Бела Хамваш: Веза између суштине технике и псовке

понедељак, 18. мај 2009.

"Ако човек псује, не чини то само због тога што су ствари непослушне. За сада не располажемо задовољавајућим објашњењем о псовању. У сваком случају и поуздано мантра (магијска формула) призива силе, и ако већ не могу да помогну, бар се свете, и тиме што се непослушна ствар проклиње, она је кажњена. Псовање ослобађа демонске силе. Ствари би требало да су послушне, и човек се врло добро сећа бивства у којем су ствари заиста и биле послушне; када је човек још поседовао моћ која му је обезбеђивала неограничену власт над стварима. Човек понајмање може да поднесе непослушност ствари. Неподношљиво је ако он нешто испусти, оно падне, дотакне врело гвожђе, опече руку. Човек улаже колосалне напоре да би поново васпоставио своју моћ, и цивилизација, наука, техника коначно и нису ништа друго до покушај поновног задобијања безусловне моћи којом је изворно располагао, али ју је изгубио. У оном бивству, којег се човек сећа, између хуманог и поретка ствари реч (језик) је имала такву посредничку улогу да су ствари извршавале изговорену реч. Језик је изворно морао поседовати природу мантре, али је она сасвим поуздано била легална. Човек је касније (као последица корупције) желео да нелегално користи ствари, и због тога ствари нису биле послушне. Цивилизација, наука, техника, пак, не траже легалну примену ствари, него чине напор да пронађу метод како да искористе ствари за своје нелегалне циљеве. У овом процесу циљ магијских мантри (данас обично чаробне речи у виду математичких формула) није коришћење ствари према основном поретку - начелу, него безусловно подјармљивање ствари. Ствари не престају да протестују, и одупиру се. Човек на вишем степену увек измишља нове формуле за подјармљивање, а на нижем степену, ако му се ствар одупире, он псује.

...

Наравно, под стварима не треба подразумевати само метал и камен и ваздух и воду. Није вероватно да ће њихово подјармљивање бити успешно, али су могући делимични успеси, само да би на концу крах био што већи. Ствар над којом је човек изгубио власт јесте ствар-свет људских односа, множина односа приватног и колективног људског живота. И то је неупоредиво теже. Човек више није господар односа и истински и не слути шта се збива. Нов разлог за псовање. Ствари су непослушне. Следе сопствене законе, и не извршавају човекове заповести. По свему судећи човекови захтеви нису легални. Нису захтеви поретка, него самовоље. Због тога човек не тражи како да успостави легалност својих захтева, него хоће да реализује своју самовољу, и то по сваку цену. То је оно што се назива насиље. Псовање је чаробна формула демонског насиља. Потпуно је бесмислено и бесциљно, као и свако демонско очитовање.

...

Заиста, једва да постоји глупља ствар него да предмет, који није подупрт и није обешен, сигурно пада. Целокупна техника је изграђена на овој непомерљивој глупости. Поред тога, многи се усуђују да ово назову законитошћу природе."

На основу ових речи Беле Хамваша, мислим да се може закључити да је појава модерене науке и технике само израз побуне палог човека против Божанског поретка, то јест модерна наука и техника нису никакав напредак, осим ако се под напретком не мисли на напредак у побуни, то јест безакоњу, већ назадовање.

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP