Империјално насилно покоравање Сибира. Пљачка. Истребљење корених народа. Робовласништво

понедељак, 14. октобар 2024.

Руси у давна времена нису живели у Сибиру. Није их тамо било. Међутим, када је Русија постала царевина и касније империја, то јест светски освајач туђих територија ради пљачке и експлоатације туђих богатстава, кренуле су прве експедиције које су силом сламале отпор корених народа. Сви знају за чувеног козачког атамана Јермака, који је први кренуо са оружаним одредом у Сибир са циљем да га освоји. Покровитељ тог освајачког похода је била позната породица крупних земљопоседника и трговаца Строганових. Врло је лако наћи на интернету како је текао крвави освајачки поход Јермака. Наравно да га корени народи Сибира нису дочекали "са хлебом и сољу", него оружаним отпором. У тешким борбама, Јермак је освајао ханства, градове и села Сибира, а све у корист Москве. На крају је сам погинуо у тим борбама, али је пут Русима у Сибир био отворен.


Још за време царске Русије, било је образованих људи и научника који су писали читаве књиге о Сибиру у којима је детаљно анализирана његова природа, богатства, историја, становништво, начин управљања. Међу њима, издвојићу тројицу, чије књиге имам - Атанасија Шчапова (Афанасий Щапов), Николаја Јадринцева (Николай Ядринцев) и Серафима Шашкова (Серафим Шашков). Наравно да овде нећу преводити те књиге, јер се ради о обимним, детаљним студијама, већ ћу дати неке наводе који јасно сведоче о томе о чему сам писао на почетку овог текста. За то ћу користити књиге "Сибир као колонија" Николаја Јадринцева и "Робовласништво у Сибиру" Серафима Шашкова. Обе књиге су из друге половине 19. века. Иначе, ови аутори и активисти, као и многи други, због свог рада на расветљавању историје Сибира, били су хапшени и кажњавани од стране царске власти, са оптужбом да се залажу за независност Сибира или за добијање његовог статуса као што на пример имају државе у САД.

Руски освајачи и колонизатори су се према кореним народима Сибира односили као према нижој раси, а себе су сматрали за вишу расу. Међутим, и поред тога, у одређеном степену, вођена је смишљена политика мешања Руса и корених народа, мада је, наравно, било и природног мешања.

А погледајте само ове речи Јадринцева, где он директно пореди могућу несрећну судбину корених народа Сибира са судбином корених народа САД и Аустралије: "Что, если в Сибири повторится судьба многих австралийских и американских племен; что, если и здесь повторится драма гибели последнего тасманца или оправдается предсказание одной печальной самоедской сказки, в которой рассказывается, как у самоедов стояло 700 шатров, где жили 700 человек, ими управляли 7 мужей, все они были бездетны, и только у одного был ленивый и слабосильный сын. В одно утро он проснулся и увидел, что все люди его племени умерли, а все олени пропали. Он шел по пустыне, несчастный и беспомощный, он падает от усталости, грызет кости, обглоданные уже собаками. Встречаются ему люди, но безжалостные люди других племен, которые коварно и враждебно относятся к нему, его бьют и несколько раз убивают, каждый раз, однако, его воскрешает мифическое существо — однорукий и одноглазый старик с железной палицей. Неужели эта несчастная судьба долго будет преследовать сибирского инородца, и кто явится волшебным стариком, сжалившимся над ним и пробудившим жизнь?" Дакле, прича коју данас шири руска власт да се Руси према сибирским народима нису односили као бели освајачи Америке је чиста лаж и пропаганда. Све је било мање-више исто.

Такође, Руси су узимали корене народа као својину и робље. Тако на пример козачки одреди су одлазили у улусе и јурте где су живели Калмики и Киргизи и одводили жене, девојке и децу, да би им потом сибирска губернијска канцеларија и званично давала те људе као плен. Онда су жене држали ради сексуалног иживљавања или као робље које им је служило. Постоје индиције да су имали праве хареме. Наравно, упоредо са свим овим "традиционалним, православним вредностима", ишла је и купо-продаја робова.

Тако су руске експедиције постепено истребљивале корене народе Сибира. Ево шта о томе пише Јадринцев: "Путешественники, посещавшие север, Камчатку и Алеутские острова, передавали о поголовном избиении инородцев и захватах их в рабство: таковы были походы Хабарова на Амур, Павлуцкого в Камчатке. «Промышленники истребили большую часть алеутов, — говорит г. Шашков[43], — в 1792 г. жителей на островах Уналашкинского отдела считалось 2500 человек, а до прибытия русских их было вдесятеро более этого». По мнению Врангеля, до покорения русскими народонаселение Сибири было гораздо многочисленнее и разнообразнее. Исследователи сибирских племен указывают на исчезновение многих из них; так, вымерли, не оставив следа, омоки, котгы, хойданы, шелаги, анюиты, маторы, асаны, аринцы и другие сибирские племена. Историк Щапов также констатирует факт о вымирании и уменьшении сибирских инородческих рас; кроме насилия и болезней, ослабивших их число, он находит, «что лишение их прежней свободы уменьшило энергию к плодородию; изменило действие производительной системы, организацию населения, рост и довело инородцев до вымирания». Щапов в историко-философском спектре соединяет и освещает целую совокупность причин, способствовавших вымиранию инородцев (см. Русское слово 1865 г., статьи Щапова). Кроме ожесточенной борьбы и истребления во время сопротивлений при завоеваниях русскими, масса инородческих племен, ослабляемая с вторжением русских, начала подвергаться междоусобиям и нападениям от соседних азиатских и китайских соперников. Прежние союзы распадаются, и инородцы, лишаясь способности самозащиты, представляют беззащитные толпы. С юга киргизы и джунгары мстят северным инородцам за подданство России, нападают на них и уводят пленников. Сибирские татары подвергаются нападениям, енисейских киргизов истребляют калмыки, телесы нападают на принявших подданство телеутов. Калмыки, принявшие подданство России, после падения Джунгарии преследуются джунгарами. В 1756–1757 гг. калмыков преследуют и разоряют монголо-китайцы — ими было перерезано до полумиллиона населения. Киргизы также воюют с калмыками и т. д. Словом, в это время извне и внутри мы видим разрушение инородческих царств. Вторжение русских в Азию уничтожает прежние связи и отношения, повсюду происходит передвижение и разряжение сил, которое сопровождается разложением и катастрофами. Целые пространства пустеют, инородческие племена эмигрируют. Огромное население на юге Сибири, оставившее многочисленные памятники, куда-то исчезло без следа. Но уменьшение и исчезновение сибирских племен продолжается и позднее под действием более медленных, но губительных влияний. Г-н Шашков в своем исследовании положения сибирских инородцев в XIX столетии приводит многие факты положительного уменьшения сибирских инородцев. «На устье Индигирки видны до сих пор следы жилищ исчезнувшего народа омаков, «которые, по преданиям, были многочисленны, как звезды небесные». Во время русского завоевания существовал народ аринцы, в 1608 г. их было 300 семей. В 1753 г. Миллер и Гмелин видели последнего инородца, говорившего по-арински, наконец из 300 семей их осталось всего 5 человек. Богородский род, бывший в 1763 г. одним из многочисленных во время ясачной комиссии, показан был вымершим, и в живых было 2 человека. В Туруханском крае с 1763-го по 1816 гг. вымерло 3/4 инородческого народонаселения. Когда ясачная комиссия посетила Березовский округ, то не могла найти шести родов."

Укратко, такви су били походи Хабарова (по њему је назван град Хабаровск) на Амур и Павлуцког на Камчатку, где су припадници корених народа били пребијани и одвођени у ропство. На такав начин је истребљена већина Алеута, народа који је живео на Алеутским острвима. Истраживачи Сибира су сведочили да су Руси у потпуности истребили многа сибирска племена, као што су омоки, котги, хојдани, шелаги, анјуити, матори, асани, аринци и други.

О робовласништву у Сибиру: "Сибирский промысел и нажива, как и торговля, получили свое начало в эпоху завоевания края. Грубые и бесцеремонные способы этой наживы обусловливались сначала войной и неприятельским обращением с инородцем, не изгладившимся и впоследствии: война и промысел шли здесь рядом. Отражение завоевательных воззрений и принципов можно проследить во всей истории промышленной жизни края. Самое завоевание Сибири не было плодом одного воинственного и рыцарского духа; это завоевание руководствовалось практическими целями промышленной наживы. Казаки обыкновенно убивали инородцев и делили добычу, впоследствии научились вдобавок обращать их в рабство. Промышленные люди следовали за казаками и также завоевывали и грабили[114]. В эту первую эпоху, можно сказать, «промышляли инородца» как зверя. Когда край был покорен, завоевательные взгляды переставали действовать. Вслед за покорением Сибири и обложением инородца ясаком, то есть с наступлением даже мирного времени, «промысел инородца», однако, не прекращается. Он принимает только новую форму усмирения бунтов. Побор ясака в казну, суд над инородцем, управление — все сопровождалось частною наживою, где об руку с казаком действовал и промышленный человек. Он приучился действовать грубо, дико, захватом. Смотря на инородца как на завоеванный народ, всякий побор, всякое обирание его считалось законным. Грабеж переходил в побор, побор — во взятку, нравы, перешедшие от казаков к воеводам, к служилым людям, перешли и к промышленникам. Не было сословия, не было учреждения в Сибири, которое бы не эксплуатировало инородца; пионеры колонизации, крестьяне-звероловщики, хмелевщики, отправлявшиеся на пограничную линию за промыслом, и те вели войну с инородцем. Кроме имущества инородца, он и сам делается на всю жизнь собственностью. Сибирь не избежала общего закона колоний, колонист здесь создал рабство инородца, и история этого рабства, проходившего через всю историю Сибири до XIX столетия, достаточно выяснена ныне историческими документами. Рабами приучились сыздавна спекулировать. Первоначальный полон послужил предметом мены и торговли. «Даже закабаление инородок для наложничества и брака имело своею целью не одно удовлетворение половых инстинктов, но также и коммерческий барыш», — пишет автор «Истории рабства в Сибири» г. Шашков. Когда кончилась война, то усмирение бунтов также сопровождалось захватом ясырей, самое усмирение было только предлогом для добычи рабов. «Начиная от воевод и кончая последним купчишкой, — пишет историк рабства в Сибири, захватывали для той же цели дикарей совершенно мирных и ни в каких бунтах и замыслах не виноватых; личность самых мирных дикарей никогда ничем не была обеспечена от насильного захвата их в неволю». Точно так же рабы добывались и путем торговли. Для этого существовал вывоз рабов из-за границы воюющими между собой инородцами. Голод и бедствия способствовали тому, что русские покупали инородческих детей. В Березовском крае мальчиков продавали по 25 к., а девочек — по 20 к. Правительство с Петра уже боролось против этого рабства. Но оно являлось под разными фикциями. Новообращенные в христианство обыкновенно присваивались в кабалу воспреемниками[115]. На инородцев накладывали кабальные записи."

А еви подкаста у коме се говори о Сибиру као колонији.


Наставиће се...

Read more...

Још један свештеник РПЦ неће више служити због своје хришћанске позиције

Read more...

За неколико дана излази аутобиографска књига погибшег за слободну Русију Алексеја Наваљног "Патриота". Фрагменти

недеља, 13. октобар 2024.

Read more...

Русификација у Русији (1): Како је Русија уништавала и уништава корене народе, укључујући и њихове језике као кључни фактор националне самобитности. Самоспаљивање у знак протеста у Удмуртији

субота, 12. октобар 2024.

Убице из Кремља  на челу са Путином серу како су људи са истока независне Украјине били угрожени тако што је власт у Кијеву вршила на њих притисак да говоре на украјинском језику и да је то био један од главних разлога зашто су се ти људи побунили. Кремљ говори како се већина тих људи изјашњавала да су Руси, а не Украјинци. И зато су говнари из Кремља извршили агресију на независну Украјину. Врло подло. Јер, ако нећеш да поштујеш законе земље у којој живиш, на пример да учиш украјински језик, ако се изјашњаваш да ниси Украјинац него Рус и машеш руским заставама усред Украјине, онда иди у Русију. А не. Ти би да отцепиш део независне Украјине и да тај део постане део Русије. Па, исто су радили Шиптари на Косову, што је и сам Путин много пута рекао. Нећеш да поштујеш српске законе, не признајеш српску власт, па иди у Албанију. Али не. САД и НАТО су напали Србију, а Русија Украјину. Исто зло.



