Беловодје!

недеља, 07. јун 2009.

"Беловодје! Деда Атаманова и отац Огњева ишли су да траже Беловодје. "Преко Кокуши планине, преко Богогоршеа, преко Јергора, једном нарочитом стазицом. Ко пут не зна, пропашће у језеру или у гладној степи. Дешава се да беловодски људи изађу на коњима кроз посебне пролазе на Јергору. Дешавало се такође да изађе и беловодска жена. Висока, витка, тамније пути од нас. Обучена у дугу кошуљу, налик сарафану. Све има своје време".

На југу и северу, на истоку и западу, размишљања о једном истом. Исти револуционарни процес утеловљен у најбољим представама. Центар између четири океана постоји. Спознаја о новом свету постоји. Време настанка догађаја је одређено, сабласт личне својине побеђена, неравноправност људи превазиђена, вредновање рада враћено. Хоће ли се и подземни народ вратити? Зар не седлају своје коње Агарти, подземни народ? Зар не звоне звона Беловодја? Зар коњаник не јаше Јергором? На његовим гребенима - Далеком и Студеном - пламте врхови.

"Године 1923. Соколица с Бухтарминцима кренула да тражи Беловодје. Нико се од њих није вратио, али недавно је стигло писмо од Соколице. Пише да није нашла Беловодје, али да лепо живи. А где живи - није написала. Сви знају за Беловодје".

"Одакле је потекла прича о Беловодју?" - "Кренула је од Калмика и Монгола. Они су је први пренели нашим дедовима који су по старој вери живели".

Дакле, у основи приче о Беловодју леже информација из будистичког света. Исти центар животног учења у интерпретацији старовераца. Пут између Аргуна и Иртиша води такође према Тибету.

...

Гледајте и чудите се: књиге, слике, песме, игре, грађевине - све се то анонимно пушта низ таласе света. Књиге се, по традицији, приписују одређеном аутору, али он сам своје име на рукопис није ставио. Непотписане слике; име неимара Потале није се сачувало. На порцулану, керамици, металним производима понекад запажате марку фабрике, али не и име аутора. У оваквој елементарној анонимности Исток је далеко испред Запада. Треба учити од Истока, а за то треба прихватити психологију Истока. Исток не воли лажне новотарије; Исток лако препозна маскирану кривотворину. Исток никада неће заборавити своју одлуку. На Истоку се провера обавља истог тренутка. Све закрпе и поправке још више истичу лакрдију кривотвореног изгледа.

...

"На Сиверним планинама ковач кује људску судбину". На Сиверним планинама налази се Светогоров гроб. Сиверне планине су Сумир, Субур, Сумбир, Сибир - Сумеру. Исти онај центар четири океана. На Алтају, на десној обали реке Катуњ, стоји планина чије значење је равно светској планини Сумеру. Саин Галабин Судур - "Легенда о добром веку".

...

Катуњ је пријатељска река. Звоне модре планине. Бела Белуха. Цветови јарких боја, умирујуће зелена трава и кедрови. Ко је рекао да је Алтај суров и неприступачан? Чије се то срце уплашило сурове моћи и лепоте?

Седамнаестог августа угледали смо Белуху. Била је тако чиста и јасна. Попут Звенигорода.

Иза Белухе види се срцу драги планински ланац Кунлуна, иза њега "Планина божанске господарице" и "Пет снежних блага", као и сама "Господарица белих снегова", и све записано и незаписано, све изречено и неизречено.

"Измеђи Иртиша и Аргуна, преко Кокучија, преко Богогоршеа, по Јергору јаше коњаник"..."


Из књиге "Алтај - Хималаји", Николаја Рериха.

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP