Владимир Путин, Архимандрит Тихон и КГБ

Данас разни људи различито оцењују Владимира Путина. По некима је патриота и велики вођа руског народа, а за неке лутка у рукама закулисних моћника.

Ко је уствари Владимир Путин? Владимир Путин је Рус, православни верник. Изгледа да је има и свог духовника, а то је Архимандрит Тихон (Шевкунов), намесник московског Сретенског манастира. Архимандрит Тихон је и иначе близак Кремљу, а са Путином га је упознао бивши генерал-лајтнант КГБ-а Николај Леонов. А ко је Николај Леонов? Николај Леонов је доктор историјских наука. У младости се нашао у Мексику у време када су тамо као политички емигранти били браћа Кастро и Че Гевара где се и упознао са Раулом Кастром и самим Че Геваром. Када је једном Че Гевара тамо био ухапшен, код њега су пронашли Леоновљеву посетницу. Зато је Леонов морао да буде враћен у СССР. Николај Леонов је завршио 101-ву школу КГБ-а и постао је шпијун. Био је на Куби, где се срео са својим другом Фиделом Кастром. Касније је радио у Јужној Америци против америчког утицаја. Још касније је постао шеф аналитичке управе КГБ-а. За 12 година колико је управљао аналитиком КГБ-а ниједном није погрешио у својим анализама! Николај Леонов је православни хришћанин. Његов духовник је Архимандрит Тихон (Шевкунов). Николај Леонов је, такође, својевремено био заменик начелника Прве Главне управе државне безбедности у којој је радио и Владимир Путин. Дакле, овде се може видети веза између Путина, КГБ-а (Николај Леонов) и православља (Архимандрит Тихон).

Иначе, и Архимандрит Тихон и Николај Леонов су чланови редакције патриотских новина Руски дом.

А у редакцији часописа је, између осталог, и нико други до Јуриј Воробјовски, човек познат по својим књигама и видео материјалима у којима разобличује Нови светски поредак!

Ево и једног од кључних интервјуа Архимандрита Тихона (Шевкунова) у вези са Путином:

„Итак, духовником Путина является некий архимандрит Тихон, настоятель Сретенского монастыря, расположенного в центре Москвы — на Лубянке, в полукилометре от здания ФСБ РФ, что само по себе символично. Начнем с короткого интервью, которое взял у него корреспондент FLB:

— 26 марта состоялись выборы президента России. Вы голосовали?

— Да, впервые в жизни. Я никогда не голосовал: ни за Брежнева, ни за Ельцина. Я проголосовал за Владимира Путина, потому что знаю его лично. Путин — человек верующий, православный. А для пастыря отдать голос, это все равно, что поручиться. Мне в нем очень нравиться одно качество — он совершенно не стремится к власти. Во всяком случае, политика, которую он проводил как премьер, для меня абсолютно приемлема.

— Не кажется ли вам, что Россия выбрала человека, которого она совершенно не знает?

— А кого она знает? Явлинского? Жириновского? Джабраилова? Путин как раз успел себя показать и зарекомендовать — он полгода совершал поступки.

— Путин — кадровый сотрудник КГБ, атеист по определению. Как же вы нашли с ним общий язык?

— Не буду сообщать никаких подробностей об обстоятельствах нашего знакомства. Скажу одно: Путин — человек искренне верующий и знающий Бога. Он сам разобрался в очень глубоких вопросах бытия, как писал Достоевский: «Может для кого-то это выглядит и смешно — его вера».”

Укратко, овде се каже да је Архимандрит Тихон (Шевкунов) настојатељ московског Сретењског манастира који се налази у центру Москве на Лубјанки, на пола километра од зграде ФСБ-а (некадашњи КГБ). На питање новинара, Архимандрит Тихон одговара да никада раније није гласао и да је сада први пут гласао за Владимира Путина. На крају Архимандрит Тихон каже да је Путин човек који искрено верује и зна Бога. При томе је одбио да каже детаље о свом познанству са Владимиром Путином.

Read more...

Предавање Иље Числова у "Фонду словенске писмености и културе"

Жена и ја смо били на предавању професора Иље Числова које је недавно одржано у "Фонду словенске писмености и културе" недалеко од станице метроа "Третјаковска", у оквиру програма "Душа Србије" који иде једном месечно. Многима у Србији је познато име Радмиле Војновић-Садовњикове (удате за руског козака). То је жена која живи на релацији Москва - Нови Сад и који је издала неколико, врло популарних књига о новој Русији. На пример књигу "Кротка Русија".

Нисам ни помишљао на ту жену, али док смо чекали да почне предавање, човек који је продавао карте испред сале, иначе Рус, рече нам да Радмила још није стигла. Добро. Помислих, нека наша Радмила, Србкиња, организује те вечери и одосмо да погледамо мало неке слике у суседној просторији. И појави се убрзо Радмила и ми уђосмо у салу где је требало да се одржи предавање. И назва нам Радмила добро вече на србском језику, ја отпоздравих и попричасмо тако мало... И онда ми сину! Па то је Радмила Војновић-Садовњикова! И да! Тако и би. Питах је да проверим и она рече да је то она. Тако се и упознасмо. Радмила Војновић је фина жена средњих година, пуна енергије и идеја, врло активна, до пасионираности. Образована, начитана, комуникативна, изразити русофил. Рече да је требала већ да буде у Србији, али да је ипак остала још неко време у Москви, па зато није одрадила кампању за предавање које је требало да се одржи то вече и да зато неће бити много људи. Ипак, скупило се мало, али одабрано друштво које су чинили и Срби и Руси.

А професор Иља Числов је стари, проверени пријатељ Срба, човек који веома дубоко познаје Србију у сваком погледу, историјском, културном и дневно-политичком. Шта рећи у вези његовог предавања? Било је садржајно и исијавало је велику љубав према Србији и србском народу. Било је ту свакојаких података и о Србији и о Русији. На пример, издвојио бих једну интересантну ствар, а то је да је професор Числов рекао да је лично познавао великог србског патриоту хиперборејског усмерења, мислиоца и сликара Драгоша Калајића. Поводом њега је рекао да је он помагао бившем директору србског ДБ-а Јовици Станишићу као саветник за питања идеологије. Занимљиво! Ово нисам знао, а мислим да ни многи други ово нису знали и да је то велико изненађење за све.

Иначе, професор Иља Числов је опозиционо настројен према садашњој руској власти и има веома изражене анти-семитске ставове. Јасно, убедљиво говори. Влада огромном количином информација. Не слажем се у неким стварима са њим, али је наш човек.

А онда су пред крај његовог предавања уследила питања посетилаца и ту се укључила и Радмила Војновић. То је било сјајно. Радмила и Иља су велики пријатељи, али се не слажу у свему, што је нормално, и било је јако занимљиво слушати понекад и жешће расправе. Убедљиви Рус који закива информацијама и начином говора и енергична и бучна Србкиња која маше рукама доказујући своје ставове. Сјајно!

На крају је Радмила развила велики плакат који је претходно био на столу за којим је седео и говорио професор Числов и на коме је била представљена србска средњевековна династија Немањића. Руси су одмах стали да сликају плакат, а један Рус је пришао тако близу да је сликао неке ситне детаље.

Када смо полазили Радмила Војновић нам је дала своју електронску адресу да јој се јавимо да нас информише о следећим догађајима у оквиру програма "Душа Србије", а и ван њега.

На крају смо се кратко упознали са једним Србином који од скора ради у Москви у једној глумачкој школи и једном Рускињом, који су нас упутили на интернет презентацију „Сјеница” која је, уствари, руско-србски интернет клуб. И ја користим ову прилику да вас позовем да погледате ову интернет презентацију и да се укључите и рад клуба. Ево адресе:

Сјеница

Read more...

