Петроград: Ноћ, а још увек дан!

понедељак, 14. јун 2010.

Били смо у Петрограду. Званичан назив града је Санкт Петербург, а некада је био Лењинград и Петроград. Ја га зовем Петроград, јер је то словенско име. Када немачки Бранденбург буде био Бранибор, Лајпциг Липск, Померанија Поморје, Руген Рујан и друго, а што су све стара словенска имена тих места, онда бих, можда, могао и да поразмислим да Петроград зовем Санкт Петербург. До тада, за мене, Петроград остаје Петроград. Људи га још зову и Питер.

Из Москве смо кренули после поноћи возом на линији Москва - Мурманск. Воз је био чист и, наравно, могло је да се спава на креветима, јер је пут био дуг неколико сати.

Воз на линији Москва - Мурманск (Кликом на слику добијате увећану верзију)

У Петроград смо стигли ујутро. На "Ладошкој" железничкој станици су нас дочекали "казачка", Лидија Трофимовна, која је некада радила као учитељица и северни ветар. Клима у Петрограду је осетно хладнија него у Москви што је и разумљиво јер се Петроград налази северније. Петроград, то је јужна граница Хипербореје. Уз пут смо видели да се и природа већ разликује од оне око Москве. Како смо ишли даље на север било је више четинара и ја сам имао утисак да се висина дрвећа помало смањује.

Петроград! Блистави град на ушћу реке Неве у Фински залив, то јест у Балтичко море. Атмосфера у Петрограду је нешто другачија него у Москви. Због архитектуре, Петроград више подсећа на Европу, а физиономија људи је ближа балтичком типу, док је Москва више окренута Истоку. Петроград, некадашња престоница Русије! Град са богатом историјом и културом, град са много канала и мостова, са много цркава, музеја, галерија и тврђава.

Ми смо управо дошли у Петроград када у њему почињу беле ноћи. Беле ноћи су појава везана за север када дан траје дуже него на јужнијим географским ширинама. Никада раније нисам видео беле ноћи и осећај је заиста необичан када је у поноћ још увек дан. Ноћ, а још увек дан! :) Петроградске беле ноћи... А ја мислим на дуге зоре које је описивао велики индијски учењак Бал Гангадхар Тилак у својој књизи "Арктичка прадомовина Веда". Мислим на те дуге зоре и како су их некада давно у архаичко доба, када историја још није била почела, посматрали наши далеки преци Аријевци који су живели у областима око Северног пола где су дан и ноћ трајали по неколико месеци.

Били смо у Петергофу, дворцу Петра Великог, који се налази мало ван Петрограда. Петергоф је симбол империјалне моћи Русије и туристичка атракција. Комплекс Петергофа чине палата, црква и огроман парк. Место је лепо, али је мало источњачких елемената у његовој архитектури. Поред своје објективне лепоте, Петергоф је и симбол оне позападњачене Русије. Владавина Петра Великог је уједно представљала и раскид са древним животом којим се живело у Русији пре његовог доласка на власт, а што је имало негативне последице по Русију на дужи период. Та стара Русија која је постојала пре доласка Петра Великог на власт се често зове - допетровска Русија. Неки историчари и философи у Петровим реформама виде зачетке каснијих револуционарних притисака у Русији који су постепено кулминирали у бољшевичкој Октобарској револуцији. Империјална идеја је опасна ако није строго контролисана у смислу да се њена улога стриктно сведе на заштиту духовних вредности и Благословеног живота народа, то јест да не пређе у неконтролисани излив националне гордости кроз ширење на уштрб туђих територија и раскалашног живота. Прошетали смо кроз парк Петергофа и одлучили да се вратимо у Петроград морским путем једним од туристичких бродића са малог пристаништа на крају парка који излази на обалу. Дан је био хладан због јаког северног ветра и док смо пловили ка граду, прилично високи морски таласи су заливали стакла кабине брода. Неколико пута се брод заљуљао на таласима и не би ми свеједно у тим моментима. :)

Дворац Петергоф

Као што сам већ написао Петроград је град историје и културе. Били смо у изванредно лепој цркви Спаса на крви који је грађена у руском стилу и која доста подсећа на цркву Светог Василија Блаженог на московском Црвеном тргу. Црква Спаса на крви је подигнута на месту где је убијен руски цар император Александар I. Та црква је данас као музеј и у њој се служе службе Божије за велике празнике. Фреске у цркви су фантастичне. У великим петроградским црквама сам запазио једну ствар која говори и нешто друго, а то је културна комерцијализација. У неке велике и познате петроградске цркве се улази тако што се прво плати карта. То значи да код цркве постоји каса и место где се са картом затим улази. Ту је и обезбеђење. Значи, да би се ушло у цркву, треба платити. Познато је да су бољшевици нанели велике штете руском православљу и да је много цркви порушено или оштећено. Да би се цркве обновиле потребно је доста новца. Са те стране је јасно зашто се ишло на туристичку комерцијализацију. Једноставно, на тај начин се добија новац који се после користи за обнову цркава. Ипак, тај систем је на мене оставио помало забрињавајући утисак. У Светом Писму се каже да ће у последњим временима цркве бити никад лепше, али да се у њима неће служити служба Божија. Ја не знам када ће наступити последња времена и знам да Света Русија и даље живи и у данашњим временима, али ова изнуђена комерцијализација има помало обеспокојавајући карактер.

Црква Спаса на крви

Унутрашњост цркве Спаса на крви

Место у цркви Спаса на крви где је убијен руски цар император Александар I

Били смо и у Ермитажу, једном од најпознатијих светских музеја, који се налази на тргу Двораца у центру Петрограда. Ермитаж је, пре свега, музеј који садржи колекцију светских уметничких дела, а мање руских. То је у складу са духом Петрограда. Ипак, мени се више свиђа Третјаковска галерија у Москви, која представља колекцију, пре свега, руске уметности. У истом смислу ми се више свиђа и Москва и њен дух, јер су они више руски и источњачки.

Ермитаж

У Ермитажу

Из уметничких колекција Ермитажа

Из уметничких колекција Ермитажа

У Ермитажу

Поглед на реку Неву из Ермитажа

У Петрограду смо посетили и два гробља, једно где су сахрањене познате личности из политичког живота Русије, а друго где су сахрањени познати руски уметници. Тако смо видели споменике Достојевском, Чајковском, Римском-Корсакову, Мусоргском, Бородину, Глинки и другима. Одмах иза гробља, преко једног мостића, налази се чувена лавра Александра Невског, која, уствари, представља велики манастир. У цркви Свете Тројице у лаври се налазе мошти Светог Александра Невског. Иначе, у лаври сам купио књигу о проблемима који се јављају у савременом руском језику услед напада са Запада који се огледа у употреби страних, пре свега енглеских речи. Књига се зове "Тајна руског слова", а написао ју је православни Азербејџанац Василиј (Фазиљ) Ирзабеков. Такође, у самој цркви сам купио ДВД са документарним филмом у коме се приказује утицај Руске Православне Цркве у победи СССР-а у Другом светском рату.

Гроб Достојевског

Гроб Римског-Корсакова

Гроб Чајковског

У лаври Александра Невског

Петроград је и забаван град и ми смо шетали његовим улицама откривајући мале ствари које употпуњују његов дух. Тако на пример, открили смо феноменалну књижару "Слово", која се налази у крају око Невског проспекта, недалеко од истоимене станице метроа. Књижара је специјализована за издања која се тичу хришћанства, а наравно, највише има православних издања и то и књига и ЦД-ова и ДВД-ова. Заиста, сјајна, сјајна књижара. Адреса књижаре је: ул. Малая Конюшенная, 9, Санкт-Петербург. Адреса интернет презентације књижаре је: Књижара "Слово". Такође, док смо били у једној другој петроградској књижари десило се да је управо тада била промоција нове књиге руског писца и опозиционара, национал-бољшевика Едуарда Лимонова. Ту сам успео да направим један снимак.

У Петрограду сам први пут у гостима код наше домаћице Лидије Трофимовне искусио руско испајање вотке до краја из чаше док се флаша не испразни. Наравно, вотка је била "Путинка", која је, иначе, веома популарна у Русији. Такво испијање вотке представља ону црту радикализма у руском менталитету о којој сам и раније писао.

И тако, после наше посете Петрограду, а и са даљим упознавањем живота у Русији, са великом сигурношћу могу да кажем да је животни стандард у Русији у поређењу са животним стандардом у Канади где сам живео скоро 9 година, виши у Русији. Такође, могу да кажем да је у оном простом материјалном смислу просечан Рус богатији од просечног Канађанина, то јест има више новца. Чак и за мене који сам пратио кретања у Русији ово је изненађење. Иначе, продавнице, супермаркети и тржни центри у Петрограду су препуни људи који купују робу. Ресторани и кафићи, такође, пуни. Ова земља дише пуним плућима. И то је све одлично и биће још боље. Велике лажи су изречене о Русији и и даље се говоре и велика пропагандна машинерија ради на томе да одржи црне митове о Русији, али свако ко дође и само мало дуже живи у Русији лако може видети шта је истина. Живети у данашњој Русији је привилегија.

Ево још фотографија из Петрограда:

Мост на реци Неви

Трг Двораца

Канал у Петрограду

Петро-Павловска тврђава

Улице Петрограда

Трг Александра Невског

Трг Александра Невског

Улице Петрограда

Улице Петрограда

Унутрашњост кафића у Петрограду

Едуард Лимонов потписује своју нову књигу у једној петроградској књижари

Беле ноћи у Петрограду

Унутрашњост ресторана "Јолки палки" у Петрограду

А ево и неколико филмова из Петрограда:









1 comments:

Marija Denic је рекао...

Jako ste lepo docarali duh Petrograda. Hvala Vam na ovako divnom tekstu i jos lepsim fotogarfijama. Naravno i video je utopunio dozivljaj. Svaka cast!

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP