Висока Србија: Молитва против крвавих вода

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ
(крај XVII в.-после 1746)

МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА

Беда на води,
беда од харамија,
беда од свога рода,
беда од језика,
беда у граду, беда у пустињи,
беда на мору,
беда од лукаве браће
и међу лаживим друштвом.
(И пребеда ово пишући
у опраљеној књиги,
на злој хартији, јакож и види се,
с неуправним мастилом!)
Од свега овога зла и беде,
ти нас ослободи.

Ослободи нас од зла пливајућих
у ових реках,
штоно су воде зле, језичаске
и нас прогоне
и нашу цркву раде да потопе.
И тужимо се на њих пред светитељем
што се из Тебе родио:
„ Спаси ме Боже, јер продреше воде
до душе моје!"
И хоће да нас потопе те воде.
Него с твојим предстатељством
пресвета дево,
тај ће поток прећи наша душа
ових крвавих времена,
свегдар пуних војске и боја
и свакога немира,
и не теку тако воде поточне,
каконо што крваве реке теку,
како да се је на нами извршило
Давидово прорицање:
„Преложи у крв реке њине"
и источнике њихове,
зато да се не имаду
одашта напити.

Моли, пресвета дево,
сина свога,
којино је рад нас своју крв
излио на крсту,
да би ради источења његове крви,
стала у нас та крв војиштанска
и међусобна,
што се на земљи пролива
од злих људи.
Ти, благословена в женах,
облачена у сунце,
а и сама си избрана кано сунце,
„ У којој као у сунцу
положи насеље своје
сунца творац"... —
исуши те крваве потоке
да би у тој реки
сухима прошли ногами.
Буди нам небесном дугом,
знамењем,
да не буде више на нас потоп!