"Кумушки пьют" - Анжела Манукјан и група "Волга"

Анжела Манукјан и група "Волга", словенски хипнотички електро.

Read more...

Велики Грабовски - у брегове градови!

Када смо зимус били у Србији, свратили смо у Велики Грабовски!

Велики Грабовски је дивно место, засеок на планини Јелици, на страни према Чачку, где су Зоран и Љиља отворили кафану са неколико бунгалова у старом стилу. Ресторан је одмах поред друма и можете да застанете, да се попнете до њега степеницама, да поседите, да попијете домаћу ракију или сок и да уживате у погледу на Драгачево.

Унутра је све у старом стилу, на средини кафане је велика пећ, около су дрвени столови и столице, по зидовима су окачени старински предмети домаће радиности. Газда Зоран и газдарица Љиља раде ту по кући своје послове, а када наиђе путник намерник они га срдачно угосте. Када смо ми свратили, у гостима му је био Рус Андреј из Москве.

Мало изнад кафане су дрвени бунгалови у којима се може ноћити. Собе имају кревете доле и кревете на спрат, столице, пећ бубњару. Ту се може зимовати, летовати.

Погледајте како изгледа Велики Грабовски:

Интернет презентација Великог Грабовског

Ој, Србијо, међу шљивама и под бомбама...

Read more...

Корени Октобарске револуције и основни историјски закон греха

Корени Октобарске револуције леже у даљој прошлости Русије. Они сежу још у време владавине Петра Великог. Период руске историје пре владавине Петра Великог са назива - допетровска Русија. Период допетровске Русије одликовао се, углавном, мирним животом на изворним хришћанским принципима. Петар Велики је почео да уводи промене у руски живот по угледу на Западну Европу и тиме је започело рушење старог, Благословеног руског живота. Саме промене и начин како их је Петар Велики спроводио изазвале су велики отпор у руском народу. Тај отпор је некада био толико велики да су Петра неки чак називали и Антихристом. То показује да руски народ није хтео западно-европски начин живота. Са тим променама брана руског живота је била пробијена. Промене су се наставиле и после Петра Великог.

Када је руски народ примио хришћанство, он је правилно спознао његову суштину, а то је лично спасење, али и промена устројства света на хришћанским принципима. Руски народ је правилно схватио да треба живети као у време првих хришћанских комуна у Јерусалиму, које су се одликовале братским животом у Христу, заједничком својином и тако даље. Руски народ је хтео да оствари Рај на земљи, Златно доба. И људи су се трудили да живе по тим принципима.

Међутим, промене које су се за време и после Петра Великог одвијале у Русији, биле су у мањој или већој мери подражавање све секуларнијег западно-европског начина живота. Мало помало у руском народу је почело да се јавља религиозно подрхтавање, које је било изазавано управо тим променама које су секуларизовале руски народни живот. Једна од највећих криза била је раскол у Руској Православној Цркви у 17.-ом веку, када је патријарх Тихон започео рефому црквених књига и неких обичаја који су до тада били на снази. Он је то урадио под утицајем Грка који су сматрали да постоје неправилности. Тако на пример, Руси су се до тада крстили са 2 прста, а од тих реформи са 3, као што и данас сви радимо. Такође су мењане црквене књиге. Те реформе партијарха Никона су изазвале велики отпор и део свештенства и народа је почео да се бори за останак на старом. Развила се велика борба и почеле су да падају тешке речи. Како је време одмицало, бивало је све горе и горе. Читави манастири су се побунили. У некима је дошло и до оружаног отпора, као на пример у чувеном Соловјецком манастиру на северу Русије у Белом мору. После дугогодишње опсаде, манастир је пао. Један од главних противника реформи, протопоп Авакум је био спаљен на ломачи. Чувена бојарна (жена бојара, руског племића) Морозова је умрла од глади затворена у једној рупи. Тако је дошло до раскола у Руској Православној Цркви где је на једној страни била званична црква, а на другој такозвани - старообредници или староверци. Као што то често бива у случају раскола, од старообредника су почеле да се одвајају нове групе, од којих су неке постале праве секте. Од њих, најпознатији су беспоповци, старообредници који нису имали свештенство. Они су често бежали далеко од насељених места и оснивали своје, углавном сеоске насеобине. Њима су се понекад придруживали козаци и други који су тражили уточиште од све модернијег света. Њих има и данас по Русији, углавном, по тајгама, на Алтају и другим удаљеним местима. Руски црквени раскол је још више узбуркао религиозни и друштвени живот и створио услове за појаву и политичких организација које су, често по угледу на западно-европске политичке идеологије почеле да промовишу своје идеје. Те западно-европске идеологије су биле помешане са руским религиозним осећањем ишчекивања Царства Небеског на земљи. Идеје о социјалној правди су добро легле на душу руског човека, јер оно што је руска власт узимала, такође је било из Западне Европе и односило се на развој каптализма, а који није обраћао пажњу на социјалну правду. Тако су се мало помало супротности у руском друштву увећавале и као резултат тих супротности и све већих трвења, почеле су да ничу све радикалније политичке организације. Међу њима су били и комунисти и анархисти, који су били повезани са својим идеолошким истомишљеницима у Западној Европи. Почела је да се јавља мржња према власти и капиталистима и као резултат те мржње, почело се и са атентатима на представнике власти. Револуционарно расположење у народу је бивало све веће и веће. У последњој фази метеж је достигао кулминацију у најгоре време, то јест за време учешћа царске Русије у Првом светском рату. Ту ситуацију су искористили и неки Јевреји комунисти који су стајали на ционистичким позицијама и убацили се у револуционарни врх. Тако је пала царска Русија.

Значи, догађаји из 1917.-те године су били само врх леденог брега, последња фаза револуционарних врења која су дуго тињала у Русији. Ништа се у историји не дешава преко ноћи. Данас се уз помоћ средстава масовне комуникације утицај на народне масе може појачати и неки догађаји се могу убрзати, али опет је потребно неко време да ствари сазру.

Значи, корени Октобарске револуције леже у удаљавању државе и друштва од хришћанског идела које је довело до губитка сакралне основе друштва и отворило пут за религиозно неспокојство, а из кога су произашли алтернативни верски и политички покрети који су постепено довели до експолозије. Наравно, увек се ту нађу историјски егзекутори да докрајче постојање неке државе.

И сама Октобарска револуција је, иако декларативно атеистичка, била теистичка, али изопачено теистичка. Бољшевици су хтели да направе Рај на земљи, али без сакралне основе, то јест без Бога. Познато је да је и сам Лењин рекао једном приликом да им је циљ да направе Рај на земљи. Помињање Раја на земљи, без обзира на контекст, свакако спада у теистичке категорије. Наравно, покушај прављења Раја на земљи без Бога је велика грешка. Бољшевици су покушали да организују Рај на земљи, да га утерају људима законима, на силу. Али, то је немогуће. То је била катастрофална грешка.

Значи, држава је итекако одговорна за оно што ради, какве законе доноси, какве промене уводи. Постоје закони који у датом тренутку не изгледају тако опасни, али на дуже историјске стазе могу да доведу до великих ломова у народном колективном несвесном, а које затим може да се претвори у монструма у народном свесном, то јест у ономе што народ почне да ради у реалном животу.

Зато је бреме власти веома опасно и ако на власт дође неко ко није свестан улоге власти у животу једног народа или ко током времена заборави на ту улогу, онда ломови у животу народа коме се такви властодршци налазе на челу могу да буду страшни.

При томе обавезно треба рећи да и сам народ током времена постаје кривац за будућу катастрофу, јер мало помало, па све више почиње да се понаша како не треба. Почиње да вара, да лаже, да се свађа, да се суди, да хули на Бога, да краде и тако даље. Тако полако цела држава са све народом пада и - БУМ! Дешава се револуција!

А Бог дуго чека. Бог даје народу шансе и шансе да се поправи допуштајући да на народ дођу мања искушења. Ако ли се власт и народ не поправљају, Бог допушта већа искушења. А када власт и народ у једном тренутку прекардаше и подивљају, испуни се мера времена, отвори се велика рупа и онда песак светских пустиња почне у доње да клизи бездане (мало сам изменио један стих Ивана В. Лалића у последњем делу реченице).

Ако се на историјске догађаје посматра на овај начин, то јест много дубље, узимајући у обзир све направљене грешке од стране свих, онда има шансе да историја буде учитељица живота. Тако на пример из овакве анализе узрока Октобарске револуције можемо, између осталог, закључити да се итекако треба бринути око социјалне правде, то јест да треба направити такав систем у коме народ неће бити искоришћаван. А такав систем у коме народ неће бити искоришћаван може бити направљен ако следимо хришћанске животне постулате. На пример, шта нам вреди што идемо у цркве које су лепо украшене, ако кад изађемо из цркве почнемо да се понашамо нехришћански, зеленашимо кроз банке, отимамо вишак вредности који су створили радници својим радом и тако даље.

Ако ли нећемо да посматрамо на историјске догађаје дубље и наставимо да се држимо гордо и неузимајући у обзир своје грехе и грешке, онда нам следе нови историјски порази.

Лако је осудити Јевреје и комунисте и назвати их сатанистима. А да ли се ико запитао зашто је Бог допустио тако страшну пропаст оних који су себе сматрали правовернима и безгрешнима ако су они стварно били правоверни и безгрешни? Никада не треба сметнути с ума да ономе коме је много дато, да се од њега много и тражи. И врло често бива да Бог управо допушта да јако негативни надвладају оне који гордо себе сматрају безгрешнима.

Зато треба бити пажљив у оцењивању историјских догађаја и именовању криваца. Права историја је свештена историја која као основни закон по коме се одвијају историјски догаћаји узима закон греха.

Read more...

Буктање ватри унутрашње Русије

Пре неки дан сам био "Међународном фонду словенске писмености и културе" у Москви и доживео сам невероватне тренутке. Лепа, стара зграда са двориштем, ограђена, са лепом капијом. У дворишту је главно здање у коме се налазе просторије у којима се одржавају разни програми, мали ресторан... За овај месец, између осталог, једно вече ће бити посвећено Србији. Програм ће бити под називом - „Душа Србије”.

У оквиру фонда, у истом дворишту, налази се и књижара „Ћирилица”. Сјајно место! У књижари можете купити фантастичне књиге (верске, националне, историјске, културне), музику, филмове, козачку и словенску одећу и обућу (мајице са снажним патриотским натписима, рубашке, сарафани, појасеви), сувенире и друго. Купио сам тамо две мајице. На једној од њих, црној, поред четири „С”, белим словима пише на србском језику - „Косово је Србија”.

И у тој књижари се десило за мене једно невероватно откриће. Већ дуже време слушам музику руске певачице Пелагеје Сергејевне и њене пратеће групе. Ради се о веома младој особи која је од малих ногу повезана са старом руском традиционалном музиком. Неколико пута сам је чуо да помиње на својим концертима псковску (Псков је град у Русији) бабушку Олгу Сергејеву и да пева песме која је и она певала. На пример, песме „Пташићка” и „Кумушки”. Питао сам се ко је Олга Сергејева. И онда спазих диск у књижари „Ђирилица”. А затим и други. Оба дупли. А на дисковима пише - Олга Сергејева. Какој васторг! Каква срећа! Одмах сам купио оба! Стари руски, словенски гласови простих руских сељанки. Олга Сергејева пева гласом који допире из времена руских биљина. Њено певање ме подсећа на певање Светлана Стевић, певачице која изводи старе србске народне песме. И тако се прави духовна и душевна веза по златним, невидљивим нитима која ме спаја са Пелагејом, Олгом Сергејевом, Јевгенијом Смољјаниновом (чији смо концерт поводом издавања новог дуплог ЦД-а управо пре неки одгледали у Москви; моја жена је дала интервју за руску православну телевизију „Сојуз”), такође певачицом која изводи стару руску традиционалну музику и руске романсе, иначе ученицом псовске бабушке Олге Сергејеве и Андрејом Тарковским, великим руским филмским режисером који је у свом филму „Носталгија” користио музику Олге Сергејеве.

Молим вас, послушајте учитељицу и ученицу:

Олга Сергејева:


Пелагеја:


За оне које занимају језик и финесе, можете чути како Олга Сергејева чисто изговара слово „ч” као србско „ч”, док Пелагеја то не може јер у данашњем руском језику слово „ч” се изговара као србско „ћ”. Иначе, Руси веома тешко могу да изговоре наше „ч”.

А у једној другој песми коју пева Олга Сергејева, има реч „ћјервонаја”! Људи моји, то је србско - црвено! А у данашњем руском језику црвено се каже „красниј”, „краснаја”. Какој васторг!

Откуда то? Како се то код Руса променило? Зашто се промене у језику тако брзо дешавају? То су мисли које ме у последње време заокупљају.

У Русији су одувек биле јаке комунитарне тежње. Те тежње представљају исконску човекову жељу да се врати у почетно безгрешно рајско стање. Те тежње су утопијске тежње у позитивном смислу.

Идеја комунитаризма је идеја братства и благости међу људима. У Русији су се идеје комунитаризма провлачиле кроз стару руску општину, кроз руско старообредништво, православна братства, касније комунистичке колхозе и совхозе.

У данашње време, у новој Русији, почеле су да ничу православне општине. То су мање заједнице људи окупљених око вере. Те заједнице најчешће имају једног главног свештеника духовника и неколико породица и појединаца који су окупљени око хришћанских братских идеала.

Пре неко вече сам право с посла пошао до таквог једног братства са намером да купим неколико књига великог руског хришћанина практичара и комунитарца, оснивача „Крсто-Воздвижењског радног браства”, Николаја Непљујева који је живео крајем 19.-ог и почетком 20.-ог века. Адресу братства сам нашао преко интернета. Иначе, братство се, заправо, налази у просторијама „Свето Филаретовског института”. Зграда института се налази недалеко, око 20-ак минута хода, од станице метроа Курска, у улици Пакровка.

Када сам већ био код броја на коме се налазе просторије братства, почео сам да се осврћем тражећи број стројења (тако се означавају зграде у Русији). Ту се у том тренутку створи једна старија жена и упита ме шта тражим. Ја јој рекох. Она ми са осмехом рече да пођем са њом. Како сад то? Откуда та жена ту? Где она иде? Она иде баш у институт? Да. Баш тако је било. Пођох за женом кроз пролаз и дођосмо до једне неугледне зграде унутар дворишта. Она зазвони на интерфон и врата се отворише. Када уђох унутра угледах малу рецепцију за којом је седела једна бакица. Назвасмо добро вече и жена која ме је довела до института, показа ми низ ходник врата књижаре. Захвалих јој се и уђох у књижару. А тамо гомиле књига. По полицама, на столовима... Управо је у току било некакво распакивање у коме је учествовало неколико жена које су ту радиле. Пошто сам се представио, почео сам да бунарим по књижари. Видео сам да се ту ради о пријатној, готово породичној атмосфери, где су жене чаврљале око посла и других ствари. Све су биле уздржано одевене. Праве хришћанке. Одабрах неколико књига и кренух да платим. Док сам плаћао, жена која ми је правила рачун ме упита како стојим са аскетиком и мистиком. Насмејах се и рекох са задршком да код мене има мало аскетике и... А онда она настави и рече, мало аскетике и много мистике... Ја се са осмехом сложих... :) На одласку сам добио позив да посетимо братство и да се укључимо у рад института и учење. Лепо...

Док сам одлазио и док је вечерња Москва промицала поред мене, мислио сам о Николају Непљујеву, о утопистичким комунама и православним општинама. Мислио сам о тој неугасивој човековој тежњи ка истинском добру. Мислио сам о обичним људима који живе у братској љубави у утроби великог града на обали реке Москве. Букте и пламте ватрени прстенови унутрашње Русије...

Read more...

Радикално Богоборство Европске Уније

Европска Унија је ушла у нову, још радикалнију фазу борбе против хришћанства. Педерска права против права хришћана! Пале су и последње маске и борба је сада отворена.

Погледаје, молим вас, шта се дешава у Великој Британији.

Брачном пару Џонс (Овен 65 година и Јунис 62 године) из Дербија, који је ДО САДА усвојио 15-оро деце, суд Велике Британије је ЗАБРАНИО да даље усвајају децу, јер ОНИ СМАТРАЈУ ДА ПЕДЕРЛУК НИЈЕ НОРМАЛАН. Супружници Џонс нису никакви радикални борци против педерлука, већ су једноставно рекли да сматрају да је педерлук „против Божијег закона и морала”. Међутим, социјални радници су одбили њихов захтев за новим усвајањем у складу са законом који подржава педерска права.

Ову вест сам нашао преко интернет презентације „Међународног фонда
словенске писмености и културе” из Москве, а која је преузета са руског „Интерфакса”. Оригинална информација је из британских новина:

Хришћанска веровања губе против педерских права

Дакле, као што сам већ рекао, на сцену је ступила нова радикалнија фаза борбе Европске Уније против хришћанства. Политичка коректност је сада проширена до те мере, да су педерска права изнад хришћанских права. Значи, ако сте хришћанин, губите у борби против педерлука на правном терену. Значи, хришћани немају права да усвајају децу ако мисле да је педерлук ненормалан. Европска Унија овим јасно каже - ПЕДЕРИ НАПРЕД, ХРИШЋАНИ СТОЈ!

И погледајте сада ову ситуацију - педерски парови могу да усвајају децу, а хришћански парови, ако не одобравају педерлук, више не могу.

То су вредности Европске Уније.

Значи, црно се окреће да буде бело, а бело црно.

Или, ако хришћански пар хоће да усвоји дете, онда треба да лаже да нема ништа против педерлука. Значи, хришћани су доведени дотле да треба јавно да се одричу својих ставова. Хришћани треба да лажу. А знамо да је речено да је сам ђаво „лажа и отац лажи”. Значи, лаж је зло. Како хришћанин да лаже? Зашто да лаже?

Која је ово ђаволска ујдурма Европске Уније! Она има за циљ да и правно и душевно порази и понизи хришћане.

И у Србији је почела примена закона Европске Уније у корист педера. Педерска парада је само почетак. У Србији се сукобила држава која подржава педерска права и део народа који не подржава педерска права. У том сукобу је победила држава, то јест права педера. Значи, Србија постаје део Европске Уније и њене богоборне сфере утицаја већ сада, иако формално није део Европске Уније.

Међутим, ја бих хтео да се потпуно осветли ово зло које нам се намеће из Европске Уније. На овом примеру "развоја" педерлука у Великој Британији, где се директно и на најодвратнији начин малтретирају и понижавају хришћани (да сад не улазим у конфесионалне и догматске финесе), када се све дубински анализира, сасвим је јасно да такви "закони", то јест анти-закони, долазе из самог центра зла, од самог сатане. Циљ оваквих закона је пљување на хришћанство, пљување на крст, пљување на жртву Господа нашег Исуса Христа.

А ево и једне свеже вести која је директно повезана са овом темом. Ради се о примени закона Европске Уније у Србији и директном нападу на Србску Православну Цркву.

„Хроника

Невена Петрушић: Митрополит Амфилохије да се извини учесницима ”параде поноса„

субота, 05. март 2011.

Београд -- Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић наложила митрополиту СПЦ Амфилохију Радовићу да се јавно извини учесницима београдске Параде поноса.

