Стварни пут ка Богу - скинути ограничења религиозног система у који смо ушли и ослободити се запрограмированости који он носи са собом

Под тим религиозним системима подразумевам и православље и католицизам и, делимично, протестантизам.

И шта? Литургију, на пример, служи свештеник који не верује у Бога, већ је просто завршио Богословски факултет, јер му се допало да буде поштован у друштву, да добије добру парохију, то јест да добро зарађује и да лепо живи. Или, рецимо, свештеник хомосексуалац. И без обзира на то, хлеб и вино се претварају у свете дарове? Како то? Како је, уопште, рукоположен? Шта је онда света тајна свештенства? Ко је уопште смислио такав религиозни систем? Па, јел се зато Исус Христос појавио у историји? Чини ми се да није зато. Или, на пример, зашто баш тај и тај редослед свештених дејстава на Богослужењима, а не неки други? Ко нам је све то наметнуо? Грци. Зашто је то било потребно Грцима? Да није оно - пад и нестанак првог Рима, па Грци преузимају римску штафету и праве други Рим? Грци су сада некакви Ромеји, шта ли? Па је сада уместо цезара, василевс. А уместо римске паганске религије, уводи се систем хришћанске религије. Па су смислили помазање. Да би продужили паганску традицију сакралности цезара, врше помазање цара Ромеја, василевса, који тиме, такође, добија сакрални карактер. Цео Богослужбени корпус су смисли Грци, Ромеји. Бесконачне молитве и њихово понављање. А ту је и формула спасења. Посећујете Литургију сваке недеље? Не. Не? Ви мора да се шалите? Па, како мислите да се спасите ако не идете на Литургију? Не исповедате се? Не причешћујете се? Па, ви... Па ви сте већ једном ногом у паклу! Пробудите се! Пробуди се "грешни человјече"! Добро, добро, хоћу. Ево будим се. Шта треба да радим? Ево вам молитвеник. Ево вам молитвено правило. Јутарња молитва. Вечерња. Радите поклоне. Колико поклона? Сто. Касније двеста. Док не добијете упалу колена, упалу крста. И то ће да помогне? Хоће, али МОРАТЕ да поверујете! Без тога нема ништа. МОРАТЕ да поверујете! Како морам? Како да поверујем? Читајте Библију. Читајте псалме. Идите у верску школу. Читајте историју хришћанства. То вам је верски програм. И почне човек да ради тако како му је речено. Све редом. Молитвеник. Јутарње молитве. Вечерње молитве. Поклони. Библија. Псалми. Ма, нешто не иде. Никако да поверујем. Морам да појачам рад на својој вери, да се сконцентришем. Морам да поверујем. Морам! Па како су наши преци веровали? Не могу ја да будем неверујућа црна овца. Да ми се преци преврћу у гробу. Нећу то! Зато морам да поверујем! Морам! Ако ништа, да убедим себе да верујем. Да убедим себе да сам верник. Па да. Ја сам верник. Ја верујем! А религиозни програм су давно смислили просветљени људи, који су духовно далеко изнад мене. Зато мора да су знали шта раде. Тај програм сигурно ради. Па сви који себе називају верницима користе тај програм. И сви ти крајње озбиљни људи у црним мантијама, "Оче, благословите", целивамо руке, па храмови, свеће, иконе, фреске. Сва та религиозна сцена. И, наравно, стајати на службама, на Литургији. Стајати, а не седети, као они шизматици католици и протестанти. Стајати! Док не добијем упалу колена. Док не добијем проширене вене. Док ми се не одузму ноге и развале крста. Јер ја сам верник!