Ко се усуди да дирне у нечију религиозност може да буде спаљен на ломачи као јеретик

Рекао је о. Алексеј Умински поводом теме да је хришћанство једно, а религија нешто сасвим друго. Послушајте његове речи.

Иначе, о. Алексеј Умински је један од прогоњених свештеника од стране РПЦ. РПЦ му је одузела свештенички чин, јер је одбио да чита молитву за победу некакве Свете Русије у рату против Украјине, коју је написао патријарх Кирил. Он је служио у једном храму у Москви и имао је велику парохију коју је водио духовни путем. Убрзо после осуде РПЦ, о. Алексеј је прешао у Васељенску Патријаршију, где му је враћен свештенички чин и сада служи у Паризу.

Хришћанство није религија, али су људи направили од њега религију, систем. И православно хришћанство је као и многе друге гране хришћанства религија. Религија је систем са догматима, са храмовима, са свећама, са правилима понашања, са хијерархијом, са саборима, са јересима против којих се треба борити и са јеретицима које треба прогањати, убијати... Али то није то о чему је говорио Исус Христос.

Сећам се речи Беле Хамваша, да се Климент Александријски на почетку стварања хришћанске Европе питао да ли треба писати књиге, да ли треба стварати систем. То је оставило јак утисак на мене, утисак нечег непознатог, нечег што тада нисам разумео. Недавно сам нашао те речи Климента Александријског у његовом делу "Стромати". Некако сам се докопао тога.

До скора сам живео православном религиозношћу, са свим правилима која су једноставно спуштена на мене одозго, а која је неко смислио као спасоносни систем. Али, нисам постао много бољи, нисам постао ближи Богу. Нисам се борио да нађем Христа, јер сам мислио да је све у реду, да је то тај пут. Али, тај религиозни систем за мене не ради. Нема напретка. Као ни за многе друге. Човек треба сам да нађе свој пут, да куца, па ће се врата можда отворити.

На следећем видео о. Пјотр (Мешћеринов) говори на тему "Двадесет година идем у храм, али без смисла".

Осетио сам да ми треба "ресет". Да почнем из почетка.

Шта значи да почнем из почетка? То значи од самог почетка, на пример - да ли је уопште постојао Исус Христос, ко је написао јеванђеља, зашто су изабрана управо та јеванђеља као канонска, а не друга или и друга, да ли заиста постоји Света Тројица или су света двојица или нема никакве ни двојице, ни тројице, а један једини Бог и тако даље.