Русија: Нови идеал је не бити кул!

уторак, 01. јануар 2008.


Русија се из једне пропале државе муњевито трансформисала у једну супер модерну земљу коју воде људи који нису желели да одбаце све старо из епохе комунизма, а вратили су се руским коренима. Ја, лично, сам се одушевио када сам прочитао вест да се Владимир Владимирович политички и идеолошки надахњује делима великог руског мислиоца, иначе једног од водећих идеолога „беле” Русије, Ивана Иљина, чију једну књигу одабраних есеја и сам имам.

Русија је направила изузетан тим који чине личности као што су Владимир Путин, Дмитри Медведев, Сергеј Иванов, Сергеј Лавров, Виталиј Чуркин и други.

Оно што ме, заиста, фасцинира је њихов политички еклектицизам, то јест способност да помире наизглед непомирљиве антиподе, као што су „бела” Русија и неки продукти „црвене” Русије. Православни крстови и петокраке, једни поред других у центру Москве. Закопане ратне секире. Православни храмови се граде широм Русије. Ако се добро сећам, негде сам прочитао вест да један од најбогатијих људи на свету, Олег Дерипаска, даје свој новац за изградњу Православних храмова по Русији. Сјајно!

Ипак, оно што је најважније у свему томе, оно што чини основу муњевитог успона Русије, то је повратак достојанства Русима. То је управо оно зашта се ја залажем, а то је поништавање дејства вишедеценијске пропаганде са запада са циљем да створи код Срба комплекс ниже вредности према западу. Фармерке! Јесте, фармерке су биле итекако важно средство специјалног рата који је запад водио против социјализма и против народа Источне Европе. Ма, какве БРЕ фармерке! Ма, каква БРЕ рок музика са запада! Нови-стари идеал је класична кошуља, обичне панталоне са ивициом, прслук или џемпер и обичне ципеле. Нови-стари идеал је НЕ БИТИ КУЛ! Идеал више није носити у руци последњи ЦеДе „Ред Хот Чили Пепрса”, већ нови ЦеДе Пелагеје Сергејевне или одабрана дела Дмитрија Шостаковича. Више није „ин” летовати на Азурној обали. Сада је „ин”, летовати у Сочију или у неком другом месту на руској црноморској обали. Више није „ин” путовати по Европи интер-реилом. Сада је „ин” путовати возом кроз Сибир до Владивостока и сликати се на обалама Јенисеја.

Read more...

Путеви ка утопији: Пут хришћанског социјализма


Ја сам јасно дефинисао свој политички став. Православље, Кодреану, Љотић, социјални национализам (хришћански социјализам), приватна својина као кућа, стан, кола и породична фирма са, рецимо, највише 10-ак запослених. Против сам приватне својине у средњим и великим предузећима. Ја сам за Средњи систем, али може да прође и планска привреда чији циљ није профит и такмичење на тржишту, већ задовољење потреба људи до те мере да могу несметано да се баве својим и духовним напретком своје деце. Представничка демократија ми је неприхватљива. Странке су ми неприхватљиве. Ја сам за сталешку скупштину. У последње време интензивно проучавам социјализам и модерне левичарске покрете (Куба - Фидел Кастро, Че Гевара; Венецуела - Уго Чавез; модерно самоуправљање - преузимање фабрика од стране радника у Јужној Америци и Европи), желим да прочитам "Капитал" Карла Маркса. Одушевљен сам књигама и текстовима Наоми Клајн. Био сам у Торонту на промоцији њене најновије књиге "Шок доктрина" и разменио сам са њом неколико речи док ми је потписивала књигу. Пре неки дан сам завршио читање књиге "Сеђања, мој живот уз Че Гевару", који је написала његова друга жена Алеида Марћ.

Тренутно се бавим проучавањем руских мислилаца, који су нам били непознати. Читам и Милоша Црњанског, "Код Хиперборејаца", "Лирика"...

Нисам искључив тип. Ништа не обдацујем. Темељи су чврсти, али надградња би требало да буде нека врста политичког еклектицизма...

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP