Путеви ка утопији: Село Давидово, православна општина у Русији

субота, 20. јун 2009.

Пре неког времена сам написао текст о животу у Православном манастиру као пример о оствареној утопији. Неко би могао да да замерку да је Православни манастир специфичан случај који се не може применити на остали свет, јер су монаси и монахиње људи који су по својој слободној вољи и великој љубави према Богу одлучили да се повуку из света и да посвете свој живот Богу у манастирским заједницама и да већина осталог света није на том степену духовности. Међутим, ево доказа да је могуће остварити утопију у виду хришћанске општине или хришћанске комуне и у свету на примеру села Давидова. Село Давидово се налази у Русији, у Јарославској области. Село има око 30 кућа и око 100 становника. До октобарске револуције село је било релативно напредно и имало је око 100 кућа. Спровођењем колективизације село је полако почело да умире. У селу је била, такође, и сеоска црква која је била готово пропала. Међутим, 1998.-ме године, група људи из села је почела да ради на обнављању храма и 2006.-те године се почело са регуларним богослужењима. У данашње време целокупан сеоски живот се одвија око Православног храма - рад, култура, образовање. Православна општина села Давидово има своје објекте, фарму и радионице. Село има свој пчелињак, обданиште, основну школу и Православни интернат. У селу се, такође, организује летњи камп за децу-инвалиде. Центар за традиционалну културу "Преображење" организује прославе празника за све становнике села - на Божић, Масленицу, Ускрс, 9.-ти мај, Свете Тројице и Покров. Све ово је суштина новог живота у селу.

Погледајте како изгледа живот у селу Давидову:

























И као што сам рекао на почетку овог текста, ево доказа да је могуће остварити утопијски начин живота и у свету, ван манастира. Село Давидово - то је Православна утопија, Православна општина заснована на добровољности људи који су одлучили да промене своје животе и да живе Благословени живот. У селу Давидову нема слободног тржишта, нема конкуренције, нема маркетинга, нема бесомучног притискања људи да иду тамо негде напред, а где то напред и када ћемо тамо стићи? У селу Давидову нема ексклузивног подивљалог живота. Циљ људи који живе у селу Давидову је да живе нормалан, миран живот, да живе од свог рада, за своју децу, да иду у цркву, да се моле Богу, да спасавају своје душе. И све то у свету. У овом данашњем свету "који подрхтава на ногама од глине".

Значи, могуће је живети у утопији, у Православној општини, само ако се хоће, само ако постоји добра воља, ако постоји Благословени циљ.

Браћо моја и сестре, сећате ли се негде у дубини своје душе Раја? Сећате ли се давно заборављеног Благословеног живота? Браћо моја и сестре, хајдемо у село Давидово...

Више детаља о селу Давидову можете погледати на званичној интернет презентацији села на следећој адреси:

Село Давидово

1 comments:

Анониман је рекао...

Brate Gorane,
veoma zanimljiv tekst i odlicna ideja, i povratak normalnom i blagoslovenom nacinu zivota, a i prirodi.A jos sto je i navaznije , ova zajednica je hriscanska, okupljalju se oko crkve i zive zivotom crkvene zajednice.Ustvari ova obnova je i pocela oko crkve.
Nama je inace potreban i ovaj povratak selu i zivotu u prirodi.Sve ukazuje na to.Zivot u gradovima je postao nesnosljiv, kao da nas Gospod sam prosto "tjera" da se vratimo selu.Divni predjeli prirode su ostali prazni, a mi svi zurimo, vezani smo, prosto zarobljeni nekim obavezama (ko zna koliko potrebnim i da li su uopste potrebne) za grad.
Samo ne znam da li je potrebno da svi idemo u selo Davidovo, ili bismo trebali i mi nesto ovako da organizujemo u nasim srpskim krajevima.
Ali kako to organizovati, kako izvesti?.Pise u tekstu da selo ima svoje objekte, farmu, radionice, pcelinjak.Nedavno sam bila u jednom Manastiru u Srbiji, Ilinje, na putu od Sapca prema Loznici.Tamo je takodje organizava ekonomija, farma pilica, imaju i koze i ovce, imaju stabla visanja od kojih prave liker.Takodje imaju i svoj pcelinjak.A to su organizovali da bi mogli da izdrzavaju sebe, ali ovisnike (narkomane) i ostale koji se lijece kod njih.Da su cekali neku pomoc od drzave ili neciji prilog pitanje je da li bi uspjeli.Ovisnici se kod njih besplatno lijece.

Uglavnom, sigurno je da se nesto moze smisliti, treba da budemo kreativni.


Odlican tekst , mislim da bi bilo dobro da se proslijedi da ga vise ljudi vidi.

Pozdrav od sestre Tatjane

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP