Карипска светлуцања: Куба као руком преко чела
уторак, 25. септембар 2007.
Био сам са породицом на Куби. Вратили смо се пре пар дана. Били смо у познатом кубанском летовалишту Варадеру. Ипак, искористили смо време које смо провели тамо да одемо и један дан до Хаване (Ла Хабана), а ја сам ишао и на једнодневно путовање од око 800 километара по унутрашњости Кубе и до Карипског мора. Наиме, ишли смо до Санта Кларе (покрајина Виља Клара) где смо постетили гроб и маузолеј Че Геваре, прошли смо кроз град Санкти Спиритус (покрајина Санкти Спиритус), били смо у граду Тринидад (покрајина Санкти Спиритус) и у граду Сиенфуегос (покрајина Сиенфуегос).
Добра је Куба, дух револуције је још увек тамо, изнад Кубе је дух Чеа, тог модерног Дон Кихотеа, планетарног ратника, о Дон Кихоте...
Видео сам поља шећерне трске, поља банана, пашњаке где слободно пасу говеда, људе на коњима, видело смо слободну земљу Кубу. Куба либре!
Видели смо да је данас прва линија одбране - туризам и сваки туристички радник је Че.
+ + +
Куба. Дух Фидела и Чеа. Јефтине, али ефикасне револуционарне поруке поред путева. Поруке о људскости, о алтруизму, о хуманости, о солидарности, о вредностима супротним онима које нам свима намеће капитал. Куба. Видео сам унутрашњост Кубе. Да, говеда нису сапета по аутоматизованим шталама где под инекцијама хормона и анти-биотика дају млеко које је такво какво је, а лошег је квалитета управо због тих хормона и анти-биотика, већ слободно пасу на зеленим пашњацима поред путева. Говеда као да сама пасу, нигде нема пастира, нема људи ту око њих. Куба. Зелена, рајска земља, земља палми, шећерне трске, банана, дувана и осталих субтропских култура. Куба. Земља музике и салсе. Буена Виста Сошал Клаб. Кад смо били у Хавани и док смо ручали у ресторану и док се испред нас, преко канала, пружао поглед на град, дошла је група музичара и почела да свира кубанизмо. У једном тренутку сам вођу групе питао да нам одсвира "Чан Чан", на шта је овај скочио ко опарен и почео да ми показује његов ЦеДе где је била и та песма. Србин је питао да ли може да се одсвира "Чан Чан" и свирао се и певао "Чан Чан"... Морски талас се разбија о обалу, стари амерички аутомобил пролази путем који води поред обале, "Чан Чан", свира и пева Куба, кубанизмо, над земљом лебди дух Фидела, високо изнад земље ледби дух планетарног ратника, Дон Кихотеа, Чеа...
+ + +
Куба. Дух Фидела. Дух Геваре. Било је то туристичко-идеолошко путовање. Видео сам социјализам, који није Богоборан. Фидел. Гевара. Никада нећу заборавити моје путовање од 800 километара у дубину кубанске земље, у средиште једне од последњих слободних територија на кугли земаљској. Сећам се Санта Кларе и приласка Чеовом маузолеју. Жега. Јара. Страховита врућина. Испред Чеовог маузолеја је огроман плато. Са једне стране је споменик до кога се долази степеницама, а са друге стране је као неки простор за држање скупова. Са обе стране тог простора су постављени рефлектори, који се вероватно пале ноћу или када се држе скупови. Санта Клара. Ниске, карипске куће, врелина на улицама, жега, јара... Санта Клара као да спава... Као да сања велике дане када је Че упао у град у блиндираном возу и када га је ослободио од капитала. Видео сам тај блиндирани вагон...
Никада нећу заборавити пут од Санта Кларе кроз покрајину Санкти Спиритус. Никада нећу заборавити пут ка граду Тринидаду. Ка Тринидаду... Зелена, рајска земља... Субтропско растиње, пашњаци, палме и брда... Далека, зелена брда, изнад којих лебде сећања на гериљеросе са собреросима који јашу на коњима са оружјем пребаченим преко рамена... Јашу гериљероси... Као да видим лик младог Фидела изнад врхова зелених рајских брда... Као да видим младог Фидела, како као у трансу води герилске нападе на капитал, како као у трансу ослобађа рајско острво од капитала... Путујем ка Тринидаду. Ка Тринидаду...
Гериљероси. Са сомбреросима. Сећам се храбре Немице, која је кренула са Чеом у његову последњу авантуру, у Боливију, са циљем да из једног жаришта, покрене континенталну револуцију против капитала... Сећам се Тање, "ла гериљере", која је положила свој живот за свет бољи од онога који настаје обожавањем капитала. Тања, "ла гериљера"...
+ + +
Куба је сиромашна земља у смислу да људи нису богаташи. Да се разумемо, и на западу има много сиромашних. Што се тиче запада, капитализам значи сиромаштво и задуженост, а на Куби су људи у просеку сиромашни због санкција САД. Куба је имала велике проблеме 90-тих година када се распао СССР, јер је кубанска економија била везана за СССР и за остале земље источног блока. У последње време, Куба је почела да се опоравља, пре свега, захваљујући туризму. Такође, Куба има нешто своје нафте, али њен квалитет је такав да није погодна за коришћење за гориво за аутомобиле, већ се, углавном, користи за индустрију. Куба, такође, увози нафту из Венецуеле (Уго Чавез) и то по добрим ценама.
Веома занимљиво је то да се на Куби, углавном, возе стара америчка кола из 50-тих и 60-тих година, као и "Ладе" из периода СССР-а. Просто да човек не поверује да ти аутомобили још увек могу да иду.
Међутим, поставља се питање, шта је мерило успеха и напретка једног друштва, да ли бруто национални доходак или бруто национална срећа. Један кубански таксиста ми рече да се и на Куби времена мењају и да нема више романтике која је на Куби била пре 20 или 30 година, већ да се људи све више окрећу новцу. Рече ми то кубански таксиста и поче да пева.
+ + +
Са једне стране рајске земље Кубе, светлуца Атлански океан, а са друге Карипско море. Купио сам књигу "Капитализам у кризи: Глобализација и светска политика данас" од Фидела Кастра. Бритак ум, бритка реч. Седим на тераси хотела "Аренас бланкас" у Варадеру, пружа се поглед на Атлантик, на залив Карденас, врућина је, жега, читам Фидела Кастра...
Добра је Куба, дух револуције је још увек тамо, изнад Кубе је дух Чеа, тог модерног Дон Кихотеа, планетарног ратника, о Дон Кихоте...
Видео сам поља шећерне трске, поља банана, пашњаке где слободно пасу говеда, људе на коњима, видело смо слободну земљу Кубу. Куба либре!
Видели смо да је данас прва линија одбране - туризам и сваки туристички радник је Че.
+ + +
Куба. Дух Фидела и Чеа. Јефтине, али ефикасне револуционарне поруке поред путева. Поруке о људскости, о алтруизму, о хуманости, о солидарности, о вредностима супротним онима које нам свима намеће капитал. Куба. Видео сам унутрашњост Кубе. Да, говеда нису сапета по аутоматизованим шталама где под инекцијама хормона и анти-биотика дају млеко које је такво какво је, а лошег је квалитета управо због тих хормона и анти-биотика, већ слободно пасу на зеленим пашњацима поред путева. Говеда као да сама пасу, нигде нема пастира, нема људи ту око њих. Куба. Зелена, рајска земља, земља палми, шећерне трске, банана, дувана и осталих субтропских култура. Куба. Земља музике и салсе. Буена Виста Сошал Клаб. Кад смо били у Хавани и док смо ручали у ресторану и док се испред нас, преко канала, пружао поглед на град, дошла је група музичара и почела да свира кубанизмо. У једном тренутку сам вођу групе питао да нам одсвира "Чан Чан", на шта је овај скочио ко опарен и почео да ми показује његов ЦеДе где је била и та песма. Србин је питао да ли може да се одсвира "Чан Чан" и свирао се и певао "Чан Чан"... Морски талас се разбија о обалу, стари амерички аутомобил пролази путем који води поред обале, "Чан Чан", свира и пева Куба, кубанизмо, над земљом лебди дух Фидела, високо изнад земље ледби дух планетарног ратника, Дон Кихотеа, Чеа...
+ + +
Куба. Дух Фидела. Дух Геваре. Било је то туристичко-идеолошко путовање. Видео сам социјализам, који није Богоборан. Фидел. Гевара. Никада нећу заборавити моје путовање од 800 километара у дубину кубанске земље, у средиште једне од последњих слободних територија на кугли земаљској. Сећам се Санта Кларе и приласка Чеовом маузолеју. Жега. Јара. Страховита врућина. Испред Чеовог маузолеја је огроман плато. Са једне стране је споменик до кога се долази степеницама, а са друге стране је као неки простор за држање скупова. Са обе стране тог простора су постављени рефлектори, који се вероватно пале ноћу или када се држе скупови. Санта Клара. Ниске, карипске куће, врелина на улицама, жега, јара... Санта Клара као да спава... Као да сања велике дане када је Че упао у град у блиндираном возу и када га је ослободио од капитала. Видео сам тај блиндирани вагон...
Никада нећу заборавити пут од Санта Кларе кроз покрајину Санкти Спиритус. Никада нећу заборавити пут ка граду Тринидаду. Ка Тринидаду... Зелена, рајска земља... Субтропско растиње, пашњаци, палме и брда... Далека, зелена брда, изнад којих лебде сећања на гериљеросе са собреросима који јашу на коњима са оружјем пребаченим преко рамена... Јашу гериљероси... Као да видим лик младог Фидела изнад врхова зелених рајских брда... Као да видим младог Фидела, како као у трансу води герилске нападе на капитал, како као у трансу ослобађа рајско острво од капитала... Путујем ка Тринидаду. Ка Тринидаду...
Гериљероси. Са сомбреросима. Сећам се храбре Немице, која је кренула са Чеом у његову последњу авантуру, у Боливију, са циљем да из једног жаришта, покрене континенталну револуцију против капитала... Сећам се Тање, "ла гериљере", која је положила свој живот за свет бољи од онога који настаје обожавањем капитала. Тања, "ла гериљера"...
+ + +
Куба је сиромашна земља у смислу да људи нису богаташи. Да се разумемо, и на западу има много сиромашних. Што се тиче запада, капитализам значи сиромаштво и задуженост, а на Куби су људи у просеку сиромашни због санкција САД. Куба је имала велике проблеме 90-тих година када се распао СССР, јер је кубанска економија била везана за СССР и за остале земље источног блока. У последње време, Куба је почела да се опоравља, пре свега, захваљујући туризму. Такође, Куба има нешто своје нафте, али њен квалитет је такав да није погодна за коришћење за гориво за аутомобиле, већ се, углавном, користи за индустрију. Куба, такође, увози нафту из Венецуеле (Уго Чавез) и то по добрим ценама.
Веома занимљиво је то да се на Куби, углавном, возе стара америчка кола из 50-тих и 60-тих година, као и "Ладе" из периода СССР-а. Просто да човек не поверује да ти аутомобили још увек могу да иду.
Међутим, поставља се питање, шта је мерило успеха и напретка једног друштва, да ли бруто национални доходак или бруто национална срећа. Један кубански таксиста ми рече да се и на Куби времена мењају и да нема више романтике која је на Куби била пре 20 или 30 година, већ да се људи све више окрећу новцу. Рече ми то кубански таксиста и поче да пева.
+ + +
Са једне стране рајске земље Кубе, светлуца Атлански океан, а са друге Карипско море. Купио сам књигу "Капитализам у кризи: Глобализација и светска политика данас" од Фидела Кастра. Бритак ум, бритка реч. Седим на тераси хотела "Аренас бланкас" у Варадеру, пружа се поглед на Атлантик, на залив Карденас, врућина је, жега, читам Фидела Кастра...
0 comments:
Постави коментар