Гласови са запада: Жан Бодријар, "Америка"

"Нисам могао веровати да призор њујоршког маратона може да измами сузе. То је призор смака света. Да ли се намерна патња може сматрати намерним ропством? Под кишом која лије, под хеликоптерима и аплаузима, с капуљачом од фолије и шкиљећи на штоперицу, или голих груди и заковрнутих очију, сви траже смрт, смрт изнуривањем попут оног маратонца од пре две хиљаде година који је, да се подсетимо, у Атину носио вест о победи. Вероватно и ови сањају да уруче вест о победи, али има их превише, а њихова је вест - да су стигли, после толиког напора - постала бесмислена: сумрачна вест о надљудском и бескорисном напору. Сви заједно вероватно би могли да донесу вест о пропасти људске врсте, јер видимо како се она срозава из сата у сат, од проласка кроз циљ првостиглих који се још добро држе и пуни су такмичарског духа до олупина које пријатељи дословно доносе до циља или до хендикепираних који стазу прелазе у колицима. Има их седамнаест хиљада који трче, а у правој Маратонској бици није их било ни укупно толико у борби. Има их седамнаест хиљада, а свако трчи сам, ни не помишљајући на победу, већ просто да би осетио да постоји. "Победили смо!" изговорио је шапатом Грц маратонац и издахнуо. "I did it!" уздише исцрпљени маратонац рушећи се на травњак Централ Парка.

I did it!

Парола новог вида рекламне активности, аутистичног перформанса, чиста и празна форма и изазов самом себи који је заменио прометејску екстазу самог такмичења, напора и успеха.
Њујоршки маратон постао је, на неки начин, интернационални симбол фетишистичког перформанса, суманутости победе у празно, усхићавања одважношћу без последица.
Трчао сам њујоршки маратон: I did it!
Освојио сам Анапурну: I did it!
Истог је реда и спуштање на месец: We did it! Догађај који у суштини мање изненађује ако се помисли да је био унапред зацртан на путањи напретка и развоја науке. Требало је и то учинити - учињено је. Али тај догађај није поново подстакао хиљадугодишњи сан о свемиру, већ га је у неку руку исцрпео.
Исти ефекат бескорисности садржи се и у сваком извршењу задатка, као и у свему што чинимо да бисмо себи доказали да смо у стању да то учинимо: направити дете, савладати планински врх, имати авантуру, починити самоубиство.
Маратон је заправо вид демонстративног, рекламног самоубиства: трчати да бисмо доказали да смо у стању да идемо до сопствених граница, да бисмо доказали... доказали шта? Да смо у стању да стигнемо. Графити, такође, говоре само: Ја сам тај и тај и постојим! Они представљају бесплатну рекламу постојању!
Да ли треба унедоглед доказивати сопствени живот? Необичан знак слабости, предзнак новог фанатизма, фанатизма безличног перформанса, бескрајне очигледности-.

+ + +

У пролазу ти свако упућује осмех, симпатично грчење вилица под привидом људске топлине. То је вечни осмех комуникације, осмех с којим се дете буди свесно присуства других, или којим безнадежно тражи њихово присуство, попут прималног крика човека који је сам на свету. Било како било, људи вам се овде осмехују, али не из пристојности или да би вас опчинили. Тај осмех означава само неопходност осмехивања. Попут Шеширџијиног Мачка, он лебди на лицима још дуго после нестанка сваког осећања. Увек расположив осмех, који међутим добро пази да се не оствари и да се не ода. Он је непосредан, али не допушта блискост. Он учествује у криогенизацији осећања, уосталом покојник ће га понети у своје погребно станиште, у знак наде у очување контакта, чак и на оном свету. Имунитетни, рекламни осмех: "Ова је земља сјајна, ја сам диван, ми смо најбољи.". То је и Реганов осмех, врхунац самозадовољства читаве америчке нације, који је на путу да постане једини принцип владања. Самопророчки осмех, налик свим рекламним знаковима: осмехујте се, осмехнуће вам се. Осмехујте се да бисте показали своју транспарентност, своју чистоту. Осмехујте се ако немате шта да кажете, нипошто не скривајте да немате шта да кажете, или да сте равнодушни према другима. Спонтано разоткријте ту празнину, ту дубоку равнодушност свог осмеха, поклоните другима ту празнину и равнодушност, обасјајте лице нултим степеном радости и задовољства, само се осмехујте, осмехујте... У недостатку идентитета, Американци имају изврсне зубе.
И то штима. Реган тим осмехом добија подршку много јачу него што би било који Кенеди добио разумом или политичком интелигенцијом. Много је успешнији тај позив на чисто анимално или инфантилно честитање и сви се Американци окупљају око тог ефекта зубне пасте. Никад ниједна идеја, па ни саме националне вредности нису произвеле такав ефекат. Реганов кредибилитет управо је сразмеран његовој транспарентности и ништавности његовог осмеха.

+ + +

Изванредно свеприсуство култа тела. Тело је једини објекат којем се треба посветити, не као извору задовољства, него као објекту бесомучне неге, у опсесивном страху од неуспеха и подбачаја као предзнаку смрти, којој заправо више нико не види сврху осим да саму себе спречава. Тело је уроњено у изопачену извесност о својој бескорисности, у потпуну извесност свог неваскрсавања. Наиме, задовољство се постиже васкрсавањем тела, чиме оно превазилази опсесивно наметнуту хормоналну, васкуларну и дијететску равнотежу, егзорцизам путем добре форме и хигијене. Значи, телу треба избрисати из памћења задовољство као помиловање, могућност метаморфозе у друга обличја, и завештати га очувању утопијске и ионако изгубљене младости. Јер тело које сумња у своје постојање већ је полумртво, и његово величање кроз данашњи полу-јогински полу-екстатични култ јесте погребна делатност. Нега која му се указује за живота предсказује како ће бити дотерано у погребном станишту, с осмехом прикљученим на смрт.
Јер суштина је у прикључивању. Није важно бити нити чак имати тело, већ бити прикључен на своје тело. Прикључен на секс, прикључен на сопствену жељу. Прикопчан на сопствене функције као на енергетске диференцијале или видео екране. Откачени хедонизам: тело је сценарио чија се чудновата тирада о хигијени одвија у трчању између безбројних сала за рекултурацију, мускулацију, стимулацију и симулацију од Венеције (Калифорнија) до Тупанга кањона, које одсликавају колективну опсесију бесполности.

Read more...