Србска историја: Са суђења Гаврилу Принципу

Ево неких занимљивости са суђења Гаврилу Принципу и његовим друговима из књиге "Сарајевски атентат, Стенограм главне расправе против Гаврила Принципа и другова" од Војислава Богићевића:

"Суд: Гаврило Принцип.
Г. П.: Овдје.
Суд: Колико година?
Г. П.: Деветнаест сам година навршио до атентата.
...

Суд: Које сте вјере?
Г. П.: Српско-православне.
...

(Са саслушања Недељка Чабриновића)

Суд: Како је ваше становиште?
Н. Ч.: Моје је становиште анархистичко.
Суд: Јесте ли били када националиста?
Н. Ч.: Јесам, али су остале ове анархистичке идеје.
...

Суд: Је ли Војо Танкосић слободни зидар?
Н. Ч.: Зашто питате о слободним зидарима?
Суд: Присташа кршћанске науке не бави се атентатима.
Н. Ч.: Јест био.
Суд: По чему Ви то знате?
Н. Ч.: Знам позитивно из приповиједања Циге. И он је био слободни зидар.

(Са саслушања Гаврила Принципа)

Суд: Сматрате ли се кривим?
Г. П.: Нијесам злочинац, јер сам уклонио онога који је чинио зло. Мислио сам добро.
Суд: Што сте њу усмртили (мисли се војвоткињу Хохенберг)?
Г. П.: Њу нијесам хтио, нехотице сам је убио.
Суд: Не сматрате ли се кривим?
Г. П.: Не.
Суд: Којег сте политичког мишљења?
Г. П.: Ја сам националиста Југословен. Моја је тежња ујединити све Југословене у којој било државној форми и ослободити их од Аустрије.
Суд: Како сте то мислили оживотворити?
Г. П.: Терором.
Суд: Шта то значи?
Г. П.: То значи уопће убијати, уклонити оне који сметају уједињењу и који чине зло. Главни мотив који ме је потакао на то дјело била је освета за све муке које подноси мој народ под Аустријом.
...

Суд: Какво је било мишљење што се тиче Србије, да ли би било за Босну корисно да се припоји Србији?
Г. П.: Било је мишљење да се уједине сви Југословени. Разумије се, Србија као слободни дио Југословена, имала би моралну дужност да помогне том уједињењу, да буде као што је био Пијемонт у Италији.
...

Суд: Да није предложио који други мотив за чин са вјерског гледишта. Наиме, вјерујете ли у Бога?
Г. П.: Зашто питате?
Суд: Ви имате право одговорити или не.
Г. П.: На то нећу одговорити.
Суд: Познајате ли Танкосића и Цигановића?
Г. П.: Познајем.
Суд: Је ли Вам познато да су обојица слободни зидари?
Г. П.: Једном је Цигановић у кавани "Моруна", кад се је разговарало о атентату, казао да су слободни зидари те и те године осудили Фрању Фердинанда на смрт.
Суд: Али то је било послије како сте се одлучили на атентат.
Г. П.: Јест.
...

Суд: Ви нијесте слободни зидар или јесте?
Г. П.: Нијесам слободни зидар.
Суд: Знате ли да је Чабриновић слободни зидар?
Г. П.: Говорио је да ће ступити у ту ложу, али не знам да ли је ступио.
...

Суд: Јесте ли читали револуционарна дјела?
Г. П.: Јесам Крапоткина, социјалистичку литературу руску.
...

Суд: Знадеш ли штогод о Жерајићу?
Г. П.: То је мој први узор. Ноћу сам одилазио на његов гроб као младић од 16 година и присизао да ћу учинити исто што и он.
Н. Ч.: То сам исто и ја учинио кад сам дошао у Сарајево. Изрезао сам његово име на гробу.
Г. П.: Гроб је био неуређен и ми смо га уредили.
Суд: Предочује оптуженоме Принципу да је у истрази рекао да је извршио атентат и да је "освета крвава и слатка". Онда је поновио на главној расправи да је починио атентат из освете, а касније је казао да је радио на уједињењу Југословена. Касније је казао да није имао на мисли да ће услијед атентата настати рат. Шта је код Вас претежније: идеја освете, мржње, или идеја уједињења Југословена?
Г. П.: Обје су биле еквивалентне.
...

Суд: Да ли ти вјерујеш у Бога, или си више атеиста?
Г. П.: Атеиста."

Милош Црњански о Гаврилу Принципу:

„Као што је познато, атентатор је држан у тамници Терезиенштата и тамо му је, тобоже због туберкулозе костију, лагано ампутирана десна рука.

Између тих, ужасних, часова, испитивали су га о мотивима његовог атентата. Постоји о томе дневник једног чешког лекара.

Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора и њихових другова.

Тај циљ је била револуција.

”Сви смо ми били Бакуњиновци„, биле су речи Принципа.”

Извор: „Дела Милоша Црњанског”, књига „Лирика”, пишчев коментар „Уз песму о Принципу” на његову песму „Спомен Принципу”.

+ + +

Спомен Принципу

О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовки храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.

1918.

Милош Црњански