Митрополит Амфилохије је својим говором поводом одржавања Параде поноса несумњиво прекршио Закон о забрани дискриминације, закључак је поверенице Невене Петрушић.

Повереница за заштиту равноправности изрекла је Амфилохију и препоруку да се јавно извини учесницима београдског скупа за промоцију права лезбејки, геј, бисексуалних и трансродних особа.

На основу притужби грађана, повереница за заштиту равноправности анализирала је говор који је Амфилохије одржао дан након Параде поноса 2010, и утврдила да је током поступка утврђено да је митрополит прекршио забрану говора мржње.

”Наша препорука је да Амфилохије упути јавно извињење учесницима и учесницама Параде поноса. Било би важно да прими делегацију активиста који се боре за права сексуалних мањина како би се упознао са проблемима са којима се суочавају. Истовремено, митрополит треба да се убудуће суздржи од давања изјава којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље„, рекла је за Б92 Невена Петрушић.

Рок од 30 дана да се поступи по препоруци

Према Закону, институција повереника прима и разматра притужбе ако се пред судом већ не води поступак, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и ако је потребно изриче мере.

Митрополит Амфилохије је дужан да у року од 30 дана од пријема препорука по њима и поступи.

”Препоруке које се упућују онима за које се утврди да су учинили акт дискриминације треба да се изврше у року од 30 дана и да се о томе обавести повереник. Уколико се то не догоди, повереник је у складу са законом овлашћен да изда меру опомене, и остави нови рок„, каже повереница Невена Петрушић.

”Уколико се препорука поново не испоштује, повереник је по закону овлашћен да покрене и судски поступак по пријавамо за кршење закона о борби против дискриминације„, навела је она.

(Б92)”

Значи, оно што сам написао на почетку теме директно се тиче Србије и свих оних који себе сматрају хришћанима. Сада се иде на фронтални напад на СПЦ и на једног њеног високог свештеника. Циљ је да се један митрополит силом Богоборних европских закона натера да се одрекне важног дела моралног учења цркве и да се тиме понизи црква и покаже како њени ставови и догме нису тачни, већ да су тачни ставови и догме нове европске западне атлантистичке религије. Ово је верски рат који Европа води против, не само Србије, већ свих осталих који још нису примили нову религију. Значи, нова фаза директних напада Европске Уније клизећим стартом је већ почела. Сада политички комесари Европске Уније издају наређења и рокове до када наређења имају да се испуне. Ако се наређења не испуне, следи судска пријава и даље консеквенце. Почиње време гоњења цркве и хришћана. Ево, ово су све примери да поново почиње распињање Господа нашега Исуса Христа. Одвратни, црни смрад се шири из Европске Уније и са Запада уопште по целом свету.

И ко данас ко себе сматра хришћанином може рећи да је евроуздржан или евроскептик? Па, већ је почело спровођење у дело онога да ко не прими печат Антихриста не може купити ни продати. Србија не може постати део Европске Уније ако не прихвати Богоборне законе Европске Уније! То је управо то - не можеш купити ни продати у Европској Унији ако не примиш печат Антихриста. Ово је сада у економској сфери и то је најава онога што ће доћи у будућности, а то је примање правог печата Антихриста. Зато је улазак Србије у Европску Унију или било какво дубље повезивање Србије са Европском Унијом пропаст за србски народ. Читаве генерације ће бити увучене у круг Антихриста и изнад њихових глава ће стајати његов печат и то - не можеш купити ни продати ако не примиш печат Антихриста као злокобна претња. У Србији се нико озбиљно не бори против тога. Само понеко прича о томе, али без икакве праве акције која би нешто променила.

Read more...

Балканизација у Русији

У Русији постоји велика група људи који воли балканску музику и уопште балкански стил живота. Део њих је окупљен око интернет презентације http://balkana.ru/. Они често организују окупљања где се слуша балканска музика, као и концерте. Ево снимака са неких од тих окупљања:

Read more...