Чапурина:

Read more...

Нова Русија: "Млада Гарда Једине Русије" рекламира спорт

На иницијативу омладинске организације "Млада Гарда Једине Русије" на месту где је некада била Черкизовска пијаца млади Руси су направили спортски центар где је одржана манифестација "Дан поколења".

Read more...

Нова Русија: Млади предводници - трупе сутрашњице

Почињем са новом серијом видео прилога под називом "Нова Русија".

Циљ прилога ће бити да покажем људима који живе иза гвоздене завесе у Србији и у другим крајевима како се живи у новој Русији коју води Владимир Путин.

Ту информациону гвоздену завесу подигао је Запад преко својих слугу у Србији који се налазе у власти са намером да спречи људе да сазнају где буја живот и где је будућност Србије.

Живот у новој Русији је достојанствен живот без комплекса, у слободи од западног војног, економског и идеолошког терора, где људи имају широк избор и где се развијају све гране друштвеног живота.

У овим прилозима ће бити приказани видео записи са мојим кратким коментарима.

Језик у видео прилозима је руски.

Ко не разуме руски језик, нека само гледа прилоге и све ће, такође, разумети.

Посматрајте озарена лица људи у новој Русији, ухватите ту бескрајну енергију "последњег" народа.

Ево, браћо и сестре, црно на бело, како се живи у новој Русији!

Доста са лажима о Русији!

Напред у пробој информативне блокаде!

Црвеним ножем у закована врата!

Душа - хришћанка, народ - стаљинист!


Па да почнемо. Док србска младост пропада на мрачном путу ка Европској Унији, млада Русија се припрема за водеће улоге у друштву на међународном иновационом форуму "Селигер 2010". Занос, креативност, мобилизација, успех! Смрдљиви и упувани хостели наказе Европске Уније где владају наркоманија и неморал и где се младост припрема за робство или широка поља и шуме под ведрим небом Русије где се нека друга младост припрема за велика дела у општу корист? Па, треба да изаберемо ово друго, браћо и сестре. Не дајте децу Европској Унији, браћо и сестре! Молим вас да погледате ову младост Русије и њену посвећеност великој будућности. Храбро људи, у пробоју ка слободи!

Read more...

Стаљинска Москва - град-сунце, град-врт

понедељак, 26. јул 2010.



Како пише Олга Андрејевна Зиновјева у својој књизи "Симболи стаљинске Москве", 1935.-те године установљен је генерални план развоја града, који је био невероватно амбициозан и који је имао за циљ да претвори Москву у сакралну престоницу прве совјетске империје, град-сунце, град-врт. Иако тај план није био реализован у потпуности, он је донео велике резултате - величанствени размах московских улица које су трансформисане у широке проспекте и кружне тргове, победу над природним токовима реке Москве и Јаузе чије су обале одете у гранит, фантастични метро који је саграђен као мрежа подземних двораца и галерија и који је служио и дан данас служи кретању маса под земљом, као и велелепне и мистичне "висотке". Овога пута ћу се мало више задржати на "висоткама". "Висотке" су заправо комунистички дворци. Само коришћење речи "дворац" је имало колосално политичко значење. Раније су дворци припадали царевима и њиховим слугама, а у доба комунизма они су требали бити места где је могао да живи и обичан народ, који, мада је живео скромно, могао је да се бави науком и да добија знање у њима, могао је у њима да прославља своје професионалне и политичке празнике, да добија медицинске услуге и друго. У Москви данас постоји 7 "висотки" и то су:

- Зграда "МГУ" (26 спратова, 180 метара)
- Зграда хотела "Украјина" (26 спратова, 170 метара)
- Зграда "МИД Русије" (20 спратова, 120 метара)
- Зграда хотела "Лењинградска" (17 спратова)
- Зграда за становање на Котељнићеској набережној (17 спратова, 157 метара)
- Зграда за становање на тргу Устанка (16 спратова, 120 метара)
- Зграда за становање и администрацију код Црвене капије (16 спратова, 110 метара)

Осма "висотка" која је требала да буде изграђена и која је требала да буде круна у том низу комунистичких небодера и центар такозване "Нове Москве" је био - Дворац совјета. Међутим, иако је на Дворцу совјета рађено 1930.-те и 1950.-те године, он никада није саграђен.

Иначе, за мене, "висотке" носе страховиту енергију копна и представљају његов симбол у архитектури са свим специфичностима везаним за бољшевички период руске историје.

Хотел "Украјина"

Хотел "Украјина"

Хотел "Украјина"

Хотел "Украјина"

Зграда на Кутузовском проспекту

Зграда близу станице метроа "Универзитет"

Зграда близу станице метроа "Универзитет"

Статуа код универзитета "Ломоносов"

Светиљка код универзитета "Ломоносов"

Универзитет "Ломоносов"

Универзитет "Ломоносов"

Зграда министарства спољних послова

Висотка на Котељнићеској набережној

Висотка на Котељнићеској набережној

Висотка на Котељнићеској набережној

Висотка на Котељнићеској набережној

Read more...

Сећање на Владимира Висоцког - 30 година од смрти

недеља, 25. јул 2010.

Данас се навршава 30 година од смрти великог руског уметника Владимира Висоцког. Ево једне његове песме:



Песня о друге (Из к/ф "Вертикаль")

Если друг оказался вдруг
И не друг, и не враг, а так,
Если сразу не разберешь,
Плох он или хорош,-
Парня в горы тяни, рискни,
Не бросай одного его,
Пусть он в связке в одной с тобой -
Там поймешь, кто такой.

Если парень в горах - не ах,
Если сразу раскис и - вниз,
Шаг ступил на ледник и сник,
Оступился - и в крик,-
Значит, рядом с тобой - чужой,
Ты его не брани - гони,-
Вверх таких не берут, и тут
Про таких не поют.

Если ж он не скулил, не ныл,
Пусть он хмур был и зол, но шел,
А когда ты упал со скал,
Он стонал, но держал,
Если шел за тобой, как в бой,
На вершине стоял хмельной,-
Значит, как на себя самого,
Положись на него.

1966

Read more...

Ина Желанаја у клубу "Гогољ" - дозивање шамана

петак, 23. јул 2010.

Концерт Ине Желанаје у клубу "Гогољ", недалеко од Тверске улице. Јара над Москвом. Врућина. Спарина. Ина Желанаја, то је повратак руској народној музици, пре свега, руском народном певању одетом у хипнотичку рок обланду. Некада, док слушате Ину Желанају, имате утисак као да певају бабушке из удаљених руских села, а некада је то право дозивање шамана... Ево ексклузивних снимака са концерта:





Read more...

Ляпис Трубецкой: "В левой руке - "Сникерс", в правой руке - "Марс""

среда, 21. јул 2010.

Ево сјајне белоруске анархо ска-панк групе "Ляпис Трубецкой". Овде можете погледати два њихова изванредна видео-спота, а ту су и текстови песама.



Буревестник

Вперёд, буревестник, солнце взошло
Новых известий время пришло
Устала под гнётом планета земля
Жить как скотина больше нельзя.

Буржуи танцуют на наших горбах
Батрачим за льготное место в гробах
Нас разделили и давят как блох
Хором ребята считаем до трёх.

Раз, два, раз, два, три!

Припев:
Это песня строителей нового мира
Тех, кто не сдох от боли и кира
Это песня рабочих новой формации
Тех, кто не слил в моче деградации.

Вперёд, миротворцы, Меркурий - наш брат
Пусть бросят винтовки матрос и солдат
Рабов убивает нефть и руда
А вместо клейма - золотая звезда.

Припев.

Мир и свобода - вот наша цель
Вот наши тезисы, вот наш апрель
Плевать на партийно-церковный расклад
Дружба - религия новых ребят.

Припев.



Капитал

Я ем на обед золотые слитки
Бриллиантовый десерт, нефтяные сливки
Мне имя Вельзевул - хозяин стратосферы
Я нереальный кул - мой респект без меры

Припев:
В левой руке - “Сникерс”, в правой руке - “Марс”
Мой пиар-менеджер - Карл Маркс
В левой руке - “Сникерс”, в правой руке - “Марс”
Мой пиар-менеджер - Карл Маркс
Капитал! Капитал! Капитал! Капитал!

Я ем города, морями запиваю
Моя борода небо заслоняет
Гром и молнии, туманы и дожди
Мои ботинки лижут министры и вожди

Припев

В левой руке - “Сникерс”, в правой руке - “Марс”
Мой пиар-менеджер - Карл Маркс
Мое лицо - Мадонна, внутри из тухлых груш
Все на колени! Оркестр, туш!
Капитал! Капитал! Капитал! Капитал!

Read more...

Пелагеја у клубу "Арена" у Москви - наставак мисије

понедељак, 19. јул 2010.

Москва на +35. Гори асфалт. Гори град. Пролива се зној. Пелагеја опет има концерт. Идемо. Наравно. Пелагеја и они који је слушају и прате, то је породица. Она тако и зове публику: "Мои родные". Или "Ребята" - "Децо". Девојка из Новосибирска је и овога пута имала госте на концерту, руску групу која свира етно-кор "Абвиотура" и музичара из Уганде Џефрија Ориему, чији је звук мени личио на црног Нила Јанга. Пелагеја је потпуно опуштена и води публику у правцу светова у којима се кроз такве таленте као што је она још увек смењују дани и ноћи зелене словенске младости. И публика допушта да је Пелагеја води. Сибирска царица сија у белом на средини сцене. Концерт се завршава уједињеном гитарском канонадом групе "Пелагеја", "Абвиотура" и Џефрија Ориеме који изводе "Пасхалну". Хвала ти Пелагеја за наставак мисије.

















Read more...

Неједнакост језика, језгро језичке свести и лингвоцид

субота, 17. јул 2010.

Да ли су сви светски језици квалитативно једнаки? Шта опредељује увођење страног језика у школе? Како се испољава глобализација на нивоу језика? Шта можемо да урадимо да побољшамо тренутну ситуацију у србском школству?

У својој књизи "Језик и православна духовност" Др. Ксенија Кончаревић пише о томе да социолингвисти упозоравају на забрињавајуће размере лингвоцида "великих" језика, носилаца културних центризама, над средњим и малим језицима. Ја сам се први пут срео са речи "лингвоцид" у овој књизи Др. Ксеније Кончаревић и та реч је заиста оставила утисак на мене, јер је она у равни са речи "геноцид". "Геноцид" - уништавање једног народа од стране другог народа, "лингвоцид" - уништавање једног језика од стране другог језика.

Сви смо сведоци данас како енглески језик постепено уништава друге језике путем глобализације. Глобализацијом се многе речи не-енглеских језика замењују енглеским речима или се у не-енглеске језике убацују енглеске речи. То је лингвоцид. Против лингвоцида се треба борити свим силама.

И овде долазимо до питања са почетка текста - да ли су сви светски језици квалитативно једнаки? Нису. А ево и примера из већ поменуте књиге "Језик и православна духовност" Др. Ксеније Кончаревић:

"У оквирима националних култура, посебно у бившим социјалистичким земљама, евидентно је промовисање "глобалног суперјезика" као својеврсног "статусног симбола": поред школске, па и предшколске, наставе, деца масовно похађају и додатне курсеве енглеског језика; називи фирми, производа, огласи за пријем на престижна радна места, конкурси за доделу стипендија, рекламне поруке намењене локалном становништву итд. уобличавају се на енглеском; у језику медија све је израженији удео англицизама, тако да "мотив социјалног притиска" (у терминологији А. А. Леонтјева), изражен директно или индиректно, постаје све израженији стимулус за његово изучавање.

Иза ове експанзије, чини нам се, ипак не стоје само "алтруистички" и друштвено прихватљиви мотиви омогућавања веће доступности информација, боље перспективе школовања и запошљавања лицима са знањем енглеског језика. Настојање да се владањем њиме обухвати доминантни део светске популације свакако се може довести у везу са тежњама ка унификацији, једнообразности и једноумљу света и модела живљења, са стварањем принудне светске заједнице људи и народа без идентитета којима се може манипулисати као "послушним стадом" и којима се могу наметати вредности тржишне економије и потрошачког друштва, безрезервно прихваћене у англоамеричкој цивилизацији и увелико оличене у језику који ту цивилизацију опслужује."

Овде долазимо до приче о повезаности језика једног народа са његовим менталитетом и културом. О томе се даље говори у књизи "Језик и православна духовност":

"У језику налазе одраз специфична обележја "слике света" његових носилаца, одлике етничке свести, у основи чијег формирања и функционисања се налазе како самобитни, тако и чиниоци везани за међуетничку комуникацију, односно за утицај других етноса. Етнички стереотипи оличени у језику спадају у домен колективног несвесног, и они су обично изван саморефлексије просечног, "наивног" члана одређене етносоциокултурне заједнице, али се могу идентификовати разним објективним методама и тако постати чињенице индивидуалне и друштвене (само)свести.

...

