Пошли смо на робототехнику и карате

У руској школи коју похађа наш син, деца имају велики избор ван наставних секција. Наш син се определио за робототехнику и програмирање, коју организује приватна петербуршка компанија и карате (стил киокушинкаи, такозвани контактни карате). Робототехнику и програмирање похађа у просторијама своје школе једанпут недељено по 2 сата (1 сат робототехника, 1 сат програмирање). Циљ је развијање абстрактног и инжењерског начина размишљања кроз разне вежбе и задатке.

Што се тиче каратеа, ту настављамо породичну традицију, то јест, идемо на киокушинкаи карате. Ја сам се у младости 6-7 година бавио шотокан каратеом и стигао до браон појаса (почео припреме за црни, па прешао на атлетику). Први тренер групе у којој је мој син је бивша шампионка света у млађим категоријама Ксенија Дороњина. Тренинзи се одржавају 3 пута недељно по 1 сат. Ево мало видео записа како изгледа киокушинкаи карате. Први је наступ Ксеније Дороњине на једном међународном турниру, а други је извештај са првенства Русије од пре неколико година.





Дакле, савремена техника и наставак породичне традиције "раџпута" ("кшатрије") у духу "бушидо".