Јулијански и грегоријански календар и њихова прецизност

Јулијански календар је календар где се време рачуна са Земље у односу на далеке звезде које изгледају непокретно. Јулијански календар је у употреби у србској, руској и још неким Православним црквама.

Грегоријански календар је календар где се време рачуна са Земље у односу на Сунце. Грегоријански календар је данас у званичној употреби у свету.

Да ли овде има некакве догматске разлике? Рекао бих да нема директне догматске разлике и да се више ради о науци, то јест о астрономији. Дакле, ради се о два различита система мерења времена и то је више научно, а мање догматско питање.

Време мерено по јулијанском календару се назива и сидеричко, то јест звездано време, а време мерено по грегоријанском календару се назива соларно или сунчево време. Сидерички, то јест звездани дан је за 3 минута и 56 секунди краћи од соларног дана. Ево објашњења зашто је то тако према једној анимацији:

Кликните мишем на слику и сачекајте неколико секунди да бисте погледали анимацију

Док гледате ову анимацију, важно је да пратите жуту стрелицу, јер то је, уствари, посматрач који се налази на земаљској кугли која ротира око своје осе и око Сунца.

Проблем са соларним временом је тај да се Земља, заправо, не обрће око Сунца за 360 степени у току једног соларног дана, већ за 1 степен дуже, то јест за 361 степен. Али, по грегоријанском календару, соларни дан, а то је дан на Земљи, је подељен на 24 часа, час на 60 минута, а минут на 60 секунди, што се не поклапа са 361 степеном за колико се Земља обрне око Сунца.

Зато се у астрономској науци користи сидеричко, то јест звездано време које је погодније за праћење небеских појава у дужем временском периоду. Сидерички дан је, такође, подељен на 24 сидеричка часа, сидерички час на 60 сидеричких минута, а сидерички минут на 60 сидеричких секунди.