Занимљив оглед о разликама између језгра језичке свести и структуре социокултурних стереотипа носилаца енглеског и руског језика понудила је Н. Д. Уфимцева (Уфимцева 1996), изводећи из добијених резултата импликације о различитости романско-германског и словенског виђења света и актуелним процесима у "колективном несвесном" носилаца руског језика у епоси обележеној њиховом све већом изложеношћу вредностима западне цивилизације (90-е године XX века). Основни налаз Уфимцеве је да се иза формалне сличности структуре језгра језичке свести Руса и Енглеза налазе дијаметрално супротне слике света: "Док је енглеска језичка свест усмерена пре свега на спољашње окружење, манифестујући вредности протестантског виђења света, најнеопходније за успешно функционисање тржишне привреде, дотле је слика света савремених Руса оријентисана потпуно другачије, премда је њена иманента логичност нарушена (скорашњим) инфилтрирањем представе о искључиво потрошачкој функцији новца. Руска језичка свест усмерена је и на себе, и на другога, у коме она види пре свега пријатеља и доброг човека. Могло би се рећи да је свест Руса "пријатељецентрична". Руси као да живе на оси ја - он и у унутарњем простору. Рус је пре свега мислећи и/или говорећи човек, и човек који све процењује (Уфимцева 1996, 160-161). Индикативан је, рецимо, податак да код Енглеза појам FRIEND (пријатељ) заузима 73. место у језгру њихове језичке свести (од укупно 75 појмова који улазе у његов састав, дакле лоциран је на његовом најудаљенијем крају), асоциријаући се пре свега са непријатељем (enemy) и противником (foe), док је за Русе међу асоцијатима ДРУГ (пријатељ) на изразито високом 8. месту и одликује се потпуно другачијом емоционалном маркираношћу, што показују најфреквентније реакције на овај стимулус: прави (настоящий), најбољи (лучший), верни (верный), поуздани (надежный) (Уфимцева 1996, 147-148). Или: анализа асоцијативне мреже појма MONEY/ДЕНЬГИ (новац) у енглеском и руском језику показала је "изразито економски начин мишљења код Енглеза", док је стереотип о новцу у свести просечног Руса "карикатура представе присутне у свести Енглеза", из чега ауторка изводи овакав закључак: "Може се са сигурношћу претпоставити да је висок рејтинг новца у свести савремених Руса један од резултата тристагодишње европеизације (од времена Петра Првог), док карикатурални карактер те представе у поређењу са европским оригиналом говори о "користи" што ју је Русима тај процес реално донео (Уфимцева 1996, 150). Наметање енглеског језика као не просто страног, него језика социјализације и социјалне промоције, како видимо, аутоматски претпоставља и формирање социокултурних стереотипа и слике света другачије од оне која се везује за матерњи језик, с тим што под утицајем тога процеса и ова примарна доживљава знатне измене. А није ли то непосредни интерес креатора "планетарне државе", којима је потребна управо ментална унификација људи и народа, њихово обликовање по моделу западне цивилизације, апсолутизоване и издигнуте на пиједестал свечовечанске? У пројектовању новог светског поретка данашњи "инжењери људских душа", рекли бисмо, свесно рачунају са језичком унификацијом као моћним чиниоцем жељене хомогенизације човечанства."

Дакле, није нимало неважно који ће се страни језик изучавати у србским школама. Данас се у србским основим школама од првог разреда учи енглески језик. То је лоше. Али, ајде нека и буде тако као резултат тренутног стања, које свакако може да се промени у свету. Али, зашто је деци одређено да као други страни језик од петог разреда уче француски? Чему француски језик? Где ће деца да употребљавају француски језик? Зашто не руски језик или, на пример, кинески језик? Ако говоримо о користи у глобализованом свету онда су свакако данас и руски и кинески језик кориснији од француског језика. Моја ћерка на јесен треба да пође у пети разред основне школе и она мора да учи француски језик. А хтела је да учи руски језик. Ко и са којим правом намеће мом детету француски језик? За време СФРЈ постојала је слобода у избору страног језика у основној школи, јер је МОГЛО ДА СЕ БИРА између 4 језика: енглеског, француског, руског и немачког, а сада, за време демократске Србије, деца НЕ МОГУ ДА БИРАЈУ! Њима се намећу два европска језика, од којих је један, француски, потпуно бескористан.

Дакле, није свеједно који се страни језик учи у школама, јер се употребом одређеног страног језика може утицати на промену менталитета човека. Колико сам само пута док сам живео у Канади чуо како родитељи кажу детету које нешто добро уради: "Гуд џоб!" ("Добро урађен посао!"). На пример, нацрта дете нешто у песку и они кажу то: "Гуд џоб!". Какав БРЕ "џоб"?! Ало! Није то БРЕ никакав "џоб". Не одрађује дете никакав "џоб" за паре за некакву корпорацију, већ дете испољава свој таленат за који не мора да буде плаћено новцем, већ треба да осети нормалну радост што је направило нешто лепо. Дакле, циљ није одрађивање посла да би се зарадиле паре, већ унутрашња радост због испољеног Богом даног талента који се манифестује у направљеном предмету лепоте. Како је то лепо написао Достојевски: "Лепота ће спасти свет.". Да. Рус Достојевски је написао: "Лепота ће спасти свет.", а не: "Паре ће спасти свет.". Нећу БРЕ да ми белосветске банке и корпорације образују децу да је лепо нацртана слика - "гуд џоб", јер она то није. Лепо нацртана слика у основној школи није "гуд џоб", већ је то предивно испољавање дечјег талента и маште коме дете треба да се радује као предмету лепоте који изазива блага осећања у души, а која дете усмеравају ка пријатељецентричном погледу на свет у коме ће дете постати личност која воли друге и коју ће други да воле, а не ка бруталном купопродајном погледу на свет у коме ће дете да постане артикал на некој од полица светског тржног центра који ће да буде потрошен и одбачен после употребе или одрађеног посла.

Шта можемо да урадимо да се ситуација око учења страних језика у србским школама побољша? Треба да се боримо да се деци омогући ДА ИМАЈУ ИЗБОР страног језика, а НЕ ДА ИМ СЕ НАМЕЋЕ који ће страни језик да уче. Треба да се боримо тако што ћемо да сами или удружени са онима који мисле исто као ми захтевамо да се деци омогући слободан избор страног језика. То треба да захтевамо почев од учитеља и наставника до министарства просвете Србије.

Read more...

Тотална доминација источних универзитета у програмирању и математици!

петак, 16. јул 2010.

Прича о доминацији источних универзитета у програмирању и математици у односу на западне, а коју сам пре неког времена почео на овом интернет дневнику се наставља. Сада је та доминација тотална!

Ево необоривих доказа црно на бело који су најбољи светски универзитети за програмирање. Сваке године се у организацији америчког предузећа "IBM" одржава званично светско првенство универзитета у програмирању. Ове године првенство је одржано и кинеском граду Харбину. Мерени су број решених проблема и време за које су ти проблеми решени. Победу је овога пута однео кинески шангајски "Jiaotong" универзитет који је решио 7 од 11 проблема за најкраће време. На другом месту је руски "Московски Државни Универзитет", а трећи је "Тајвански Национални Универзитет". Ево поредка првих 10 универзитета на свету у пограмирању:

1. Shanghai Jiaotong University, Кина
2. Moscow State University, Русија
3. National Taiwan University, Тајван
4. Taras Shevchenko Kiev National University, Украјина
5. Petrozavodsk State University, Русија
6. Tsinghua University, Кина
7. Saratov State University, Русија
8. University of Warsaw, Пољска
9. St. Petersburg State University, Русија
10. Zhongshan (Sun Yat-sen) University, Кина

Дакле, међу првих 10 су 4 руска, 3 кинеска, 1 украјински, 1 тајвански и 1 пољски универзитет. Међу првих 10 нема ниједног јединог западног универзитета. "Чувени" амерички "Стенфорд" и "МИТ" универзитети деле тек 14-то место. То се зове тотална доминација истока у програмирању у односу на запад.

Извор информација: ACM International Collegiate Programming Contest

А ево једног текста на исту тему који сам објавио раније: Потпуни преокрет на листи водећих светских универзитета у информатици

Погледајмо шта се дешава у математици на нивоу средњих школа. На последњој математичкој Олимпијади која је одржана у Казахстану редослед земаља је следећи:

1. Кина
2. Русија
3. САД
4. Република Кореја
5. Казахстан
6. Тајланд
7. Јапан
8. Турска
9. Немачка
10. Србија

Дакле, прва два места углавном држе Кина и Русија уз доминацију Кине, а овога пута међу првих 10 су само две западне земље, САД и Немачка. Треба обратити пажњу на сјајан успех репрезентације Србије која је освојила 10-то место испред многих земаља које западна пропаганда рекламира као изузетне за образовање. Србски ученик Теодор фон Бург из београдске "Математичке гимназије" је у појединачној конкуренцији освојио фантастично треће место.

Извор инфомација: International Mathematical Olympiad

Молим све да ове информације проследе даље у циљу поништавања утицаја западне пропаганде да је образовање најбоље на западу.

Read more...

Посета Србији - кроз тамно стакло

Био сам у Србији. Срео сам се са родбином и пријатељима. Скоро да и нисам чуо човека који каже нешто добро о ситуацији у земљи. Мислим да су неке ствари отишле предалеко и да ће бити веома тешко поправити их. Мој лични утисак је да тама прекрива Србију.

У Србију сам ишао возом из Москве преко Украјине и Мађарске. Да кажем да за оне који имају нови србски биометријски пасош, за Украјину треба транзитна виза, а за Мађараску не. Транзитна виза се вади у украјинској амбасади и плаћа се. Ако путујете из Москве у Србију и назад, треба вам двократна украјинска транзитна виза. Претпостављам да је исто ако неко путује из Србије у Русију и назад.

Путовао сам у руском вагону који је ишао за Солун. Вагон је чист и има клима уређај, а особље је услужно на словенски начин и присно у опхођењу са путницима, што значи да путници и особље понекад заједно једу, попију понешто и поразговарају о обичним стварима. Био сам у купеу са мајком и ћерком, Рускињама, које су путовале у Солун где имају свој стан или кућу. Из разговора са њима током пута сам схватио да доста често путују. Што би реко наш народ - има се, може се. Моје сапутнице су биле разговорљиве и разменили смо доста интересантних информација. Ја сам њима причао о повезаности србског и руског народа, о Ивану Иљину, Александру Дугину и евроазијској идеји, а они су мени рекли, на пример, да је скоро било гласање на руској телевизији о највећој личности у руској историји и да су међу бројним одабраним личностима из свих сфера руског живота после првог круга гласања у супер-финале ушли Свети Александар Невски и Стаљин. У том супер-финалу је победио Свети Александар Невски. Овај улазак Стаљина у велико финале је још један доказ да Руси правилно разумеју своју историју и улогу појединих личности у њој у смислу да су неке историјске личности радиле и добре и лоше ствари у периоду када су биле на власти, а не само лоше. Још једном да поновим да је ово веома важно због националног достојанства и јединства у борби са Атлантистима и Западом који теже ка томе да натерају своје непријатеље кроз црне митове које фабрикују о њима да се посипају пепелом са циљем да им се наметне осећај кривице, а затим и комплекс ниже вредности у свим сферама живота како би им се лакше наметнуо Западни начин живота. Руси су томе рекли - не. Дакле, видимо у том гласању за највећу личност руске историје противречност на први поглед, јер су се у супер-финалу нашли један представник Свете Русије или њеног, у овом случају условно речено, белог крила јер је бели покрет настао касније - Свети Александар Невски и један представник црвене Русије - Стаљин. Један од двојице наших домаћина у вагону је показао да је веома добро информисан о ситуацији у Србији када је у негативном смислу поменуо Бориса Тадића, а такође је и рекао да не одобрава то што се Срби не боре за своју територију Косово и Метохију. Други од двојице домаћина у вагону ме је у току разговора замолио, ако могу, да му купим дрес Црвене Звезде када будем био у Србији.

Србија, 2010.-те године. Лето. Владају апатија, разочараност и одсуство спремности на борбу за бољу будућност. Готово да је сваки отпор Западу престао. За 10 година колико Запад влада Србијом преко својих људи постављених у србској власти, земља је тешко разрушена у готово сваком погледу. Највише у моралном. Срби као да више немају достојанства. Политика коју води влада Србије је, као што сам већ рекао, у служби Запада, а на штету људи који живе у Србији. Економија је уништена. Земља је презадужена. Међутим, оно што је готово невероватно је да већина Срба не схвата на прави начин да је један велики део њене територије, то јест Косово и Метохија, под окупацијом Запада. А право разумевање чињенице да су Косово и Метохија под окупацијом Запада је да прво треба силом ослободити тај део окупиране територије, а затим радити даље. Који народ данас у свету који држи до себе може мирно да седи док му је део територије окупиран? И не само мирно да седи већ да окупаторе назива пријатељима. И још тим својим "пријатељима", а уствари окупаторима продадоше већину србске имовине у виду предузећа. Значи, неко те бомбардовао, рушио ти земљу, убијао ти народ, отео ти део територије, а ти му сутра дајеш могућност да купује за мале паре твоје богатство да би се он, то јест твој "пријатељ" окупатор даље богатио и да би ти народ претварао у робље. Шта очекивати од народа који то дозвољава? Има ли такав народ будућност?

А обратите пажњу на још једну ствар. На језик и писмо. Србија је покошена латиницом и страним називима. Каже ми брат да у Ариљу постоји једно успешно предузеће које се зове "Јасмил", које се бави производњом одеће и да је оно ангажовало једну маркетиншку агенцију која је урадила анализу око тога какав производ би могао да прође на србском тржишту. По тој анализи назив производа би требао да буде на страном језику. И у складу са том анализом предузеће "Јасмил" има линију производа "Extreme Intimo". Али, то је само један од многих примера у Србији. Па, погледајте само називе радњи по србским улицама и све ће вам бити јасно. Народ који је до те мере потучен да му је све страно, укључујући и називе, боље од свог домаћег, нема чему да се нада.

Још једно схватање у Србији не даје много наде да ће се Србија извући са пута пропасти којим иде, а које је у одређеној мери заступљено и код оних Срба код којих постоји национална свест. То је схватање да Србија може без Русије и да треба да води некакву несврстану политику. То је велика заблуда. Сви су се определили и свако иде у већој или мањој мери за неком силом. Србија не може да се ослободи Запада без Русије и Србија не може да опстане као независна држава без Русије. Последице 200-годишње европеизације Србије, од Првог србског устанка па до данас су катастрофалне и тај погубни утицај Запада се не може одстранити трибинама, млаким акцијама и политиканством, већ само снажним контра-ударом и коренитим системским променама.

Био сам и у Чачку и Ивањици. Чачак је лепо место које волим и због атмосфере у њему и због чињенице да сам тамо студирао. У Чачку сам био у једној доброј књижари у "Дому културе" која има готово све књиге издавача "Клио" и "Геопоетика", као и у малој, али одличној књижари "Светосавље" која продаје књиге православног садржаја.

О Ивањици сам већ писао раније на овом интернет дневнику, али да поновим да је то једно мало, али заиста живописно место подно планине Јавор. Смирена паланачка атмосфера у најбољем значењу речи паланка. Паланка као уточиште од буке и беспокојства градова и велеградова који пламте у огњу изазваном артиљеријским нападом топова глобализације и иза кога остаје подивљалост и пустош. Супротстављам паланачки начин живота као добро ономе што је о паланци у негативном смислу написао Радомир Константиновић у књизи "Философија паланке".

Проведох и два дана по манастирима у Овчарско-Кабларској клисури. При томе бих споменуо случајни сусрет са председником србског сабора "Двери" и његовим блиским рођаком. При томе сам много дуже разговарао са његовим рођаком, који је, испоставило се, про-србски и про-руски орјентисан човек са широким знањем из многих области. Ту сам, такође, видео и упознао групу старијих жена из Русије које су као ходочасници обилазиле србске манастире.

Оно што сматрам да је највећа негативност у Србији је скоро потпуна медијска блокада која се врло тешко пробија, а чије ће последице по будућност србског народа бити тешке, јер се србски народ силом гура у правцу Запада где га чека уништење, а што је сваком човеку који жели слободну, достојанствену и просперитетну земљу видљиво. Оно што спада у посебну област медијске обраде и социјалног инжењеринга у Србији је однос просечног Србина према Русији. Застрашујуће је колико Срби не знају и о Русији уопште и о модерној Русији. Просечан Србин посматра Русију кроз црне митове које је о Русији фабриковао Запад са циљем да изазове више или мање отворени анимозитет према њој. Велики део Срба се томе предао. То је велика грешка која Србију скупо кошта. Овај интернет дневник је мој прилог у борби за србско-руско братство и за рушење црних митова које је Запад намерно фабриковао о Русији.

Иначе, онај дрес Црвене Звезде сам купио у Крагујевцу и када сам се враћао у Москву, поново сам срео Руса који ради у вагону на линији Москва-Солун и поклонио му га.

Ево и неколико слика из Србије:

Ивањица

Са пијаце на Златибору

Златибор

Манастир Сретење на Овчару

У манастиру Свете Тројице на Овчару

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP