Преселили смо се из Москве у унутрашњост Русије
понедељак, 2. јануар 2012.
Преселили смо се из Москве у унутрашњост Русије! То је догађај.
Место у коме живимо је око 100 километара југо-западно од Москве и зове се Бјелаусова. Налази се у калужској области и има око 10.000 становника. Значи, мало веће село. Први већи град до Бјелаусова је Обњинск који има око 100.000 становника, на око 3 километра удаљености.
И сад ће неко да ме учи из Србије или са запада како су Русија само Москва и Петроград, а све остало је беда.
Не! Није тако!
Реалност је потпуно другачија од оне која се пропагира ван Русије!
У унутрашњости Русије се живи сасвим солидно. Ево ми смо практично у селу и имамо све што нам треба од материјалних ствари. Пре пар дана смо купили "Самсунг" ваш машину у огромном тржном центру у Обњинску (испоручили нам у стан), део намештаја у самом Бјелаусову, продавнице хране на сваком ћошку, бензинске пумпе, ауто-сервиси... Јуче смо се прикључили и на брзи интернет.
Овде је ваздух чистији него у Москви, атмосфера опуштена, готово сеоска. Сви се знају. У самом Бјелаусову имају 2 дечја вртића! Ако нам нешто затреба, ту нам је одмах Обњинск или на 12 километара Жуков. Данас сам колима, 1-ог јануара, био у Жукову. Дивна зимска атмосфера. Пут од Бјелаусова до Жукова ме подсећа на пут од Ужица на Златибор, јер води кроз црногоричну шуму. Пут скоро празан. Ту и тамо прође понеко возило. Снег на путу, али је довољно прочишћено да може лагано да се вози. Иако је први јануар, многе продавнице су отворене. У Жукову купих неке потрепштине за кућу. Све има БРЕ.
У Бјелаусову имамо и велику цркву са "воскресном" школом за децу која има веома богат програм рада!
Овде су људи другачији него у Москви. Овде су људи више руски, непосреднији. Ево комшија са спрата Николај ми је већ пар пута помогао пошто смо се тек преселили. Овде су људи со руске земље.
Ко вас то лаже да се лоше и бедно живи у унутрашњости Русије?! Ево ја сам сада са својом породицом живи доказ да то није тачно.
Истина побеђује. Србији је место на Истоку.
Овај живот у унутрашњости Русије је наша нова младост.
Новая молодость!
И док смо се припремали за селидбу, за време и после селидбе, сетио сам се фантастичног романа Милоша Црњанског "Друга књига сеоба" у коме се говори о сеобама Срба из непријатељске Аустро-Угарске у братску Русију, сетио сам се србског официра Симеона Пишчевића који је служио и аустријском кајзеру и руској царици... Сеобе...
"Године и сад пролазе, лето прође и лишће жуто опада, а затим ове завеје снег. Али ће, на пролеће, Дњепар опет кренути, ваљати се, весело, кроз ту земљу мртвих, према мору, уз песму и игру живих.
Године ће пролазити. Ко би могао набројати тице, које се селе, или сунчане зраке, које Сунце сели, са Истока на Запад и са Севера на Југ? Ко би могао да предскаже, какви ће се народи селити и куда, кроз стотину година, као што се тај национ селио? Ко би могао набројати зрна, која ће, идућег пролећа, ницати на свету, у Европи, Азији, Америци, Африци?
Несхватљиво је то људском уму.
Тамо, куд су Исаковичи и тај Soldatenvolk отишли, као и толики њихови сународници, који су на својим леђима, као пуж, своју кућу носили, нема више трага, свему томе, сем та два-три имена.
Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити.
Има сеоба. Смрти нема!"
4 comments:
Brate Gorane mnogo si ucinio da razbijes neistine koje se vec dugo plasiraju o Rusiji kod Srba u emigraciji i u nasoj porobljenoj Srbiji. Pa ipak ima nesto dublje sto nas vezuje sa Rusijom, a sto ni oni(protivnici) ni mi nemozemo objasniti. Jos kao dete u sesdesetim kad bih slusao ruske pesme ja bi zbog nekog razloga plakao, a nikad to nisam cinio slusajuci zapadnu muziku. Postoji tri nivoa coveka Duhovni, dusevni i telesni. Kako to lepo rece Sveti Teofan Zatvornik dusevni i telesni zivot se odvija bez nekih narocitih zrtava zato sto su njihove potrebe zelje i predmeti zadovoljeni ociglednim i opipljivim. Ako trazimo samo to onda i volimo zapad jer to je sve sto ima (mada i dusevnog sve manje).
A mi trazimo Carstvo ne samo carstvo Rusko, mada i to zeljno ocekujemo, nego ono pravo Carstvo nebesko. Vidis Gorane, ja mislim da se granice Hiperboreje prostiru sve do Treceg Neba.
Mozda je ovo previse reci. Stoga te ostavljam sa pesmom Kubanskog Kozackog Hora : Gospodi Pomiluj. Sve ovo moje nespretno pisanje je tu bolje receno. Pomoli se za mene gresnoga i moju porodicu, a Bog svevideci zna imena.
Христос се роди брате Горане,случајно сам нашао твој блог који ме је пријатно изненадио о лепом животу у братској нам Русији.Ја већ 20 год.живим са породицом у Бечу,међутим овде није ни прближно како ти пишеш о комшијским односима и уопште павославни не могу да се осећају као код куће.Интересује ме како је ситуација са животним стандардом,да ли има посла и како обични људи живе.Да ли су Цркве пуне или као у Србији.Ако ти није тешко можеш ми написати и на меил zivko68@gmail.com Поздрав из Беча и срећна нова Православна година као и Св.Василије!
Поштовани
Када замишљам Русију то је за мене највећа држава на свету. Огромно пространство. Нема краја. Сада читам да Ви дебелом провицијом сматрате 100км од Москве!
Нпр. 100км од Беогрда је Врх Рудника, а одатле до Теразије има мање од два сата. Разликом што Београд има два милиона, а Москва преко десет милиона становника! Провонција у Србији је Нова Варош, Рашка, Брус, Тутин, Трговиште, Пирот...,а шта тек рећи за Драгаш, Косовско поморавље, Невесиње, Плав?
При томе овај ваш град уопште не делује примамљиво. Личи ми на сценографију за какав Холивудкси блокбастер о 2012. Зград и около ништа, сем снега. Онда километар па друга зграда. Је ли ту неко живео пре две стотине или три стотине година?
Све најбоље Вам желим, а превасходно да се вратите у Србију.
Дете Ноћи
"При томе овај ваш град уопште не делује примамљиво."
А шта вас мами?
"Је ли ту неко живео пре две стотине или три стотине година?"
Не знам. То је руска земља. Какве има везе да ли је неко живео у Белоусову пре двеста или триста година са овим текстом?
Постави коментар