Висока Србија: Момчило Настасијевић - "Предвечерје"
понедељак, 4. мај 2009.
Предвечерје
Жаром затамни у предвечерје твар,
и очи: блуду ли, пагуби на руб
ил скрушењу.
Исполин анђео
силовито над крововима затруби.
И не виде га, жарки стуб,
и не чују.
Он труби, труби
у предвечерје страхобни руб.
И видим,
само што пагубом не букне
кужна олуја.
И чујем,
само што страхобно у складу не захори
Алилуја.
2 comments:
Свака част. Ја сам доста старији од тебе, али имамо сличан укус што се тиче књижевности. Хвала за тај линк, прочитаћу све од Настасијевића сада (одувек сам то планирао).
Тај Настасијевић је можда наш најбољи песник, ако мене питаш. Њега је копирао Васко Попа, који му није ни близу по снази и лепоти израза, али га је комунистички систем подржао, јер му је поезија абстрактна, без истинске снаге. Васко је и сам признао да је Момчило утицао на њега, али се у школама готово ни не спомиње Настасијевић, а Попа је "класик".
Свако добро ти желим, надам се да ће бити још млађих људи на које ћеш утицати :)
Хвала за коментар. Ја, такође, мислим да је Момчило Настасијевић најбољи србски песник, али мислим да би се он разумео треба човек да ради на себи, да се мења. Правац промена треба да буде ка унутра, ка коренима, треба човек да се склони од таласа површног модернизма који долазе с мора под сенке заборављених предака које извиру из тајних изворишта копна.
Имам идеју да направим серију црно-белих фотографија које би илустровале песме из Настасијевићевог циклуса "Глухоте". Можда то урадим овог лета.
Постави коментар