OC Cathares Episode 1 - "Se Canta"
субота, 31. октобар 2020.
Химна Окситаније.
Сјајна песма ансамбла "Céladon", са албума "Nuits Occitanes" ("Ноћи Окситаније"). Југ Француске, Окситанија, Лангедок, богати виногради, обале Роне, земља Катара (богумили код нас), земља страдална и поносна.
По препоруци познатог руског филмског критичара Антона Долина, погледао сам филм румунског режисера Кристија Пуја - "Малмкрог". Ради се о феноменалном филму, који не спада ни у једну од познатих категорија, јер је заснован на књизи великог руског филозофа Владимира Соловјова "Три разговора о рату, прогресу и крају светске историје". Филм траје око 3 сата и готово све време се води компликован (филозофско-богословски) разговор, у коме учествује неколико личности. Сви они су руски аристократи. Већином говоре на француском језику, а сам филм је снимљен у Румунији, у трансилванском селу које се на немачком изговара као Малмкрог. Ово је један од најбољих филмова које сам гледао, јер пренети на филмско платно филозофску књигу је изузетно тежак посао и Кристи Пуј, који се, иначе, сматра предводником новог румунског таласа, га је маестрално одрадио. Можете погледати трејлер и једну анализу филма на енглеском језику.
Аквариум – "Поезд в огне"
Полковник Васин приехал на фронт
Со своей молодой женой.
Полковник Васин созвал свой полк
И сказал им: «Пойдем домой.
Мы ведем войну уже семьдесят лет,
Нас учили, что жизнь – это бой,
Но по новым данным разведки
Мы воевали сами с собой».
Я видел генералов,
Они пьют и едят нашу смерть,
Их дети сходят с ума от того,
что им нечего больше хотеть.
А земля лежит в ржавчине,
Церкви смешали с золой.
И если мы хотим, чтобы было куда вернуться,
Время вернуться домой.
Этот поезд в огне,
И нам не на что больше жать.
Этот поезд в огне,
И нам некуда больше бежать.
Эта земля была нашей,
Пока мы не увязли в борьбе,
Она умрет, если будет ничьей.
Пора вернуть эту землю себе.
А кругом горят факелы,
Это сбор всех погибших частей.
И люди, стрелявшие в наших отцов,
Строят планы на наших детей.
Нас рожали под звуки маршей,
Нас пугали тюрьмой.
Но хватит ползать на брюхе –
Мы уже возвратились домой.
Этот поезд в огне,
И нам не на что больше жать.
Этот поезд в огне,
И нам некуда больше бежать.
Эта земля была нашей,
Пока мы не увязли в борьбе,
Она умрет, если будет ничьей.
Пора вернуть эту землю себе.
Протојереј Дмитриј Смирнов је био представник бескомпромисног, огњеног православља. Он је био мач Православља! Нека му Господ подари Свршетак пре Свршетка.
© Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008
Back to TOP