Острво Валаам - апсолутна родина

За време нашег боравка у Петрограду, одвојили смо један дан за одлазак на острво Валаам на језеру Ладога, које се налази северно од Петрограда. На острву Валаам се налази чувени Валаамски манастир. Острво Валаам је најсевернија тачка до које сам дошао до сада, а желео бих још даље на север, да допрем дубље у територију Хипербореје. Можда кренемо једног дана до Соловјецког манастира који се налази на истоименим острвима даље на северу.

Пут на Валаам смо уговорили телефоном из Москве преко манастирске агенције која се налази у Петрограду и која се бави организовањем ходочасничких путовања. У Петрограду нас је ујутро чекао аутобус са водичем. Кренули смо на север према градићу Приазјорску од кога се полази бродом ка острву Валаам. Дан је био диван, сунчан и светао. Ветра је било мало у поређењу са претходним даном, мада је било прохладно. Пут до Приазјорска води кроз предивне четинарске шуме. Поред пута су честа језерца и речице. По самој природи се види да идемо ка северу. Уз пут смо имали и једну краћу паузу када смо посетили једну лепу, стару црквицу у руском стилу.

Дрвена црквица у руском стилу поред пута (Кликом на слику добијате увећану верзију)

У Приазјорску смо се укрцали на бродић "Патријарх Алексеј II" и кренули пут Валаама са још неколико група ходочасника. Језеро Ладога је било мирно и било је право уживање путовати до Валаама.

Језеро Ладога

Бродић "Патријарх Алексеј II"

А ево и филма који приказује долазак на острво Валаам:



Острво Валаам припада области Карелија, а то је руски север. То је већ додиривање Хипербореје. Као што сам већ написао, на острву Валаам се налази чувени манастир Валаам. Поред манастира, на острву се налази и мање насеље у коме живе људи. Они тамо имају и школу, пошту и друге основне ствари. Само острво је предивно. Све је било зелено и одисало је летњим бојама севера. Иначе, приметио сам да је вода језера Ладога, а такође и вода около Петрограда тамна, готово црна. Такође, вода језера Ладога је веома чиста. О, тамне воде Севера!

Манастир Валаам! Толико сам читао о њему и сањао да ћу га једног дана посетити. То је некада био сан, а сада је јава. Хвала и слава Богу на висинама што ми је омогућио да посетим манастир Валаам.

Мој први читалачки сусрет са манастиром Валаам је био преко књиге "Стари Валаам" на србском језику у едицији "Хиландарски преводи" у издању манастира Хиландара, која садржи два текста, један Ивана Шмељова, познатог руског писца емигранта и један Бориса Зајцева. Ту сам књигу давно купио и читао и она је у мени изазвала блага осећања. Књигу сам понео са собом на наше путовање. Док смо ишли ка Валааму и када смо се враћали поново сам почео да је читам. Осећај је сада био другачији, јер сам сада упознао многа места о којима је писао Иван Шмељов. Друга подударност у односу на описе пута на Валаам Ивана Шмељова је била та што је и он путовао са својом женом и што је то било њихово брачно путовање. Ми смо дошли на неколико дана у Петроград за наше брачно путовање и у оквиру тога смо желели да један дан проведемо на Валааму. Лепа подударност. Иван Шмељов је са својом женом путовао на Валаам пре око 115 година, а текст је писао 40 година после тог пута. И поред тога што је 40 година прошло од тог његовог пута на Валаам, његова сећања су била жива и прожета Благословеним Духом. Иван Шмељов и његов стил писања су за мене нешто јако лепо и мислим да би било добро да се овај руски писац преводи и на србски језик.

Иначе, прича о манастиру Валаам је испреплетена са руском, шведском и финском историјом. Било је периода када се ратовало за ове територије и периода када су чак и бомбе падале на манастир. За време бољшевика у манастиру није било монаха. Али, манастир је васкрснуо, обновљен је и на њему се и даље ради.

Манастир Валаам је данас место на које ходочасници радо долазе, јер он поново зрачи својом духовношћу. На острву заиста има много ходочасника и сва та путовања су веома добро организована. Нас је на острву сачекао други водич са којим смо провели 6 сати. При томе смо обишли многе знаменитости, а једна од њих је био и Никољски скит који се налази на северном делу острва. Скит је, иначе, место издвојено од главног манастира где се монаси дубље повлаче од света да би сачували унутрашњи мир. Скит, такође, има своју цркву, као и конаке. При томе, може бити више врста скитова. Неки од њих имају строжија правила, а неки мање строжа. Ми смо, ето, имали прилике да посетимо Никољски скит. На самом острву се налази неколико скитова.

Иначе, приметио сам да живот на острву тече у два паралелна, одвојена колосека. Са једне стране су људи који нису монаси и који живе на острву, као и ходочасници као што смо ми били. Са друге стране су монаси. Ми, као ходочасници нисмо имали директног контакта са монасима, мада су они били ту у манастиру, око нас. Разумем то. Ходочасништво понекад прелази у туризам или му је блиско, а туризам и туристи нису оно што би монасима одговарало у њиховом подвижничком животу. Зато су те две групе људи на острву одвојене, мада не строго. Ипак, таква организација је видљива.

Једна од занимљивих ствари у манастиру је била и посета манастирском гробљу, где смо видели гроб схимонаха Григорија, то јест шведског краља Магнуса који је давно са својом војском био доживео бродолом на језеру Ладога и само се он био спасао уз помоћ валаамских монаха. После тога, шведски краљ је примио православље и замонашио се. У манастиру се и упокојио. Иначе, за мене је био занимљив облик надгробних споменика, који су, заправо, обични бели каменови. На новијим каменовима су исписана имена упокојених монаха, а на старим, по старој руској северној монашкој традицији, не.

За време боравка у манастиру имали смо и леп манастирски ручак у посебној трпезарији за ходочаснике, а на столу су били боршч, каша, риба, краставци, хлеб, кекс, компот и чај.

Иначе, на острву има и мањих, али веома занимљивих радњи у којима се могу купити црквене ствари, сувенири и храна.

Никада нећемо заборавити наше путовање на Свето острво Валаам и посету манастиру Валаам. Руски Север! Светост православља! Такође и приближавања Хипербореји, северној праотаџбини наших предака Аријеваца. Север одише мирисом тајне и светости. То је онај мистични руски север из кога је велики руски песник Николај Кљујев црпео инспирацију. Руски Север! Манастир Валаам!

А ево и песме о Валааму коју је написао монах Петар који се некада спасавао у скиту Светог Андреја Свирског "на гори". Иначе, песма је из књиге "Стари Валаам", из текста Ивана Шмељова, коју сам већ раније поменуо и коју свима топло препоручујем:

О дивно острво Валаам!
Рука божанствене судбе
Подиже ту небески храм,
Обитељ рајске чистоте.

Да опрости богоизабрана обитељ,
Прекрасно острво Валаам.
Дрзнуо се да те опева твој житељ:
Прими и његов прескромни дар.

Да опева, језик мој не уме
Твоје долине и поља,
Твоје заливе и шуме,
Твоја освећена места.

Ни да се сетим ја не могу
Свих подвижника твојих светих,
Али ће затрављена твоја гробља
Лако допунити непотпун стих.

Ево неколико фотографија са Валаама:

Острво Валаам

Главна црква у манастиру Валаам

Ходочасници

Ходочасничка трпезарија и ручак

Гроб схимонаха Григорија, то јест шведског краља Магнуса

Један монашки гроб у новијем стилу

Монашки гробови по северној руској монашкој традицији

Један монашки гроб у старом руском северном монашком стилу

Острво Валаам

Острво Валаам

Брезе у води

Поглед на Никољски скит

Поглед на једну црквицу ("часовњу")

Острво Валаам

Апсолутна родина: брезе у води

Апсолутна родина: Никољски скит

Апсолутна родина: син Севера

Апсолутна родина: кћи Севера

Апсолутна родина: жена са Валаама

А ево и филма из посете Никољском скиту: