Фашистичка држава - од септембра ове године Русија почиње да проверава репродуктивно здравље деце почев од 6 година
А затим сваке године почев од 13 година. Изјавио је министар здравља РФ Михаил Мурашко.
Коме требају ови подаци, који су апсолутно личне природе? Шта се факинг фашистичка путинска држава меша у такве личне ствари као што је репродуктивно здравље деце? Кажу да је ствар озбиљна, јер наталитет у Русији наставља катастрофално да пада. И шта, сада ће да праве досијее да би се знало на кога може да се рачуна у производњи људског меса за будуће ратове које се Русија спрема да води у име крви и тла, у име бога рата и општег бога свих Руса "патриота" - Путина и његових наследника, као и наследника целе владајуће гангстерске клике? Па ће после анализа тих провера репродуктивног здравља да онима који нису на очекиваном нову одреде процедуре, дају таблете?
Јел знате да се у Русији постепено по федералним административном јединицама, девојчицама и девојкама у школи и на факултетима исплаћују суме од 100.000 рубаља, а понегде и више, ако затрудне?
У Русији влада масовна фашистичка психоза, тако да ме не би чудило да крену са оснивањем некаквих руских Лебенсборна, као у нацистичкој Немачкој.
Иначе, израз "шизофашизам" означава појаву да неко ко је фашиста, оптужује другог за фашизам.
Read more...Каква треба да буде позиција Србије на међународном плану?
Србија треба да прогласи неутралност, али да буде тесно уз Европу јер ту је цивилизација и искључиво да се држи међународног права и ни у ком случају да се не уплиће у игре са овом или оном светском силом и њиховим интересима.
Истина о трагедији у Одеси 2 маја 2014
четвртак, 29. мај 2025.
Трагедија у Одеси 2 маја 2014 године се користи од стране Руса као доказ украјинске свирепости, међутим, када се детаљно проанализирају дешавања тог дана, може се видети да ништа није једнострано као што се представља. За почетак погледајте одличан документарни филм о тим догађајима.
Дакле, наоружане присталице Русије су се добро организовале и чекале про-украјинске навијаче који су требали да дођу на фудбалску утакмицу украјинске лиге. Циљ про-руске групе је био сукоб. У првим сатима, до сучељавања две стране није дошло, али неизбежно се, ипак, десило. Почеле су да севају песнице, да раде мотке, да лети камење, а онда је отворена и паљба из ватреног оружја. Прве жртве су били Украјинци убијени хицима који су дошли са стране про-руске групе. После жестоких сукоба, про-руске присталице су побегле код зграде синдиката, у свој логор где су раније подигли шаторе. Док про-украјинске групе још нису пристигле тамо, они су ушли у зграду синдиката и забарикадирали се тамо, носећи са собом и Молотовљеве коктеле. Када су Украјинци убрзо дошли, почели су да руше шаторе. Са снимака се јасно види да су про-руске присталице почеле да бацају Молотовљеве коктеле са врха зграде на Украјинце. Руска пропаганда је затим ширила лаж да су се на крову налазили украјински провокатори, који су намерно бацали коктеле, да би они који су се налазили доле узвратили на исти начин. Ево снимака који оповргавају руске окупаторе.
Снимци са крова зграде синдиката направљени касније, који јасно показују да су тамо били про-руски сепаратисти, то јест можете видети георгијевске ленте и анти-нацистичке летке
Наравно, лудило је ескалирало, то јест Украјинци су им узвратили и у згради је почео пожар.
Полиција је за све време сукоба немушто покушавала да раздвоји непријатељске групе, уместо да оштро реагује, на пример упорним пуцњима у ваздух, бацањем сузавца и слично. Код саме зграде синдиката, полиција ништа није учинила да спречи трагедију. Ко је дозволио такво понашање полиције и зашто? На самом почетку пожара, људи су звали службу за хитне ситуације да одмах дођу и да гасе ватру. То је, такође, забележно у филму. Да су ватрогасци одмах дошли и угасили ватру, трагедија би била избегнута. Али, они нису дошли, јер је неко наредио да се не иде. Ко и зашто?
Е, у томе и лежи могућа истина о трагедији у Одеси. Брзи долазак ватрогасаца је отезао Владимир Боделан, шеф одеске службе за хитне ситуације. Постоји сумња да је он био про-руски човек у украјинској власти. Одмах после трагедије, Боделан се на конференцији за штампу захвалио "Десном сектору" који је гарантовао безбедност радницима службе за хитне ситуације. Затим се кандидовао на изборима за украјински парламент, али није прошао. После тога је осумњичен од стране украјинских власти за неправовремена дејства 2 маја 2014. Пазите сад. Боделан не остаје у Украјини да се суочи са оптужбама, већ одлази на руску страну, на Крим, а касније бива награђен добијањем високог положаја у, од стране Руса, окупираној Херсонској области. На једном интервјуу, када је већ био на руској страни, почиње да говори да су украјински националисти спречили брзи долазак ватрогасаца, иако се на снимљеним телефонским разговорим јасно чује како диспечери отежу слање возила. Поред тога је тврдио да људи у згради синдиката, нису умрли од ватре или од гаса који се ослобађа у случају великог пожара, већ од некаквог специјалног отровног гаса који је био у Молотевљевим коктелима које су Украјинци бацали или се тај гас на неки други начин нашао унутар здања.
Други кључни про-руски човек у тим трагичним догађајима је био Дмитриј Фучеджи, заменик начелника унутрашњих послова у Одеси и начелник милиције друштвене безбедности Одесе. Он је командовао полицијом која је била на улици и можете га видети на снимцима у филму. Он није предузео оштре мере да се сукоб спречи, а посебно је бездејствовао код зграде синдиката. Украјинско тужилаштво га је осумњичило за сарадњу са про-руским сепаратистима, а он је побегао у Придњестровље, а затим у Русију, где се и данас крије.
Поставља се питање зашто ова два кључна човека нису правовремено и одлучно реаговала у циљу спречавања сукоба и трагедије? Коме је ишло у прилог да дође до ескалације сукоба у Одеси и до погибије људи у згради синдиката? Па, Русима. Русима је одговарало да дође до трагедије, Русима је одговарала такозвана "сакрална жртва" како би оптужили Украјину за свирепост и нацизам.
Пораз Русије - Русија уништава Украјину не због нацизма, већ због одбијања "руског света"
уторак, 27. мај 2025.
Ево два документа са сајта руског министарства спољних послова, који јасно и недвосмислено показују цивилизацијску хистерију Русије, која је изгубила и у "хладном" и у "пост-хладном" рату, а као последица тих пораза десила се њена агресија на независну Украјину.
Први документ, од 17.12.2021, није како је написано на сајту уговор, већ предлог уговора, то јест ултиматум који је Русија поставила Западу, а који је Запад одбацио. Овај документ говори о томе да Русија захтева од Запада, то јест НАТО, да се не шири даље на исток и да не прима више у савез бивше чланице СССР. Овај документ можете прочитати и на енглеском језику, избором језика на самом сајту.
Други документ је стенограм наступа председавајућег руске делегације на преговорима о безбедности у Бечу, Гаврилова, од 15.12.2021, у коме Русија поред предлога који су садржани у првом документу, конкретно тражи од Запада да не "прогута", то јест не прими Украјину и Грузију у НАТО.
Мој коментар - На којим основама међународног права Русија захтева од Запада да не уради то што она сматра да Запад ради? Ни на којим! Запад није Русију (СССР) победио у "хладном рату" оружјем, већ жвакама, фармеркама и електричном гитаром. Све земље Источне Европе су својевољно окренуле леђа руском "комунистичком рају" и својевољно ушле у Европску Унију и НАТО. Три европске земље које данас показују симпатије ка Русији, то јест култу путинизма, Мађарска, Словачка и Србија, могу слободно да спроведу у дело то што хоће. Мађарска и Словачка могу да изађу из Европске Уније и НАТО, а Србија да одустане од "европског пута". То им нико не брани. Велика Британија није хтела више да буде члан ЕУ и изашла је. ЊЕНА СТВАР!
А Русија УЛТИМАТИВНО ЗАХТЕВА, у форми предлога, а у ствари ултиматума, да се НАТО не шири на исток! Па он се не шири силом. Као први корак у том ширењу иду западне вредности, које су очигледно привлачније народима од руских вредности. А онда следи позив о ступању у НАТО и земље које хоће улазе у НАТО. Слободна политичка конкуренција.
И још Русија тражи да се у НАТО не приме Украјина и Грузија! Са којим правом? Русија каже да се таква политика тиче њене безбедности. Па то је њена ствар, а не украјинска и грузијска. Украјина и Грузија су независне државе и имају право да иду где хоће и да раде шта хоће. Ради своје безбедности! Нека се Русија запита зашто Украјина и Грузија неће у Евроазијски савез и ОДКБ, већ у Европску Унију и НАТО. Па неће, јер је Русија, а не НАТО, 2008 напала Грузију! И Украјина је, сада је то свима јасно, имала право да каже не Русији, јер се бојала за своју безбедност, то јест претила јој је опасност управо од Русије! Због свега тога, то јест због свог цивилизацијског и геополитичког пораза, Русија је измислила причу о "обојеним револуцијама" као злу, како би нашла разлог за свој пораз. Не ради се ни о каквим злим "обојеним револуцијама", већ о очајничкој тежњи већине народа у свим земљама источне Европе да живе као људи у демократији, а не као стока у диктатури. Неко ће рећи - да, али Запад је помогао те "обојене револуције". Јесте, Запад је био на улицама са огорченим народом, а Русија је била уз власт која је својим лошим управљањем у руском стилу и довела до оправданог бунта. Свим земљама источне Европе је боље у ЕУ, него са Русијом. То су чињенице.
Е, а убрзо после ултиматума који је поставила Западу, у фебруару 2022, Русија је у целости напала Украјину, мада је први напад већ био 2014 године, који је довео до анексије Крима. Русија је агресор. Русија је кривац за рат, јер је почела рат. Русија говори о праву народа на самоопредељење. Значи, по Русији, народ Донбаса има право на самоопредељење, а народ Чеченије нема. Како то? Русија је у крви угушила побуну Чечена који су хтели независност од Русије, а негира право Украјине да сачува своју територију од комадања! Двоструки стандарди! Чечени немају резервну државу, а они људи са истока Украјине који нису хтели да живе у Украјини, могли су лепо да се преселе у Русију и све би било у реду. Али, Русија урличе да су то њене историјске територије. Па што сте онда потписали Беловежски договор о независности Русије, Белорусије и Украјине? Што одмах нисте рекли да су то ваше историјске територије? Русија не поштује уговор који је сама потписала и не само да негира да је исток Украјине украјински, већ негира и постојање саме украјинске нације. Па познати руски историчар и евроазијац Лав Гумиљов је писао о етногенезу, то јест о процесу стварања нација. И Руси су као нација историјски, постепно формирани од разних словенских и несловенских племена. Па чак и да Украјинци нису постојали као нација, током времена, по принципима етногенеза, очигледно да се формирао украјински национални идентитет који се оваплотио у стварању независне Украјине. И то не од времена Лењина како Путин говори, већ много, много раније. Само су такозвани Великоруси (Санкт Петербург и Москва), звали Украјинце Малорусима. То им је била историјска фора да држе Украјину под својом шапом. А шта би било да су се, рецимо, Украјинци определили за савез са Русијом и Белорусијом? Па не би онда Русија ни реч рекла о непостојању украјинске нације, историјским земљама и тако то.
А у вези са историјским територијама, питам чији је Калињинград (Кенигсберг)? Није руски. Чија је историјски територија Карелије? Није руска. Чија су историјски Курилска острва? Нису руска. Чији су историјски Казањ и Татарстан? Нису руски. Чији је историјски Сибир? Није руски.
Значи, цела ствар је у цивилизацијском, то јест вредносном поразу Русије и уместо да се смири и престане да глуми велику државу и да се окрене сређивању стања унутар својих граница, Русија води свет ка Трећем светском рату. Као Немачка за време Хитлера.
Read more...Дефекты русского ума: чего опасался академик Павлов (Дефекти руског ума: чега се плашио академик Павлов)
недеља, 25. мај 2025.
Још је пре сто година велики руски научник, академик и нобеловац Иван Павлов писао о дефектима руског ума, о томе како просечан Рус није у стању да се од исказаних речи пробије до суштине реченог, већ ствара неку своју слику која нема везе са стварношћу, а за разлику од човека са Запада који то може. Ускоро детаљније о томе, а овде можете прочитати текст који је написао руски доктор филозофије Александар Ципко, на бази Павловљевих закључака.
Я недавно набрел в Интернете на текст лекций академика Ивана Петровича Павлова о русском уме и поразился: все, что он говорил ровно сто лет назад о дефектах нашего ума, порождающих наши русские катастрофы, актуально по сей день. И именно потому, говорил он в самом начале большевистского сумасшествия, что «характеристика русского ума мрачна, и то, что переживает Россия, тоже крайне мрачно».
Для нашего русского ума, утверждал академик, факты, истина, реальная действительность не указ. Для нас главное то, во что мы верим, что мы сами придумали, что у нас в мозгах. А потому мы, русские, живем фантазиями. Нам неведомо то, на чем держится человеческая культура, неведомы «большие труды и муки», ведущие к «покорности истине», неведомо то, что называется «истиной».
И в этой связи Иван Павлов приводит пример, как ни странно, сохраняющий актуальность по сей день. Нет до сих пор ни одного факта, подтверждающего веру славянофилов в особую цивилизационную миссию России. Но мы все равно в это верим. Речь идет о неувядающей вере наших патриотов-славянофилов, что Россия была создана Богом для того, чтобы научить разуму гниющий Запад. И этот пример, говорит Павлов, свидетельствует о том, что нам наплевать на истину, на правду, на факты. «Возьмите вы наших славянофилов. Что в то время Россия сделала для культуры? Какие образцы она показала миру? А ведь люди верили, что Россия протрет глаза гнилому Западу. Откуда эта гордость и уверенность?» И дальше текст, который имеет прямое отношение к современной России: «И вы думаете, что жизнь изменила наши взгляды? Нисколько! Разве мы теперь не читаем чуть ли не каждый день, что мы авангард человечества! И не свидетельствует ли это, до какой степени мы не знаем действительности, до какой степени мы живем фантастически!»
Поразительно: абсолютно все, что Иван Павлов называл дефектами русского общежизненного ума, живо по сей день. Все, как было, так и осталось. Преодоление русской дореволюционной неграмотности населения и выращивание многомиллионной советской интеллигенции ничего в этом отношении не изменило. Судите сами. Мы, русские, говорил академик, «не наклонны к сосредоточенности мысли, не любим ее сосредоточенность, даже отрицательно к ней относимся». А потому мы не переходим от слова, от эмоциональной оценки предмета к его изучению, к изучению причин произошедшего, а тем более к изучению его сущности, его последствий. «Русский человек не докапывается до корня дела», — утверждал Павлов.
Удивительно, но все, что происходит в современной России на различного рода телешоу, было описано Иваном Павловым сто лет назад. Споров у нас не бывает, ибо никто друг друга не слушает и спешит прежде всего высказать свое собственное мнение по обсуждаемому вопросу. Истина на самом деле никого не волнует, для нас в споре главное «натиск на противника». Мы в споре далеки не только «со стороны иначе думающих, но и со стороны действительности».
Тут какая-то мистика. «Геополитический фактор» в глазах нашей элиты — это главное зло для современной России. Но, обратите внимание, никто не говорит, кто создал это зло, и, самое поразительное, никто и не собирается бороться с этим злом, что-то менять в нашей внешней политике. Мы исходим из того, что наше руководство никогда не ошибалось и не в состоянии ошибаться. Никто у нас не собирается бороться с этим «бесом», с «геополитическим фактором». «Бес» сакрализируется в наших глазах, обретает святость, становится почти что опорой нашей жизни. И люди у нас уже всерьез начинают верить, что, если не дай бог, Запад отменит санкции, то мы погибнем. Пассивность ума соседствует у нас с какой-то поразительной обреченностью. И в этом заключается парадокс: вера в Путина сохраняется, а веры в процветание своей страны как не было, так и нет.
Вопрос «почему» оказался под запретом именно в тот период нашей истории, когда всплыли наверх, стали зримыми все глубинные проблемы российской государственности. Только один пример. На наших глазах окончательно рассыпалась сердцевина русского мира, если не союз, то сотрудничество, совместная жизнь более трех веков в одном государстве украинцев и русских, в прошлом малороссов и великороссов. Более 300 лет вместе воевали, строили, дошли до Тихого океана, обладали равными правами, особенно во времена СССР, чего, кстати, не хотят признать украинские националисты. И в результате не только разошлись по разные стороны, но и стали, скорее всего надолго, заклятыми врагами. Но никто не задает вопроса «почему».
Раньше все же, как считал Иван Павлов, была качественная разница между русским умом образованной России и умом, как он говорил, «невежественной крестьянской России». Образованная Россия, по его словам, не любила истину, не любила докапываться до корней происходящих событий, страдала романтикой, мечтательностью. Но все же она не жила народной жаждой поиска врагов. А для крестьянского ума, подчеркивал Павлов, все беды нашей жизни — это результат происков врагов, а врагом для крестьянина был прежде всего образованный, культурный человек. Народный ум, с точки зрения академика, не думает, не исследует, а только ищет врагов и связывает все свои беды с их кознями и происками, потому народному уму оказалась так близка марксистская вражда к буржуям и эксплуататорам. «Матрос, брат моей прислуги, — рассказывает Иван Павлов, — все зло, как и полагается, видел в буржуях, причем под буржуями разумелись все, кроме матросов и солдат. Когда ему заметили, что едва вы сможете обойтись без буржуев, например, появится холера, что вы станете делать без докторов? Он торжественно ответил, что все это пустяки, ведь это уже давно известно, что холеру напускают сами доктора». (Выделено И.Павловым.) Академик заключает свой рассказ о матросе-большевике следующим вопросом: «Стоит ли говорить о таком уме и можно ли на него возлагать какую-нибудь ответственность?»
Изменения, которые за сто лет произошли с русским умом, состоят в том, что крестьянская жажда поиска врагов, жажда ощущать себя жертвой происков врагов, не только перекочевала из умов невежественной России в умы грамотной, образованной России, но и стала теперь, как принято говорить, «доминирующим трендом» нашей новой общественной мысли. В современной России уже всякий, кто начинает всерьез изучать родство сталинского коммунизма с национал-социализмом, обязательно «холуй Запада».
И этой переориентации нашей общественной мысли, прежде всего политической, на поиск и разоблачение врагов, содействовало много причин. Сутью марксизма, который владел нашими мозгами почти весь ХХ век, как раз и была народная, пролетарская страсть борьбы с врагом, с капиталистами и буржуями, а потому взгляд на мир матроса-большевика, который описывал Иван Павлов, стал на самом деле сутью нашего советского обществоведения.
Академик Павлов считал, что мечтательность и леность русского ума, не желающего видеть во всей полноте нашу русскую действительность, позволившего прийти к власти большевикам, могут в конце концов погубить Россию, а потому в конце своих лекций призывал соотечественников взять себя в руки и покончить с этими «дефектами русского ума». Я потому и рискнул сказать русскому человеку, говорил Иван Павлов, кто он есть на самом деле, ибо верю, что все же русский человек в состоянии учиться, совершенствовать свой ум. Ведь даже ум животного после ряда ошибок просвещается, и оно, животное, начинает включать «тормоза», начинает избегать то, что представляет для него опасность.
Но лично у меня, в отличие от академика Павлова, оптимизма все меньше и меньше. Трудно поверить в будущее страны, у которой не только политики, но и представители исторической науки сошли с ума и считают, что суверенитет бедности, дикости и невежества предпочтительнее благосостояния, прогресса, достигаемого утратой «привилегий» на независимость от превосходящего нас в культурном и цивилизационном отношении Запада."
Александр Ципко доктор философских наук
Read more...
84-годишњу Људмилу Васиљеву из Санкт Петербурга новчано казнили зато што је против рата у Украјини
петак, 23. мај 2025.
Казнили су је зато што је сама стајала на улици са плакатом против рата, на шта има потпуно право по руском уставу. Иначе, Људмила Васиљева је преживела блокаду Лењинграда.
Изазивам било ког русофила на дуел на било ком тв или интернет каналу. Тема - било шта у вези са Русијом
четвртак, 22. мај 2025.
Циљ - да се Србија ослободи русофилије и да почне да се понаша прагматично у складу са актуелним и историјским чињеницама.
Read more...Болест
среда, 21. мај 2025.
Сретох јуче комшиницу Рускињу, поздрависмо се, а она ми рече да није баш препоручљиво да се облачи одећа у тим бојама. А имао сам на себи плаво-жуту "Адидас" тренерку. Ја је питам зашто, а она ми каже, па изазива асоцијације. Какве асоцијације? Она отеже да ми конкретно каже. Ја јој рекох - мене асоцира на Шведску. А она ће - па није, шведска плава боја је светлија. Светлија? Не бих рекао. Кажем јој да се не бојим боја, а ко је дошао до тог стања да му сметају боје, мислим да треба да иде код доктора. Она ме гледа зачуђено, а јој рекох да сам разумео на шта мисли и одох.
Такође, недавно ми се обратио неки човек у аутобусу, који је препознао једну германску руну на мом дуксу. Личи на знак неких јединица украјинске армије. Њему се свидело, али кад смо изашли из аутобуса, упозорио ме је да могу да имам непријатности, ако сам га добро разумео.
Опште лудило и страх као последице радикалног путинског култа, већ су увелико захватили руско друштво и биће све горе. Русија, потпуно хтонска творевина, народ који, у просеку, као стадо вековима иде на заклање, овде вековима влада култ смрти, култ земље и крви, овде су итекако присутне традиционалне дохришћанске вредности, овде је царство мрака и таме, овде се итетако већ чују шкргут зуба и плач.
Ево само једне епизоде од многих, која јасно одсликава личност Путина. Када је пре неколико година посетио изложбу великог руског сликара Иље Глазунова, пред једном од његових слика, где су међу мноштвом других руских историјских личности, били представљени Свети Борис и Глеб, а који су дали своје животе не желећи да се супротставе трећем брату који их је убио због власти, Путин је рекао да они не могу да буду пример Русима, јер су легли и погинули без борбе. По тој логици, за Путина је онда и Исус Христос "слабић" који се предао без борбе и ни Он не може да буде пример Русима. Иља Глазунов се, иначе, сложио са њим у вези Бориса и Глеба. То говори, да Путин уопште не разуме хришћанство, његову благу вест, његову жртвеност, његову суштину, а само се користи њим за дневне политичке потребе (стајање у храму, прекрштање, паљење свећа). Овде хришћанство никада није проповедано како ваља, част ретким изузецима. Велика већина народа је остала за вратима која воде ка Христу. Тако је у Русији одувек било и тако ће заувек и бити.
Почели први оружани напади на руску базу Хмејмим у Сирији
Пре неколико дана сам написао да је потпуно избацивање Руса из Сирије само питање времена, а први оружани напади су почели јуче. Много брже него што сам очекивао. Неколико нападача је отворило ватру на руску базу Хмејмим, али је напад одбијен. Ја не знам шта Руси раде у Сирији и зашто су се уопште мешали у конфликт који је тамо избио пре више од десет година. Мислим да треба сами у потпуности да се повуку одатле и тако сачувају животе људи које су тамо оставили, иначе после може да буде касно.
Read more...Шта је Русија добила, а шта изгубила агресијом на независну Украјину?
субота, 17. мај 2025.
Изгубила је политички кредибилитет на светском нивоу, јер је отворени агресор. Води лицемерну дволичну политику и не поштује међународно право. Исто као Запад. Али Запад бар нуди одређени скуп вредности који се показао привлачним већини цивилизованог света. Русија не нуди ништа, осим диктатуре, насиља и корупције. Губитак.
Ратује са етнички и верски најближим народом Украјинцима. Велики део људи који су и били за "руски свет", после агресије, прешао је на страну своје отаџбине Украјине. Губитак.
Готово ниједна земља на свету није признала да су Крим и остале привремено окупиране украјинске територије руске. Губитак.
У том рату је до сада изгубила око милион људи. Губитак.
Неколико стотина хиљада људи је напустило Русију због рата и диктатуре. Губитак.
До рата, Финска и Шведска нису биле чланице НАТО, а сада јесу. Значи НАТО јој је сада у још већем обиму на северо-западним границама. Губитак.
У Украјини није било НАТО-а, а сада им је НАТО у виду војне технике коју користи украјинска војска на југо-западним границама и бије не само у Украјини, већ и по самој Русији. Губитак.
Уведене су економске санкције, које су жестоко погодиле земљу у којој хара инфлација. Губитак.
Велики број моћних западних фирми је напустио Русију. Губитак.
Русија је одбачена у Азију. Губитак.
Руски савезници су ненормалне диктаторске државе Белорусија, Иран и Северна Кореја, а јарани су јој талибани из Афганистана и главосече из Хамаса. Губитак.
Русија је изгубила је скоро све позиције у Сирији, где је са власти пао њен штићеник Асад, а кога је морала да евакуише код себе. Нова сиријска власт је забранила увоз робе из Русије, Израела и Ирана, а недавно је раскинула уговор из 2019 године, којим је било предвиђено заједничко улагање са Русијом у развој луке Тартус, а потписала је нови са фирмом из Дубаија. Само је питање времена када ће из Сирије бити избачене руске војне базе. Губитак.
Јерменија је тренутно замрзла своје чланство у ОДКБ и налази се у процесу изласка, јер је Русија издала у војном конфликту у Нагорно Карабаху, пошто се уплашила Турске која је одлучно стала на страну Азербејџана. Губитак.
Не видим ниједан добитак. Све губици.
Закључак - агресија на Украјину је био потез глупог човека.
Read more...Ни Русија није намеравала да испуни Минске договоре, већ, као и Запад, да купи време
Бивши немачки канцелар Ангела Меркел је у својим мемоарима написала да је Запад искористио Минске договоре 2014 да купи време за Украјину да ојача и да постане способна да се бори против руске окупације. То њено признање је пратила хистерија у, на жалост, проруској Србији, како је зли Запад "опет "преварио" јадну, поштену Русију. Наравно, да то није тачно, то јест део да је само Запад куповао време. Русија није никаква јадна, поштена, јер је и она искористила Минске договоре да купи време за себе, јер тада још није била спремна за агресију на Украјину. То је у интервјуу руском пропагандном трудбенику Семјону Пегову, рекао нико други до један до главних руских људи (био раме уз раме са Игором Стрелковом) у Донбасу тада, а сада народни посланик (депутат) партије "Једина Расија" - Александар Бородај. Ево видеа у коме се анализирају Бородајева признања.
Америко, волим те, због твоје велике књижевности
Вилијам Фокнер, "Авесаломе, Авесаломе":
"From a little after two oclock until almost sundown of the long still hot weary dead September afternoon they sat in what Miss Coldfield still called the office because her father had called it that—a dim hot airless room with the blinds all closed and fastened for forty-three summers because when she was a girl someone had believed that light and moving air carried heat and that dark was always cooler, and which (as the sun shone fuller and fuller on that side of the house) became latticed with yellow slashes full of dust motes which Quentin thought of as being flecks of the dead old dried paint itself blown inward from the scaling blinds as wind might have blown them. There was a wistaria vine blooming for the second time that summer on a wooden trellis before one window, into which sparrows came now and then in random gusts, making a dry vivid dusty sound before going away: and opposite Quentin, Miss Coldfield in the eternal black which she had worn for forty-three years now, whether for sister, father, or nothusband none knew, sitting so bolt upright in the straight hard chair that was so tall for her that her legs hung straight and rigid as if she had iron shinbones and ankles, clear of the floor with that air of impotent and static rage like children’s feet, and talking in that grim haggard amazed voice until at last listening would renege and hearing-sense self-confound and the long-dead object of her impotent yet indomitable frustration would appear, as though by outraged recapitulation evoked, quiet inattentive and harmless, out of the biding and dreamy and victorious dust."
Синклер Луис, "Главна улица":
"On a hill by the Mississippi where Chippewas camped two generations ago, a girl stood in relief against the cornflower blue of Northern sky. She saw no Indians now; she saw flour-mills and the blinking windows of skyscrapers in Minneapolis and St. Paul. Nor was she thinking of squaws and portages, and the Yankee fur-traders whose shadows were all about her. She was meditating upon walnut fudge, the plays of Brieux, the reasons why heels run over, and the fact that the chemistry instructor had stared at the new coiffure which concealed her ears.
A breeze which had crossed a thousand miles of wheat-lands bellied her taffeta skirt in a line so graceful, so full of animation and moving beauty, that the heart of a chance watcher on the lower road tightened to wistfulness over her quality of suspended freedom. She lifted her arms, she leaned back against the wind, her skirt dipped and flared, a lock blew wild. A girl on a hilltop; credulous, plastic, young; drinking the air as she longed to drink life. The eternal aching comedy of expectant youth.
It is Carol Milford, fleeing for an hour from Blodgett College.
The days of pioneering, of lassies in sunbonnets, and bears killed with axes in piney clearings, are deader now than Camelot; and a rebellious girl is the spirit of that bewildered empire called the American Middlewest."
Read more...Америко, волим те, због твоје демократије
петак, 16. мај 2025.
У славним Сједињеним Америчким Државама могу да буду кандидовани на изборе и људи који се не налазе на партијским списковима или који чак нису ни прошли процедуру да се нађу на гласачком листићу. Довољно је да неко од гласача просто руком допише његово/њено име на гласачком листићу и то је то. Нисам сигуран да ли таква могућност постоји у свим америчким државама, али дефинитивно у многима се то може. То се по закону назива write-in кандидат.
Тако на пример 2010 године, Лиза Меркауски је у борби за место у Сенату, у свом изборном округу на Аљасци, искористила ову сјајну могућност. Није могла другачије да се нађе на гласачком листићу, па је организована кампања за њену подршку и људи су искористили write-in право и већински гласали за њу, то јест она је победила на изборима за амерички Сенат. Ево неколико видео записа о томе.
А у фашистичкој Русији, да би неко доспео на гласачки листић, мора да оде да тражи дозволу од владајуће олигархије и ако му је намера смена власти, неће моћи да се кандидује.
Зато волим америчку демократију и не само демократију, већ и америчке филмове, Холивуд, америчку музику, америчку књижевност, амерички традиционални начин живота, америчку слободу, једном речи - живела Америка, живела Pax Americana!
Read more...
Забрана ЛГБТ књига у Русији, хапшења, прети казна затвора до 8 година
четвртак, 15. мај 2025.
У Русији се поодавно почело са забраном разних књига, а последњих дана пажња јавности је усмерена на забрану књига са ЛГБТ тематиком познатог издавача "Эксмо". Ево списка књига:
«Назови меня своим именем» Андре Асимана, «Девушка из Дании» Дэвида Эберсхофа, «Лето в пионерском галстуке» и его продолжение «О чем молчит ласточка» Катерины Сильвановой и Елены Малисовой (обе внесены Минюстом в реестр иноагентов), «Станцуй на моей могиле» Эйдена Чемберса, «Девочка в нулевой степени» и «Дни нашей жизни» Микиты Франко, «Руководство джентльмена по пороку и добродетели» Маккензи Ли, «Автоквирография» Кристины Лорен, «Закрытые. Жизнь гомосексуалов в СССР» Рустама Александра, «Окна во двор» Микита Франко, «Чего ждет Кейт» и «Саймон и программа Homo sapiens» Бекки Алберталли, «Что, если это мы» Бекки Алберталли и Адама Сильвера, «Пылающий» Майка Курато, «История одного супружества» Эндрю Шон Грира, «Неправильное воспитание Кэмерон Пост» Эмили Дэнфорт, «Фехтовальщики» (четыре тома), «Плененный принц» К.С. Паката, «Энигма-вариации» и «Гарвардская площадь» Андре Асимана, «Король воронов» и «Свита короля» Норы Сакавич, «Тот самый» Юлии Вереск, «Heartstopper. С замиранием сердца» Элис Осман, «Бей-пеки. Книга 1: #Хоккей» Нгози Укано, «Аристотель и Данте открывают тайны Вселенной» Юлие Андем, «Дикие» Рори Пауэр, «Дарий Великий заслуживает большего» Адиба Хоррам, «Стертый мальчик» Гаррард Конли, «Хватит врать» Филипп Бессон, «Мы в порядке» Нины Лакур, «Выйди из шкафа» Ольги Птицевой, «Скорее счастлив» Адама Сильвера, «Лисья нора» и «Элизиум» Норы Сакавич, «Далеко от яблони» без указания автора, «Skam 3» и «Skam 4» Юлие Андем, «Капучино с маршмеллоу» (том 1 и 2) Woorie, «Heartstopper. С замиранием сердца» (том 1 и 2) Элис Осман, «В конце они оба умрут» Адама Сильвера.
Ухапшено је десетак људи. Максимална казна је до 8 година затвора.
Али зато се у слободној продаји налазе књиге познатог сатанисте Алистера Кроулија.
Ја сам против забране књига, филмова, музике, позоришних представа, а све се то у Русији забрањује. Укратко, ја сам против отвореног руског нацизма.
Read more...Наставља се убрзана стаљинизације Русије - вратили га у метро
За наивне Србе русофиле - Стаљин је за Русе контроверзна личност, али дефинитивно велики државник, а Николај Други је дефинитивно "крвави".
Read more...
Бомба новост - бивши "народни губернатор" Донбаса Павел Губарјев позвао војнике да не враћају оружје, јер ће требати за рушење криминале власти у Русији!
понедељак, 12. мај 2025.
Павел је објавио две поруке, јуче 11 маја и данас 12 маја, на свом Телеграм каналу.
При томе је недвосмислено рекао да криминална власт у Русији ратује против интереса земље, а посебно против руског народа, наносећи штету руској државности, а која је много већа него што то ради Украјина заједно са НАТО. Такође говори и о скоро потпуном неуспеху Русије у ратним дејствима против Украјине и катастрофалној ситуацији у земљи и да нема речи ни о каквој победи, већ да земља иде ка краху. Сматра да су мањи успеси руске војске у Украјини плаћени ценом од око милион погинулих. Он је, практично, позвао на оружани устанак у Русији.
Ја сам направио скриншот његових порука и обележио најважније делове црвеним правоугаоницима.
После овога очекујем хапшење Павла Губарјева, суђење и одлазак у затвор. Исто што се десило са Игором Стрелковом. Мада може да се деси и да пробају да га убију.
Књига Глеба Јастребова "Ко је био Исус из Назарета" у светлу неопходности и научног приступа изучавању Библије
Фантастична књига руског стручњака за Библију, Глеба Јастребова - "Ко је био Исус из Назарета", која се бави личношћу Исуса Христа и која, по мени, представља незаобилизан материјал у изучавању Новог Завета.
Ко је био Исус из Назарета (pdf)
Ко је био Исус из Назарета (epub)
О једном случају егзорцизма
недеља, 11. мај 2025.
Ево једног случаја егзорцизма о коме говори протојереј Алексеј Додонов, који тренутно не служи. Каже да је још у позна совјетска времена, као млад олтарник који је трагао за Богом, пошао са пријатељем у познату Псковско-Печерску лавру. Иначе, лавра је одувек била позната по томе што су се тамо читале молитве за истеривање демона из људи, то јест вршио се егзорцизам. Недалеко од лавре су нашли смештај и кренули ујутро у храм на службу. Тамо им се обратио један монах за помоћ да савладају неког млађег човека обузетог демонима. Они су, наравно, пошли, али испоставило се да то уопште није био лак посао, јер је тај болесни младић бежао, играо, скакао, лупкао по иконама и слично. Ипак, после велике борбе, троје одраслих људи, успели су некако да га укроте. Онда су сели са њим и његовом мајком, која га је и довела у лавру и чекали. Тада је наишао архимандрит који је служио литургију, иначе старији човек, за кога протојереј Додонов каже да је имао врло интелигентан изглед, а што је он одмах приметио. Описује га као човека који је имао рукавице да не испрља руке пред службом, а каже да је мало неприродно ходао, вероватно због болести. И док су они тако седећи држали болесног младића, архимандрит се зауставио и питао га - зашто "безобразничиш" (зашто се понашаш безобразно)? Његова мајка је одговорила уместо њега да је болестан. Онда је архимандрит рекао - ако је болестан, тада треба да иде у психијатријску болницу. А мајка је опет рекла да њен син треба да се причести. А архимандрит - какво причешће, у психијатријску болницу! И ти са заједно са њим! Мајка опет - отац Адријан (иначе познати јеромонах који је читао молитве за "ђавоимане") нам је рекао да тако треба да урадимо. А архимандрит - и отац Адријан заједно са вама! Протојереј Додонов је онда, као очевидац, рекао да је после тог "сакралног" дејства, младић моментално оздравио! Каже, архимандрит га није ни прекрштао, ни кропио светом водом, није читао никакве молитве, ништа. Било је довољно то што је постајао ту са њима и рекао то што је рекао. Младић их је онда изненађено питао шта се десило са њим. Протојереј је онда рекао да у цркви има много тога непознатог... Прича о овом догађају почиње од 23:07 минута у видеу.
Мој коментар - готово сам сигуран да Христова Црква нису ове цркве потонуле у конфесионалност, у систем, у обред, то јест ни православна, ни католичка, ни друге, већ да се ради о невидљивој Цркви Христовој коју чине стварно верујући људи, којима је Бог дао силу да стварно обраћају људе, исцељују и друго. При томе, наравно да и у конфесионалним црквама има таквих људи, али јако, јако мало, а верујем да таквих људи има и ван конфесија.
Read more...Постоји само једна ЛГБТ организација у Русији - унутар РПЦ
Других нема.
За 15 година колико сам у Русији, било је толико ЛГБТ скандала у РПЦ, да је то просто невероватно. И свако из саме РПЦ ко је откривао те скандале, а који су се завршавали и самоубиствима, био је после тога у немилости ајатолаха Кирила Гунђајева. Међутим, виновници тих скандала никада се нису нашли под ударом закона о забрани ЛГБТ у Русији. Зашто? Зато што су увек били уз власт.
Један од последњих скандала је онај са чувеним митрополитом Иларионом (Алфејевим), који се безмало сматрао једним од најозбиљнијих кандидата за наследника ајатолаха Кирила Гунђајева. Он је прво отправљен из Москве у Будимпешту, а тамо је живећи у дворцу, имао аферу са младим келејником јапанског порекла Сузукијем. Сузуки је сам изашао у јавност, јер није дерпе, па је изнео све детаље, заједно са видео снимцима и фотографијама. Говорио је како му се митрополит Иларион постепено приближавао током времена, па је дошло дотле да се, када је Сузуки био болестан, десило да је камера забележила како митрополит улази у његову собу, свлачи се и леже поред њега са циљем да му скине температуру. Све то и остало (снимак како митрополит говори о муљању са парама) можете видети у следећем видеу.
А ево и случаја оца Петра из Башкирије. Укратко, за оне који не знају руски језик, а то је 99% српских русофила, хахаха!, отац Петар је као млад и образован јеромонах дошао у Башкирију и недуго затим, сусрео се са организованим ЛГБТ покретом под крилима РПЦ. Башкирски владика, иначе човек у годинама, који има читав возни парк скупих аутомобила, предложио је преко посредника оцу Петру да пође са њим на Лексусе до његовог стана у центру Уфе. Овај није знао о чему је реч и пристао је да пође, а у колима после обичног разговора, владика му је предложио да се попне са њим у његов стан, јер тамо има сауну (бању на руском језику) и тако то. Али, отац Петар је до тога већ био нешто начуо што је њему личило на шалу, па је одбио рекавши да може да му се повиси притисак од високе температуре у сауни. Тако је избегао "ватрено крштење" код владике. Али, одмах после тога, почео је притисак на оца Петра у храму где је служио, то јест остали свештеници су почели да му проналазе наводне грешке и да га муче и то је био сигнал за њега да пита једног свештеника о чему се ради. Овај му је отворено рекао да је направио грешку, јер није пристао да иде у сауну са владиком и да је требао то да учини зарад даљег мирног живота. При томе се говорило и о томе да владика као награду може да да жртви на пример стари скупоцени сребрни крст, чије ношење се сматра посебном чашћу. Отац Петар је после тога успео некако да оде из тог окружења. Ево видео записа оца Петра који о свему томе подробно говори.
Иначе, отац Петар је на свом каналу у потпуности разобличио недела РПЦ, од ЛГБТ активности, преко прања пара до манипулација са старом црквеном причом о светима, иконама и моштима. Отац Петар је напустио РПЦ и мислим да се сада налази у Црној Гори. За њим већ следе црквени плаћеници или припадници ФСБ и чини ми се да му је живот у опасности.
Read more...
Из писма Белинског Гогољу, 15 јула 1847
"Русији не требају проповеди (довољно их је слушала!), ни молитве (довољно их је говорила!), већ буђење осећања људског достојанства у народу, толико векова изгубљеног у блату и гнојиву, права и закони, који се не слажу са учењем цркве, већ са здравим разумом и правдом, и строго, ако је могуће, њихово поштовање. Уместо тога, она представља ужасан призор земље у којој људи тргују људима, а да немају оправдање за то, чиме се лукаво користе амерички плантажери, тврдећи да црнац није човек; земље у којима се људи не називају именима, већ називима: Вањке, Стешке, Васке, Палашке; земље у којој, на крају крајева, не само да нема гаранција за људску личност, част и имовину, где нема чак ни полицијског поретка, већ само огромне корпорације разних бирократских лопова и пљачкаша. Најважнија савремена национална питања у Русији сада су: уништавање ропског (крепосног) права, укидање телесних казни, увођење строгог поштовања бар оних закона који већ постоје. То осећа чак и сама влада (која добро зна шта земљопоседници раде са својим сељацима и колико их сељаци сваке године убијају) — а што доказују њене слабе и неплодне полумере у корист белих црнаца и комичном заменом бича са једним репом, бичем са три репа. То су питања која треба да брину Русију у њеном апатичном полусну!"
Да ли знате да је Белински био у немилости руске, царске власти? Да ли знате да је објављивање овог писма било забрањено? Да ли знате да је Достојевски због читања овог писма на једном скупу организације којој је тада припадао, био осуђен на смрт стрељањем? Да ли знате да су га са осталим осуђенима поставили уза зид пред стрељачки строј и само се чекала команда "Пали!"? Да ли знате да је у последњем тренутку пресуда преиначена у казну изгнања у Сибир? Да ли знате да је један од осуђеника који су требали да буду стрељани полудео од страха пред лицем смрти?
Од тада, од половине 19 века, до сада, у Русији се скоро ништа није изменило, већ су само промењене форме.
Read more...Европа против азијатских хорди
Европа (Украјина, Велика Британија, Француска, Немачка, Пољска) против азијских хорди (Русија, Кина, Северна Кореја, Иран, Палестина - Хамас, Афганистан - Талибани).
А ове из Европе који се завлаче у руску задњицу (Мађарска, Словачка, Србија), избацити и омогућити им да остваре свој цивилизацијски сан у Евроазијском Савезу, ОДКБ, БРИКС и ШОС.
Честитам Дан победе свима који славе са царем Путином и херојем Вучићем!
субота, 10. мај 2025.
Славна и непобедива Путинова армија која је храбро напала Украјину 2014 (2022) године, ухапсила је 26-годишњу украјинску новинарку Викторију Рошћину. Викторија је на крају завршила у злогласном затвору у Таганрогу. Њени родитељи су се надали да ће бити размењена, али им је стигло писмо да је умрла. Руси су вратили тело. Без мозга, без очију и без дела гркљана. Вероватно је сама себи извадила своје органе.
На паради за Дан победе у Москви, учествовала је славна руска окупаторска војска која се бори против независне Украјине. Тамо је поред Путина био и, како су сами Руси рекли, брат Вучић чији је долазак у Москву био херојски.
Честитам свима овај велики празник уз поклич - живела мајка Русија, живео Путин, живео херој Вучић! И Фицо!
Прича о херојству руских војника на СВО у част руског Дана победе на источном фронту
петак, 9. мај 2025.
Ево једне херојске приче из Украјине, где Русија ратује као агресор. Један руски војник, иначе човек који је 17 година провео у затвору за три преступљења (два са смртним исходом), прича како је са прве линије фронта доспео у украјинско заробљеништво. Пре свега, треба рећи да је огромном броју затвореника у Русији омогућено да "искупе своје грехе", тако што ће да иду у рат, а после ће, ако преживе, да им избришу то што су били осуђивани. Поштено, :). Иначе, овом човеку је било остало само годину дана до краја робије, али је он због пара које се добијају и брисања података о томе да је био осуђен, одлучио да стави главу у торбу. Био је на првој линији фронта, али га је, са осталим колегама, командир мучио глађу и жеђу, то јест није им давао да једу и пију од хране која им је стизала, већ ју је гомилао код себе у рову. Овај се мучио, мучио и када више није има где, због глади и жеђи је дошао до рова где је био командир, бацио му бомбу, убио га, узео храну коју је овај гомилао и предао се дрону који је био изнад њега. Хтео је да побије и остале на првој линији, али је, ипак, одлучио да иде за дроном. Дрон га је водио до украјинских позиција где се предао. Ево целог интервјуа са снимцима са дрона.
Живела непобедива црвена армија!
Read more...
Велики руски историчар Василиј Кључевски о православљу у Русији, а ја мислим да исто важи и за Србију
Велика Христова истина jе замењена обредним ситницама или уметничком испразношћу. На народ је црква деловала уметношћу обреда, правилима, заробила машту и осећај вере или заробила вољу, али није дала храну уму, није пробудила мисли. Она се бавила мајсторством богослужења уместо богословљем, поставила је у први план црквени устав уместо катехизиса; уместо богословља, обредословље. А Закон Божији није била веронаука, већ богослужење.
Руско свештенство је увек учило своју паству не да упознаје и воли Бога, већ само да се плаши демона, које је оно и умножило помоћу својих попова. Нивелација руског слабашног срца овим ужасним страхом је једина ствар која је успела овом паразитском друштвеном слоју.
Јеванђеље је постало полицијски устав.
Шта је наше црквено богослужење? Низ лоше инсценираних и још горе изведених оперско-историјских сећања. Верник доноси од куће купљену свећу и свој религиозни осећај у цркву, ставља свећу пред икону, а свој религиозни осећај присаједињује са вокално-костимираном представом која се игра пред њим и, преживевши морално-умирујућу беседу, враћа се кући. До следећег црквеног празника он нема везе са црквеним животом: он је усамљени верник. Сусрет са другим парохијанима у цркви је као сусрет познаника на улици: нема никакве комуникације верника унутар зидова храма. Овде свако тестира само своју савест својим расположењем, а не савешћу свог брата у Христу. Он није члан Цркве, већ самостална црква, иде у храм као у сауну, да би опрао са савести ђубре, која се накупило на њој за недељу дана.
Мој коментар - зато и одлазим даље од конфесије, система, религије, жреческе религије, од обреда и духовне пустоши коју све то носи. Зато сам и почео да преиспитујем своју веру, па сам закључио да сам, уствари, углавном ОДЛУЧИО да постанем верник, то јест нисам постао верник зато што ВЕРУЈЕМ. Схватио сам да сам жедан БОГОСЛОВЉА, а не ОБРЕДОСЛОВЉА. А изучавајући богословље, рано хришћанство, разне књиге и списе, а не само конфесионе, кумранску општину и историјски контекст хришћанства, осетио сам духовну слободу, осетио сам да "Дух дише где хоће", поново је почела да се јавља радост откривања вере у себи. Велики је пут испред.
Read more...Народ победник!
Широм "мајке Русије" подивљали припадници великог руског и других братских совјетских народа неће да плаћају карту у приградским возовима, већ чекају да воз стане на некој од станица и онда масовно трче назад од смера кретања кондуктера у возу да би му се нашли иза леђа и тако до победе, то јест до своје станице где силазе. Наравно са георгијевском лентом на јуначким грудима. Народ победник, који заслужује да има свој сопствени геополитички пол у свету, где ће да царују њихове победничке традиционалне вредности, а не оне западне, нацистичке и педерске!
Кратка историја хришћанске цркве
понедељак, 5. мај 2025.
Хришћани су у почетку били прогоњени и убијани од стране пагана. Међутим, чим су се докопали власти преко римског цара Константина, а који није био ни крштен, јер су га крстили аријански свештеници (неважеће крштење од јеретика - Правила Светих Апостола, правило 46: Наређујемо, да се свргне епископ, или презвитер, који призна крштење, или жртву јеретика. Јер, како се слаже Христос с велијаром? или какав дијел има вијерни са невјерником?), чије је учење осуђено, а они прогнани, сами су почели да раде исто то што су њима радили пагани, то јест почели су да осуђују, проклињу и убијају. Од чисте вере су преко својих сабора утврдили каноне и направили религију, то јест систем, који је, у највећем броју случајева током историје служио не Богу и људима, већ државама и владарима. Уместо сиромаштва, црква је стремила ка богатству. Црква је имала и своје поседе и владала је читавим насеобинама. Уместо да главни правац дејства цркве буде да учи људе да воле и, колико је могуће, разумеју и приближе се Богу, она је ширила учење о ђаволу и његовим клопкама, гресима и злу, тако да људи данас боље познају ђавола од Бога. У суштини, хришћанство никада није ни проповедано људима, јер већина оних који су тиме требали да се баве или није разумела о чему се ради или је погрешно научена. Постоји строги црквени програм, којим се врши програмирање верника и свако скретање од тог програма се третира као страшан грех, који може да доведе и до избацивања из цркве. Црквени ритуали, то јест разна Богослужења и свете тајне су смислили људи. Уз то се ни не зна ко је написао четири Јеванђеља и то на грчком језику. Нема оригинала, нема ништа, па се, такође, поставља питање да ли је све то истина што је тамо написано и зашто су изабрана баш та четири Јеванђеља, а не неки други списи, који су за цркву сумњиви и назива их апокрифима. Једини чисто историјски извор који говори о постојању Исиса Христа су дела Јосифа Флавија, али тамо нема ни речи о томе да је Он био Бог, већ се помиње као учитељ. То је све.
Read more...Увреда осећања верника у Русији
недеља, 4. мај 2025.
Закон о увреди осећања верника у Русији ставља ову земљу раме уз раме са црним исламским вилајетима као што су Саудијска Арабија и Иран. А шта ћемо са увредом осећања неверујућих? А шта са увредом осећања агностика, многобожаца? Шта, они су људи друге класе, нижа раса? А ови који називају себе верујућима, православни, католици и муслимани, они су виша раса? А шта ћемо са протестантима? Чист нацизам.
Јел знате да се у Русији масовно прогоне суботари и трпају у затворе?
И РПЦ све то подржава. Зато и не само зато, РПЦ одавно нема никакве везе са хришћанством. Поглавар ове државне институције (РПЦ) Гунђајев, који више личи на неког иранског ајатолаха, отворено је на једном њиховом скупу, који они називају службом, рекао да свако ко погине у рату са Украјином, да му се аутоматски опраштају сви греси. Као муџахедини.
Даље, један од омиљених службеника у црном вишепоменутог Гунђајева, Андреј Ткачов, који је побегао из Украјине у Русију и оставио своју паству "на милост и немилост бандеровцима", у следећем видеу осуђује жене које иду код лекара мушкараца и које тамо морају да се свуку ради прегледа. Затим позива жене да се не свлаче пред лекарима мушкарцима и да умру од болести ако треба, али да се ни у ком случају не свлаче. А ако Ткачов има ћерку или ћерке, јел исто важи? А ако има сина или синове, јел мушкарац може да се скине на прегледу пред женом доктором?
Исти Ткачов говори публици (они је називају паством), да је жени која није рађала и која није дојила боље да се родила дечаком.
Исти Ткачов позива да се Украјинци бомбардују ракетама уз молитву "Господи помилуј".
Русија као наводно православна земља, која је до половине 19 века имала озакоњено ропство. Званична историја Русије и не само Русије - велика лаж. Данашња Русија, олицетворење Новог светског поретка. На власти прототипови антихриста, а живот у Русији симболички - предворје пакла.
Read more...
Путин сам признао да није нормалан
У специјалном пропагандном интервјуу који је са Путином водио прокремљовски новинар Павел Зарубин, Путин је отворено, ни пет, ни шес`, изјавио да све време има порив да некога удари, али да се контролише.
Ако председник једне земље има такве психичке проблеме, у нормалним земљама уопште се не би постављало питање да ли је такав човек подобан да буде на таквој функцији. То би било онемогућено или би био смакнут и почео би да се лечи.
На жалост, у Русији, на власти је човек који своје психичке проблеме пројектује на макро план, па је отуда главна карактеристика његове власти најгоре насиље над свима који му се из разних разлога не допадају, опозициони политичари, новинари, активисти, друге земље.
Интервју ће бити премијерно приказан данас у 21 час, а његове делове Зарубин је већ објавио на свом Телеграм каналу.
Read more...Педери у Русији немају никакве проблеме ни у животу, ни са "традиционалним" вредностима...
...ако су уз власт.
Ево на пример, руски педер број 1 Антон Красовски. До пре неколико година је био против власти, јавно се борио за права педера, за демократију и тако то. А онда је видео да то није у тренду и да нема никакве користи од бунтовништва, па је прешао на страну власти. Поставили су га чак за једног од директора на "Раша Тудеј". Међутим, када је 2022 почела отворена агресија Русије против независне Украјине, у једном тренутку се сувише ослободио и јавно је позивао да се украјинска деца спаљују и бацају у реке. Ни мање, ни више. То јест из статуса педера, прешао је у статус педерчине (карактерна особина свих који су уз Путина на власти у Русији). Он се онда јавно извинуо рекавши како су га понеле емоције и мало су га смакли из јавности. Није било ни тужбе, ни затвора, ништа. Антон Красовски је просто одмарао. Наравно да је он, иако педер, патриота, али су га ето, мало понеле патриотске емоције.
А ако је неко помислио да су путинистима икада биле важне "традиционалне" вредности, тај живи у тешкој заблуди. Увек и само у питању је однос према власти и ништа више, а све остало се користи као монета за поткусуривање и играње крвавих руских игара.
Read more...
Пријавите се на:
Постови (Atom)