Висока Србија: Момчило Настасијевић - "Сиви тренутак"

понедељак, 4. мај 2009.

Сиви тренутак

И наједном засиви,
као прегорело је све,
а све живи.

Друже у тајни,
чуј, мукотрпно се ово срце
мимо све језе отисне.

И који за мном,
и у незнању,
греш овај чудни пут:

Сиво је тамо,
сивином прострели бит,
сиве су очи тајни.

И кад умиру дрвета,
ни туга ни опомена, те сухи лист
чудно тишином омилује патнику чело.

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP