Путеви ка утопији: Пут хришћанског социјализма

Ја сам јасно дефинисао свој политички став. Православље, Кодреану, Љотић, социјални национализам (хришћански социјализам), приватна својина као кућа, стан, кола и породична фирма са, рецимо, највише 10-ак запослених. Против сам приватне својине у средњим и великим предузећима. Ја сам за Средњи систем, али може да прође и планска привреда чији циљ није профит и такмичење на тржишту, већ задовољење потреба људи до те мере да могу несметано да се баве својим и духовним напретком своје деце. Представничка демократија ми је неприхватљива. Странке су ми неприхватљиве. Ја сам за сталешку скупштину. У последње време интензивно проучавам социјализам и модерне левичарске покрете (Куба - Фидел Кастро, Че Гевара; Венецуела - Уго Чавез; модерно самоуправљање - преузимање фабрика од стране радника у Јужној Америци и Европи), желим да прочитам "Капитал" Карла Маркса. Одушевљен сам књигама и текстовима Наоми Клајн. Био сам у Торонту на промоцији њене најновије књиге "Шок доктрина" и разменио сам са њом неколико речи док ми је потписивала књигу. Пре неки дан сам завршио читање књиге "Сеђања, мој живот уз Че Гевару", који је написала његова друга жена Алеида Марћ.

Тренутно се бавим проучавањем руских мислилаца, који су нам били непознати. Читам и Милоша Црњанског, "Код Хиперборејаца", "Лирика"...

Нисам искључив тип. Ништа не обдацујем. Темељи су чврсти, али надградња би требало да буде нека врста политичког еклектицизма...