Србска историја: Са суђења Гаврилу Принципу

понедељак, 22. децембар 2008.

Ево неких занимљивости са суђења Гаврилу Принципу и његовим друговима из књиге "Сарајевски атентат, Стенограм главне расправе против Гаврила Принципа и другова" од Војислава Богићевића:

"Суд: Гаврило Принцип.
Г. П.: Овдје.
Суд: Колико година?
Г. П.: Деветнаест сам година навршио до атентата.
...

Суд: Које сте вјере?
Г. П.: Српско-православне.
...

(Са саслушања Недељка Чабриновића)

Суд: Како је ваше становиште?
Н. Ч.: Моје је становиште анархистичко.
Суд: Јесте ли били када националиста?
Н. Ч.: Јесам, али су остале ове анархистичке идеје.
...

Суд: Је ли Војо Танкосић слободни зидар?
Н. Ч.: Зашто питате о слободним зидарима?
Суд: Присташа кршћанске науке не бави се атентатима.
Н. Ч.: Јест био.
Суд: По чему Ви то знате?
Н. Ч.: Знам позитивно из приповиједања Циге. И он је био слободни зидар.

(Са саслушања Гаврила Принципа)

Суд: Сматрате ли се кривим?
Г. П.: Нијесам злочинац, јер сам уклонио онога који је чинио зло. Мислио сам добро.
Суд: Што сте њу усмртили (мисли се војвоткињу Хохенберг)?
Г. П.: Њу нијесам хтио, нехотице сам је убио.
Суд: Не сматрате ли се кривим?
Г. П.: Не.
Суд: Којег сте политичког мишљења?
Г. П.: Ја сам националиста Југословен. Моја је тежња ујединити све Југословене у којој било државној форми и ослободити их од Аустрије.
Суд: Како сте то мислили оживотворити?
Г. П.: Терором.
Суд: Шта то значи?
Г. П.: То значи уопће убијати, уклонити оне који сметају уједињењу и који чине зло. Главни мотив који ме је потакао на то дјело била је освета за све муке које подноси мој народ под Аустријом.
...

Суд: Какво је било мишљење што се тиче Србије, да ли би било за Босну корисно да се припоји Србији?
Г. П.: Било је мишљење да се уједине сви Југословени. Разумије се, Србија као слободни дио Југословена, имала би моралну дужност да помогне том уједињењу, да буде као што је био Пијемонт у Италији.
...

Суд: Да није предложио који други мотив за чин са вјерског гледишта. Наиме, вјерујете ли у Бога?
Г. П.: Зашто питате?
Суд: Ви имате право одговорити или не.
Г. П.: На то нећу одговорити.
Суд: Познајате ли Танкосића и Цигановића?
Г. П.: Познајем.
Суд: Је ли Вам познато да су обојица слободни зидари?
Г. П.: Једном је Цигановић у кавани "Моруна", кад се је разговарало о атентату, казао да су слободни зидари те и те године осудили Фрању Фердинанда на смрт.
Суд: Али то је било послије како сте се одлучили на атентат.
Г. П.: Јест.
...

Суд: Ви нијесте слободни зидар или јесте?
Г. П.: Нијесам слободни зидар.
Суд: Знате ли да је Чабриновић слободни зидар?
Г. П.: Говорио је да ће ступити у ту ложу, али не знам да ли је ступио.
...

Суд: Јесте ли читали револуционарна дјела?
Г. П.: Јесам Крапоткина, социјалистичку литературу руску.
...

Суд: Знадеш ли штогод о Жерајићу?
Г. П.: То је мој први узор. Ноћу сам одилазио на његов гроб као младић од 16 година и присизао да ћу учинити исто што и он.
Н. Ч.: То сам исто и ја учинио кад сам дошао у Сарајево. Изрезао сам његово име на гробу.
Г. П.: Гроб је био неуређен и ми смо га уредили.
Суд: Предочује оптуженоме Принципу да је у истрази рекао да је извршио атентат и да је "освета крвава и слатка". Онда је поновио на главној расправи да је починио атентат из освете, а касније је казао да је радио на уједињењу Југословена. Касније је казао да није имао на мисли да ће услијед атентата настати рат. Шта је код Вас претежније: идеја освете, мржње, или идеја уједињења Југословена?
Г. П.: Обје су биле еквивалентне.
...

Суд: Да ли ти вјерујеш у Бога, или си више атеиста?
Г. П.: Атеиста."

Милош Црњански о Гаврилу Принципу:

„Као што је познато, атентатор је држан у тамници Терезиенштата и тамо му је, тобоже због туберкулозе костију, лагано ампутирана десна рука.

Између тих, ужасних, часова, испитивали су га о мотивима његовог атентата. Постоји о томе дневник једног чешког лекара.

Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора и њихових другова.

Тај циљ је била револуција.

”Сви смо ми били Бакуњиновци„, биле су речи Принципа.”

Извор: „Дела Милоша Црњанског”, књига „Лирика”, пишчев коментар „Уз песму о Принципу” на његову песму „Спомен Принципу”.

+ + +

Спомен Принципу

О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовки храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.

1918.

Милош Црњански

3 comments:

Анониман је рекао...

Ако није проблем, пренео сам део транскрипта са суђења на блог: http://solaric.wordpress.com

Поздрав.

Svetlost Vostoka је рекао...

Помоз Бог,

Нема никаквих проблема. Можете да пренесете шта желите.


Поздрав.

Анониман је рекао...

Hvala na stenogramu! Samo me zanima odakle ste prenijeli stenogram? Interesuje me vas izvor, da bih se uvjerio u autenticnost. (ako je to uopste i moguce.:)) hvala!
Vladan

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP