Ево нове акције руског омладинског покрета "Наши", који је покренуо пројекат "Трчи за мном". Циљ пројекта је афирмација здравог живота младих Руса. Дакле, ништа вотка и опијање, већ шаргарепа и трчање. Погледајте младе Русе из покрета "Наши" на делу.
Ево првих значајних резултата улагања у информатику у Русији. Поред светски познатог предузећа "Касперски", појављују се нова руска предузећа која постижу феноменалне резултате у области развоја софтвера на светском нивоу. О томе можете погледати у емисији "Тајне бизниса са Олегом Тињковим" у којој је гост био Сергеј Бјелоусов председник компанија "Параљељс" и "Акронис". Неко каже да су најбољи програмери напустили Русију. Ево доказа да то није тачно.
Одавно сам запазио да у мојим мислима постоје три главна предела која изазивају осећај бесмртности у мојој души. То су: 1) велике фабрике са производним тракама, 2) посматрање ноћног неба осутог звездама и 3) путовања. Када кажем осећај бесмртности, онда мислим на могућност да се заувек остане у тим пределима, јер се тамо не умире.
1) Велике фабрике са производним тракама - осећај бесмртности је повезан са мојим првим послом у фабрици аутомобила "Заводи Црвена Застава" у Крагујевцу. Природа мог посла је била повезана са огромном радном халом са великим бројем машина. У хали су радили људи као у некаквој кошници, а сама хала је мирисала на машинско уље. Касније се исти осећај бесмртности јављао у пределима где нема стамбених зграда, то јест у деловима градова где су смештени индустрија и магацини. У вези са тим радним пределима су и далеководи и електрична постројења. Заједнички рад и кретање људи, рад машина, производња (рађање) нових предмета, свест о процесу који ће да траје и сутра и прекосутра и тако у бескрај. Фабричке траке или понављајуће радње машина које подсећају на кретање без престанка, на перпетум мобиле. И све то траје из дана у дан, без престанка и смрти нема...
2) Посматрање ноћног неба осутог звездама - ноћно небо осуто звездама је место велике доброте. Звезде су удаљене и увек на истом месту. Све сија и блиста. Све је далеко и безопасно. Лепота звезданог ноћног неба је ненадмашна. Још док сам живео у Канади, купио сам два ДВД-а на којима се налазе снимци свемира направљени са Хабловог телескопа. Само слике и музика. Колико сам само пута увече "меко утонуо у сан као у сапуницу" уз те слике. Давно сам замишљао какав би то сјајан посао био да радим у некој опсерваторији на некој високој планини, сам са телескопом, у друштву звезда, док иде нека умирујућа музика и смрти нема...
3) Путовања - путовања као симбол кретања ка драгим људима и путовања као симбол кретања ка удаљеној срећи. Припреме за путовање, куповина карата, паковање ствари, одлазак на место поласка, полазак, путовање... И док воз полако замиче за окуком, чује се звук од његовог кретања по шинама, а у људима је нада и смрти нема...
Пре неког времена сам писао о томе да од како сам почео да погружавам ум и душу у бескрајна унутрашња пространства Русије, почела је да ми свиђа шарена одећа, пре свега руска словенска традиционална одећа. Моји први утисци су били искључиво интуитивни и осећао сам јако велесилије (енергију) од погледа на ту одећу. Нисам имао никакве аналитичке мисли поводом те одеће, већ сам се препуштао њеној лепоти.
Недавно сам био на сајму књига у Москви и купио сам тамо једну изванредну књигу која се зове "Блага руског орнамента", а коју је написала Марина Качаева. У тој књизи сам нашао аналитичке потврде мојих интуитивних слутњи да руска (словенска) народна ношња носи у себи много више од декоративних елемената, то јест да има и јако култно значење. Дизајн те одеће потиче из далеких времена традиционалног друштва. Људи тог друштва су се ментално доста разликовали од нас. Поглед на свет људи традиционалног друштва је био свештен. Практично све је имало култно значење.
Велики значај на руској народној ношњи имају орнаменти који нас воде у нашу давну заједничку арктичку аријевску и каснију индо-аријевску прошлост. Поред народне ношње, у предмете на којима се налазе орнаменти са култним значењем спадају и пешкири, столњаци и други.
Ти орнаменти нам приказују свастику, древни симбол индо-аријеваца, Свету планину или Свету гору, Свето дрво, Велику Богињу-Мајку, Светог змаја и друго. Такође, људи су се бавили и испитивањем енергије симбола на орнаментима, па је тако на пример направљен експеримент при коме су на разне делове једног узорка који је приказан у књизи "Блага руског орнамента" постављене стаклене чаше једнако напуњене водом. После неког времена било је могуће видети мехуриће наталожене у различитој мери на зидовима сваке чаше. Када су, после тога, пробали воду, показало се да је концентрација хлора раствореног у води у свакој чаши била различита. Такође, у једном другом експерименту, примећено је да плетена капа са узорком са руског севера смањује дејство електро-магнетних таласа за око 70%.
Следећа интересантна ствар у вези руске народне ношње представља ритам понављања, обим и пропорцију узорака на њој. Тако на пример, ови елементи су се користили за специјалне делове женске одеће који су помагали женском организму да се избори са проблемима у датом узрасту.
Оно што је веома занимљиво је да визуелно посматрање композиција народних орнамената не само да подржава наше психолошко повезивање са својим родом и нацијом, већ и у правом смислу те речи омогућава физичку трансформацију својих гена (ДНК) у правцу карактеристика наше нације. Како се то остварује? То се остварује управо визуелним путем, јер посматрани народни орнамент често садржи узорке који се ритмички понављају. Такав орнамент емитује одређени ритмички талас кога човек прима посредством очију и који се даље преко неурона предаје мозгу. Сигнал који је доспео у мозак се даље предаје организму у коме може да изазове различите реакције. Такав један спољни сигнал долази и до ДНК и ступа у резонанцију са појединим деловима ланца ДНК, то јест са генетским кодом човека. Та појава се назива - биорезонанција. Када одређени део ланца ДНК прими спољашњим сигнал, он може да одговори на њега. Као један од резултата може да се деси да се активирају успавани гени из човековог генофонда који носе информације о његовом древном пореклу, а што се у психологији описује као дубоко национално колективно несвесно. Али, занимљивостима још није крај. Важан фактор у тој ритмичности узорака у народним орнаментима је карактеристични ритам. Тако на на пример, већина узорака у архангелском крају (руски север), има ритам: 9 - 3 - 3 - 3 - 9. У књизи се даље каже да ако дође до нарушавања карактеристичног ритма узорака, као што је то, на пример, било у XIX-ом веку, када су се појавили ритмови: 3 - 5,5 - 6,3 - 3 - 1 - 3 - 3 и томе слично, онда не само да је могло да се наруши народно памћење, већ и да се измене карактеристике ДНК. Просто да човек не поверује. Овде се ради о директном утицају начина одевања и орнамената на одећи на суштинске промене у човеку. Колико су се само наши преци разликовали од нас. Они су живели у култу, а ми живимо у постмодерном добу које презире култ. Постмодерно доба сматра наше претке заосталим, а ситуација је, уствари, обрнута. Људи модерног доба су заостали у односу на своје претке. Значи, овде се ради о култним симболима на одећи наших предака који могу да изазову дубинско повезивање са прошлошћу. Ја мислим да се то повезивање може остварити и преко других медија, као што су писана реч, где слова у одређеном поретку носе силу и музика, где је одређени звук носилац импулса. Све ово ме подсећа на период када сам почео интензивно да слушам Пелагеју и њену музику и када сам имао утисак да се у мени отварају некакви душевни канали преко којих сам се повезивао са нашим прецима. У неким тренуцима, као да сам осећао радост којом су се радовали наши преци. Та далека радост живи у нашем колективном несвесном и осетити је, значи повезати се са онима који су живели у давна времена и тиме доказати да нису узалуд живели и предали нам поруке о очувању предања и кроз генетику и кроз народно стваралаштво.
У руској народној ношњи важну улогу игра и боја. Тако на пример, доминира црвена боја која повећава снагу заштитних имуних сила организма, појачава нервно напрезање, убрзава реакције, брзину кретања и друго. Црвена боја је, иначе, карактеристична боја војне, то јест кшатријске касте.
Такође, руска народна ношња садржи у себи узорке који се односе на словенску космогонију, то јест на порекло и стварање света.
Узорци на руској народној ношњи су коришћени и против болести.
Иако су мотиви на руској народној одећи из разних крајева веома слични, посебно се истичу модели са руског севера.
Ево неколико слика из књиге "Блага руског орнамента" (кликом на слику добијате увећану верзију):
Универзитет "Ломоносов" или "МГУ" је светски појам квалитета образовања. Ево два занимљива документарна филма о факултету за социологију. У првом је на атрактиван начин приказан студентски живот на факултету, а у другом вежба која се састоји у сучељавању ставова неколико група студената који припадају различитим идеолошким правцима.
О студентском животу на факултету за социологију "МГУ":
Младост - мотор прогреса (сучељавање мишљења студентских група):
Ево документарне серије "Митови о Русији" Владимира Мединског у 12 наставака у којима се руше црни митови о Русији.
Иначе, Владимир Медински је доктор политичких наука и политичар, члан Путинове партије „Једина Русија”, који је познат по својој писаној трилогији „Митови о Русији” у којој маестрално разобличава црне митове о Русији, које је запад чак стотинама година градио и хранио. Он се бави многим митовима почев од вотке, преко прљавштине и лењости до демократије. Поред књига „Митови о Русији”, постоји и дигитално издање на 3 ДВД-а на којима се налазе звучни записи из књига. Мислим да ове књиге, ДВД-ови и серијал од 12 наставака представљају вредан материјал за оног ко се интересује за Русију.
Иначе, у филму се појављује и Александар Проханов, човек од кога потиче парола - ДУША ХРИШЋАНКА, НАРОД СТАЉИНИСТ!
Часть 1. Миф о русском пьянстве и грязи:
Часть 2. Россия - тюрьма народов:
Часть 3. Народ безмолвствует:
Часть 4. Тысяча лет русской демократии:
Часть 5. Миф о лени и дураках:
Часть 6. Кровавость и жестокость русской истории:
Часть 7. Воруют-с!:
Часть 8. Подкова для блохи:
Часть 9. Союз нерушимый:
Часть 10. Особый путь:
Часть 11. Происхождение мифа о русской душе:
Часть 12. Происхождение мифов:
У Москви се одржава велики сајам књига. Био сам на њему два дана и веома сам задовољан са оним што сам видео.
Русија, као и увек, много чита. Сајамске хале су препуне људи. То, уједно, значи и да је општа куповна моћ Руса велика, јер књиге не спадају у основне потребе становништа. Али, Русима књиге требају и они их купују.
Концепција сајма се састоји у томе да су издавачи подељени у три хале.
1) Прва и највећа хала: Домаћи, руски издавачи.
2) Друга, такође, велика хала: Страни издавачи који су подељени по земљама. У тој хали се, такође, налазе домаћи излагачи канцеларијског материјала, школског прибора и разних врста производа који служе као поклони, на пример разгледнице и слично.
3) Трећа хала, нешто мања: Руска Православна Црква.
Иначе, највећи штанд има специјални гост сајма, а то је Белорусија. Штанд им је фантастичан, а маркетиншки је изузетно организован. Поред много сјајних књига, на штанду је организован богат програм са говорницима, певачима, музичарима, играчима, закуском, видео материјалима, презентацијама и другим садржајима.
Могу да кажем да издаваштво у Русији цвета. Колико је овај народ отворен и колико ради и проучава, управо се види кроз огроман број различитих области у којима се издају књиге. Ја сам обратио пажњу на десничарске и етнолошке издаваче и одушевљен сам понудом.
Први дан када сам био на сајму, на штанду новина "Правда", видео сам вођу руских комуниста Генадија Зјуганова. Око њега је био окупљен велики број, углавном, старијих људи, али веома посвећених комунистичкој идеји. Они се облаче совјетски суздржано и подсећају ме на некакву мистичну секту. Уосталом, као и све политичке партије.
Други дан када сам био на сајму, то јест данас, имао сам срећу да видим супругу бившег председника Русије Бориса Јељцина Наину, која је била на промоцији биографске књиге о своме мужу, а затим и председника владе Русије Владимира Путина. Када се Путин појавио у сајамској хали, уследио је делиријум и народ је све време покушавао да му се приближи и да га фотографише. Мени је успело.
Посматрајући организацију сајма и понуду на њему, могу да кажем да Русија води јасну Евроазијску политику, али је веома отворена ка свету и стварима које се дешавају у њему у идеолошком смислу. Чињеница да је Руска Православна Црква добила посебан део за своје штандове, говори о томе да је, и поред тога, што је Русија, правно гледано, секуларна држава, ипак, незванично, православље је државна религија, што је јако добро и важно. Такође, приметио сам доста велику отвореност ка нерадикалном исламу, што је, такође, део руске евроазијске политике.
Што се тиче књига које сам купио, издвојио бих две:
"Русский Север как особая территория наследия" од Ане Борисовне Пермиловскаје, која представља детаљну монографију о култури мистичног руског севера. Ево како изгледа књига (кликом на слику добијате увећану верзију):
© Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008
Back to TOP
