Болест

Сретох јуче комшиницу Рускињу, поздрависмо се, а она ми рече да није баш препоручљиво да се облачи одећа у тим бојама. А имао сам на себи плаво-жуту "Адидас" тренерку. Ја је питам зашто, а она ми каже, па изазива асоцијације. Какве асоцијације? Она отеже да ми конкретно каже. Ја јој рекох - мене асоцира на Шведску. А она ће - па није, шведска плава боја је светлија. Светлија? Не бих рекао. Кажем јој да се не бојим боја, а ко је дошао до тог стања да му сметају боје, мислим да треба да иде код доктора. Она ме гледа зачуђено, а јој рекох да сам разумео на шта мисли и одох.

Такође, недавно ми се обратио неки човек у аутобусу, који је препознао једну германску руну на мом дуксу. Личи на знак неких јединица украјинске армије. Њему се свидело, али кад смо изашли из аутобуса, упозорио ме је да могу да имам непријатности, ако сам га добро разумео.

Опште лудило и страх као последице радикалног путинског култа, већ су увелико захватили руско друштво и биће све горе. Русија, потпуно хтонска творевина, народ који, у просеку, као стадо вековима иде на заклање, овде вековима влада култ смрти, култ земље и крви, овде су итекако присутне традиционалне дохришћанске вредности, овде је царство мрака и таме, овде се итетако већ чују шкргут зуба и плач.

Ево само једне епизоде од многих, која јасно одсликава личност Путина. Када је пре неколико година посетио изложбу великог руског сликара Иље Глазунова, пред једном од његових слика, где су међу мноштвом других руских историјских личности, били представљени Свети Борис и Глеб, а који су дали своје животе не желећи да се супротставе трећем брату који их је убио због власти, Путин је рекао да они не могу да буду пример Русима, јер су легли и погинули без борбе. По тој логици, за Путина је онда и Исус Христос "слабић" који се предао без борбе и ни Он не може да буде пример Русима. Иља Глазунов се, иначе, сложио са њим у вези Бориса и Глеба. То говори, да Путин уопште не разуме хришћанство, његову благу вест, његову жртвеност, његову суштину, а само се користи њим за дневне политичке потребе (стајање у храму, прекрштање, паљење свећа). Овде хришћанство никада није проповедано како ваља, част ретким изузецима. Велика већина народа је остала за вратима која воде ка Христу. Тако је у Русији одувек било и тако ће заувек и бити.