1) То што су се многи људи са истока Украјине изјашњавали као Руси је тачно, али то је било 2014 године. Међутим, одкако је Русија напала Украјину 2022, велика већина тих људи је променила мишљење и прешла на страну Украјине, а многи од њих су ступили у редове украјинске армије да бране своју домовину. Ово нисам ја смислио, него преносим речи Олега Царјова, бившег члана партије Региона, који је и до дан данас за Русију. Ево видеа (1:02:36 - 1:06:31).



То јест, чим су осетили смрад "руског света", одмах су почели да се боре са оружјем у рукама против њега. А уствари, то није "руски свет", он не постоји. То је "путински свет" и он, на жалост, постоји.

2) Украјина је независна држава и има право да спроводи културну политику какву мисли да треба на својој територији. И није тачно да само народ из Донбаса говори на руском језику, већ и велика већина Украјинаца из свих области земље и нико их зато не прогања.

3) Невероватно како говноједи из Кремља на челу са Путином имају образа да говоре о томе да неко угрожава нечија национална права, као на пример она која се тичу језика, када они сами то раде у Русији и то систематски. Ево, узмимо на пример, републику Удмуртију. Тамо је донедавно живео човек по имену Алберт Разин, Удмурт. Био је научник, свестрано образован човек, познат широм Удмуртије. Покушавао је на разне начине да се бори против руског колонијализма, то јест окупације Удмуртије, а када све то није дало резултата, решио се на страшан корак - извршио је акт самоспаљивања на тргу испред удмуртске скупштине. Ево неколико видео записа о њему.


Разговор са Албертом Разином

 


О животу и смрти Алберта Разина (обратите пажњу на то Удмурти који говоре у филму имају руска имена и презимена - русификација)

 


Последњи интервју пред самоспаљивање.

 


Опроштај од Алберта Разина и сахрана.



Значи, Путинови руски империјалисти примењују двоструке аршине. То што код њих може, у Украјини не може. Али, иако су срушили скоро цео Донбас, избомбардовали целу Украјину, дала им је Украјина средњи прст право међу рогове. Ево још мало па ће три године како "силна руска армија" још не може да дође до граница такозваних ДНР и ЛНР.

Али, једно је чињеница - пораз Путинове окупационе армије, значи и пад Путина са власти и шанса да народ Русије дане душом и почне да живи слободно. Али, дуг је пут до тога. А можда се то, на жалост, никада неће десити.

Смрт свим империјама! Смрт руској империји! Слобода за све колонизоване народе!

Read more...

Андреј Шишков. "Руски свет", православље и рат. Сјајна анализа руског друштва

Андреј Шишков, руски богослов и мислилац, оснивач филозофског правца "Тамна теологија". Тренутно у избеглиштву у Естонији. 


Read more...

Goat Girl - "words fell out"

четвртак, 10. октобар 2024.

Read more...

Како је Русија поражена у Украјини (UPDATED)

недеља, 6. октобар 2024.

Све је врло просто. Русија је хтела да контролише Украјину меком силом, подржавајући свог сателита на власти Виктора Јануковича и његову партију Региона. Али, мека сила не садржи само компоненту подршке сателита на власти, већ и скуп вредности које та власт промовише. А власт на челу са Јануковичем је промовисила "вредности" "руског света" које су на снази и у Русији, а то су одржавање на власти свим силама, тотална корупција као облик "правилних" односа са влашћу, пљачка и лично богаћење. Са друге стране је била опозиција која је била за "европске вредности", које иако мањкаве, много су боље за народ од "вредности руског света". У том идеолошком и вредносном сукобу, сателитска власт у Украјини није знала да балансира, већ је допустила да се мирни протести који су трајали релативно дуго, претворе у Мајдан. Запад је то искористио и преузео контролу над Украјином. После пораза у меком рату, Русија је решила да употреби силу, што је била катастрофална грешка. Анексија Крима и потпаљивање грађанског рата на истоку земље су били признање пораза у борби меком силом. Ипак, изнад свега, анексија дела територије и почетак оружаног непријатељства са земљом која би природно требала да буде ближе Русији, је само по себи тежак пораз и непромишљен потез. Коначни пораз Русије уследио је почетком 2022. када је извршена агресија на независну Украјину. Кремљ је очекивао победу за три дана, а рат траје ево већ трећу годину, без назнака да ће се скоро завршити.



Русија је после 2014. донела Донбасу "вредности руског света" - корупцију, пљачку, рат и смрт. Ако неко мисли да су украјинске снаге безбедности или некакви нацисти први напали Донбас, тај живи у лажи. Одређене групе из Донбаса су силом узеле власт и одмах добиле подршку Русије, која је и сама ушла на исток земље. Онда се прешло ка захтевима који су постепено водили ка сепаратизму од Украјине. А онда су уследили агресија, рат, крв и смрт, који су донели вечну мржњу Руса и Украјинаца. Велика победа запада. Украјинска власт је реаговала, као што је Русија реаговала, на пример, у случају покушаја Чеченије да се отцепи - силом. Е сада, то што Русија мисли да има право да се меша у унутрашња питања неке друге земље, а не дозвољава мешање у решавање својих унутрашњих питања, то је њен проблем. То што Русија мисли да ствара некакав нови светски поредак понашајући се исто као САД, то је исто њен проблем. Нема ту никаквог новог поретка, све је то исто - сила и крв. Русија за сву историју свог постојања, а посебно последњих 30-ак година од пада СССР-а, није успела да створи цивилизацију са вредностима које би биле привлачне за друге земље и народе. Зато је поражена у рату са употребом меке силе.



Што се тиче војно-стратешке ситуације после агресије на Украјину, она се драстично погоршала. Агресија је донела Кремљу јаку, непријатељску украјинску армију снабдевену западним оружјем. Украјина ће пре или касније постати члан Европске Уније и НАТО. Дакле, најгора варијанта. Финска и Шведска које нису биле чланице НАТО, сада јесу. Значи, дупла НАТО претња са севера Европе.



Русија не може победити у рату са Украјином. Земља се све више и више затвара. Државни терор унутар земље је све страшнији и страшнији. Ево, на пример, последње што предузима власт је да спречи некакву непостојећу пропаганду покрета "џајлдфри", то јест бездетности. Једноставно постоје људи, пре свега жене, које из неког разлога неће да имају децу. Власт је одлучила да треба да се бори против личног избора таквих људи. Закон ће ускоро да ступи на снагу, а нико не зна како ће он да функционише. Ја још нисам чуо да у Русији постоји некаква организација која јавно промовише бездетност. Шта онда? Значи, може бити, ако нека жена, на пример, напише на интернету да не жели да има децу, могу драконски да је казне или да је пошаљу у затвор. Ја не видим шта друго може да буде.



Економска ситуација у Русији је све гора и гора, земља иде ка економском краху. Санкције су почеле да делују. Инфлација се убрзано повећава. Све поскупљује. Народ живи све теже и теже.



У Русији је практично забрањен ЈуТуб, то јест ако не користите неко средство да вам ради, а велика већина популације не користи, немате ЈуТуб. Ја га имам, али користим једно ефикасно средство, при чему, с времена на време морам да га обнављам да би ЈуТуб наставио да ради.



