О једном случају егзорцизма

Ево једног случаја егзорцизма о коме говори протојереј Алексеј Додонов, који тренутно не служи. Каже да је још у позна совјетска времена, као млад олтарник који је трагао за Богом, пошао са пријатељем у познату Псковско-Печерску лавру. Иначе, лавра је одувек била позната по томе што су се тамо читале молитве за истеривање демона из људи, то јест вршио се егзорцизам. Недалеко од лавре су нашли смештај и кренули ујутро у храм на службу. Тамо им се обратио један монах за помоћ да савладају неког млађег човека обузетог демонима. Они су, наравно, пошли, али испоставило се да то уопште није био лак посао, јер је тај болесни младић бежао, играо, скакао, лупкао по иконама и слично. Ипак, после велике борбе, троје одраслих људи, успели су некако да га укроте. Онда су сели са њим и његовом мајком, која га је и довела у лавру и чекали. Тада је наишао архимандрит који је служио литургију, иначе старији човек, за кога протојереј Додонов каже да је имао врло интелигентан изглед, а што је он одмах приметио. Описује га као човека који је имао рукавице да не испрља руке пред службом, а каже да је мало неприродно ходао, вероватно због болести. И док су они тако седећи држали болесног младића, архимандрит се зауставио и питао га - зашто "безобразничиш" (зашто се понашаш безобразно)? Његова мајка је одговорила уместо њега да је болестан. Онда је архимандрит рекао - ако је болестан, тада треба да иде у психијатријску болницу. А мајка је опет рекла да њен син треба да се причести. А архимандрит - какво причешће, у психијатријску болницу! И ти са заједно са њим! Мајка опет - отац Адријан (иначе познати јеромонах који је читао молитве за "ђавоимане") нам је рекао да тако треба да урадимо. А архимандрит - и отац Адријан заједно са вама! Протојереј Додонов је онда, као очевидац, рекао да је после тог "сакралног" дејства, младић моментално оздравио! Каже, архимандрит га није ни прекрштао, ни кропио светом водом, није читао никакве молитве, ништа. Било је довољно то што је постајао ту са њима и рекао то што је рекао. Младић их је онда изненађено питао шта се десило са њим. Протојереј је онда рекао да у цркви има много тога непознатог... Прича о овом догађају почиње од 23:07 минута у видеу.

Мој коментар - готово сам сигуран да Христова Црква нису ове цркве потонуле у конфесионалност, у систем, у обред, то јест ни православна, ни католичка, ни друге, већ да се ради о невидљивој Цркви Христовој коју чине стварно верујући људи, којима је Бог дао силу да стварно обраћају људе, исцељују и друго. При томе, наравно да и у конфесионалним црквама има таквих људи, али јако, јако мало, а верујем да таквих људи има и ван конфесија.