Званична црква и свете тајне

У свом преиспитивању сопствене  вере, доводим у питање све. Да ли је Исус Христос уопште постојао, веродостојност Јеванђеља, да ли је данашња црква та о којој је Спаситељ говорио, зашто постоје храмови, зашто постоје службе у храмовима, да ли постоје свете тајне, требају ли да постоје свештеници, изучавам католицизам, протестантизам и друге хришћанске деноминације. Да, друге хришћанске деноминације, јер оне то јесу, укључујући и православље, при чему свака од њих мисли да влада пуном хришћанском истином.

Ево да погледамо свету тајну исповести. Дођем ја на исповест и слажем да се кајем за неки грех. Свештеник, наравно, не зна да се не кајем и разреши ме греха, евентуално добијем неку епитимију. То значи да тај грех остаје, јер нисам рекао истину, то јест нисам рекао да се не кајем, већ да се кајем. Шта је онда радио свештеник? Чега ме је разрешио? Неки ће ми рећи да не разрешава свештеник, већ Бог, а свештеник је само канал преко кога Бог дејствује и да те речи које изговара свештеник у тренуцима исповести су, уствари, Божије речи. Ја, на пример, кажем да сам нешто украо и да се кајем и да више нећу да крадем, али то само на речима, а уствари уопште се не кајем и планирам да и даље крадем. И шта? Свештеник ми одржи лекцију о неправилности и штетности крађе и разреши ме греха и то су онда Божије речи? Па како Бог не види да лажем и не каже то кроз уста свештеника? Опет неки ће ми казати да види и да је управо та лекција коју говори свештеник, уствари Божија лекција кроз уста свештеника, а Бог ме не разобличава ту на лицу места, јер је Бог љубав и оставља ми време да се покајем и не крадем више. Али ја настављам да крадем и крадем и не пада ми на памет да се покајем, иако знам да тако не треба. Чега ме је онда разрешио свештеник? Моја душа је прљава од крађе и пре и после разрешења. Значи Бог ме трпи зато што ме воли, али ја крадем и даље и умрем као лопов. И шта онда? Завршим у паклу?

А јел могу ја сам да се покајем, да се горко покајем, без свештеника, и да молим Бога да ми опрости грех крађе? Или морам да одем у храм и да то урадим на светој тајни исповести? Значи, кајање постоји у оба случаја, само је разлика у свештенику. И шта? Без свештеника и свете тајне исповести, моје покајање је ништавно? Не бих рекао. Ако се ја стварно покајем, шта ће ми онда свештеник? Шта је онда света тајна исповести и друге свете тајне? Ко је и зашто изградио такву цркву? Да ли људима онда треба таква црква? Или је црква нешто сасвим друго?