Ево и неколико података о самом руском друштву. Руско друштво нема никакве везе са било каквим традиционалним вредностима о којима власт све време блебеће. Русија је у самом врху по броју развода и самоубистава у свету. Ово лако можете сами да проверите на интернету. Што се тиче руских жена, велика већина спада у овај или онај тип, како би се то код нас рекло "спонзоруша". Такав вид понашања руских жена је, практично, идеолошке природе. Ја, када сам слушао о томе, мислио сам да је то нека мањина, али када сам видео колике су размере тога и сам сам био у благом шоку. На ЈуТубу постоји много канала где људи снимају реалне видео материјале о сусретима са таквим женама. Тако да у потенцијалној ситуацији ако бих морао да бирам између два зла "спонзоруше" и "феминистке", пре бих изабрао "феминистку", која би бар хтела да ради, да се самооствари и при томе би зарађивала новац и помагала породици. Даље. "Народ победник" (Руси, Росијани) масовно краду по продавницама. Ево само два примера за која лично знам, јер су ми рекли продавци. Краду конзерве са црвеном икром и дигитроне (изваде их из кутије, ако су у кутији па се не виде споља). А због масовности крађе, црвену икру са још неколико за лопове популарних производа, ставили су у посебан ормарић који се закључава и када купац хоће да купи нешто одатле, дође продавац, откључа и сам носи на касу (не купац), па му онда наплате. А у књижари су повадили све дигитроне из кутија, које стоје празне пред купцима и ако купац хоће да купи дигитрон, отварају фиоку и онда му дају. Отишао јуче у теретану и гледам неки спортски канал док тренирам. И креће ватерполо утакмица Русија - Техеран. Не Иран, него Техеран. Па реко, јеботе нож, шта ови раде. На крају победили Руси, али ови из Техерана уопште нису били лоши. Шта ћеш, Русија ствара други, алтернативни пол у светској политици. А директни савезници по оружју су им, углавном, обрезани који се моле Алаху. Гледам данас вести, Израел напао Дамаск. Нешто се не помиње да су "храбри Руси", "народ победник", бранили својим моћним оружјем свог савезника Асада. Пре неки дан сам слушао неког аналитичара, који рече да Руси, када добију информацију да Јевреји крећу авионима у напад, одмах гасе радаре, јер Јевреји имају бомбе које чим региструју радар, чак иако га непријатељ одмах угаси, бомбе запамте место и уништавају све што се тамо налази.

Read more...

Који лицемери и пичкетине!

уторак, 1. октобар 2024.

Новост са Б92:


"Reagovala i Rusija: Povucite trupe, odmah

Rusija pozvala Izrael da povuče trupe iz Libana, upozoravajući da će napad dovesti do dalje eskalacije nasilja na Bliskom istoku. Izrael je saopštio da su komandosi i padobranske jedinice pokrenule napade na Liban u utorak kao deo "ograničenog" kopnenog upada, dok je Hezbolah koji podržava Iran rekao da je ispalio baraž projektila na Izrael, uključujući i njegovu špijunsku agenciju u blizini Tel Aviva. "Rusija oštro osuđuje napad na Liban i poziva izraelske vlasti da odmah prekinu neprijateljstva, povuku svoje trupe sa libanske teritorije i angažuju se u stvarnoj potrazi za mirnim putevima za rešavanje bliskoistočnog sukoba", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova.""

Који лицемери! А они извршили агресију на независну Украјину, при чему Украјина није до агресије испаљивала пројектиле на територију Русије, а Хезболах то нон-стоп ради.

И у чему је разлика између Русије и САД? Нема разлике у томе да су обе силеџијске државе, што значи да нема праведног избора у свету, осим бити неутралан као Швајцарска. Али има разлике у томе да САД неће оставити своје савезнике без помоћи и, ако треба, директног учешћа у борбама, а Русија, ако није 100 пута јача, нема шансе да помогне савезнику. Тако се десило у Нагорно-Карабаху, када су издали Јермене, јер нису смели да се умешају, јер је на страни Азербејџана стајала моћна Турска, чланица НАТО. Када су им Турци у Сирији срушили авион и убили пилота, нису узвратили ударац, као највеће пичкетине. Ево сада Израел рока и Сирију. Што не крену да бране свог муслиманског брата Башара? Па, не смеју пичкетине. Плаше се Израела, јер знају да би их сјебали док си реко кекс. Није Израел исто што и ИГИЛ-овски геаци које су гађали из авиона по пустињама. Путин, који је својевремено одвалио да је ислам ближи православљу од католичанства, стварно воли МАСЛИМС. Довољно је погледати ко су му савезници и кога подржава: Иран, Сирија, Хамас, Хезболах, дружи се са јаранима-талибанима из Афганистана и слично.

Идемо ЦАХАЛ! Рокај муслиманске главосече!

Read more...

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP