Бесмртни предели

недеља, 26. септембар 2010.

Одавно сам запазио да у мојим мислима постоје три главна предела која изазивају осећај бесмртности у мојој души. То су: 1) велике фабрике са производним тракама, 2) посматрање ноћног неба осутог звездама и 3) путовања. Када кажем осећај бесмртности, онда мислим на могућност да се заувек остане у тим пределима, јер се тамо не умире.

1) Велике фабрике са производним тракама - осећај бесмртности је повезан са мојим првим послом у фабрици аутомобила "Заводи Црвена Застава" у Крагујевцу. Природа мог посла је била повезана са огромном радном халом са великим бројем машина. У хали су радили људи као у некаквој кошници, а сама хала је мирисала на машинско уље. Касније се исти осећај бесмртности јављао у пределима где нема стамбених зграда, то јест у деловима градова где су смештени индустрија и магацини. У вези са тим радним пределима су и далеководи и електрична постројења. Заједнички рад и кретање људи, рад машина, производња (рађање) нових предмета, свест о процесу који ће да траје и сутра и прекосутра и тако у бескрај. Фабричке траке или понављајуће радње машина које подсећају на кретање без престанка, на перпетум мобиле. И све то траје из дана у дан, без престанка и смрти нема...

2) Посматрање ноћног неба осутог звездама - ноћно небо осуто звездама је место велике доброте. Звезде су удаљене и увек на истом месту. Све сија и блиста. Све је далеко и безопасно. Лепота звезданог ноћног неба је ненадмашна. Још док сам живео у Канади, купио сам два ДВД-а на којима се налазе снимци свемира направљени са Хабловог телескопа. Само слике и музика. Колико сам само пута увече "меко утонуо у сан као у сапуницу" уз те слике. Давно сам замишљао какав би то сјајан посао био да радим у некој опсерваторији на некој високој планини, сам са телескопом, у друштву звезда, док иде нека умирујућа музика и смрти нема...

3) Путовања - путовања као симбол кретања ка драгим људима и путовања као симбол кретања ка удаљеној срећи. Припреме за путовање, куповина карата, паковање ствари, одлазак на место поласка, полазак, путовање... И док воз полако замиче за окуком, чује се звук од његовог кретања по шинама, а у људима је нада и смрти нема...

4 comments:

Bato је рекао...

Pozdrav zemljace. Sa zanimanjem citam tvoj blog. Toliko ideja i informacija o Rusiji, mislim da je to tesko igdje u nasoj stampi pronaci. Jedno mi nije jasno, sta radis u Rusiji? Mislim imas li kakav posao i kako ide sa zaposljavanjem, ako si na primjer radio na zapadu u IT industriji?

Тешић Горан је рекао...

Помоз Бог.

Пре свега, хвала вам на похвалама.

Да. Радим у Русији посао који је повезан са развојем софтвера.

Иначе, понуда за посао у сфери информатике у Москви је огромна.

Radovan Đurđić је рекао...

Pomoz bog Tešiću. Radim u Britaniji 8 godina SQL server, ASP.NET, C#, VB.NET, Ajax, CSS, XML, JavaScript, AD i windows umrežavanje. Kakva je potražnja za tim znanjima i veštinama?

Тешић Горан је рекао...

Бог ти помого, Радоване.

У складу са мојим искуством потражња за људима који познају Мајкрософтове технологије је велика. При томе имам у виду 2 руске интернет презентације за тражење посла:

http://www.superjob.ru/

http://www.job.ru/

Иначе, и сам се бавим Мајкрософтовим технологијама.

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP