Изађи на црту, реци не западу: Присиљавање на "живот по западу"

"Морамо да размислимо о имиџу Америке - о имиџу који увек представља имиџ савршенства, који је идеалан и победнички. Међутим, каква је судбина онога што испада из тог славног имиџа? Јер, оно што испада из њега искључено је и, према томе, непознато. Те искључене елементе, у које спадају нагонски пориви, немоћ, некохерентност, зло и изопаченост, треба да носи онај други. Овде мислимо на процес пројективне идентификације.

...

Године 1946. Мелани Клајн увела је појам пројективне идентификације и од тада он има суштински значај за клајновске психоаналитичаре. Једноставно речено, у свом патолошком облику, он означава цепање Ја и присиљавање његових лоших делова и објеката да пређу у други објекат. Тај други је онда присиљен да то прихвати и да носи ту пројекцију на начин којег често није свестан. Та капа скројена је сасвим по мери.

...

Говорећи о рату у Вијетнаму, Норман Мејлер рекао је да је америчка култура садржала тако много деструктивног гнева да је морала да га извезе, те је Вијетнам у периоду крајем шездестих и почетком седамдесетих година постао средиште пражњења тог гнева.

...

Изражено терминима пројективне идентификације, ово представља масовно фекално избацивање деструктивности - напад који изазива цепање и који има за циљ да уништи и сасвим потчини оног другог."

Ово су речи британског психоаналитичара Роба Ведерлија из његове књиге "Колапс културе".

Исто се дешава и данас и то фекално избацивање траје и дан данас и трајаће, јер то је Америка. Несхватљиво је да Срби емигранти тако олако прихватају "живот по западу". Несхватљиво је да Србин може да тврди да му је добар живот у, на пример, Канади где пере и суши веш у машинама за прање и сушење веша где то раде и његове комсије и где не може да напусти стан ако, на пример, промени посао у току трајања уговора за стан, већ мора да плати кауцију као да излази из затвора пре времена. Несхватљиво је да Србин емигрант може да тврди да му је добро у Канади, ако сваки дан једе генетски модификовану храну или месо пуно хормона и анти-биотика и још тиме храни и своју децу. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да му је добро у Канади, ако му деца сваки дан у школи стоје слушајући канадску химну и уче да је нормално бити педер или лезбејка. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако вози половна кола. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако живи у кући од иверице, ако је имао пара да уђе у кредит за куповину куће. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако му деци свакодневно испирају мозак да је једини животни циљ да постане способан да купује производе и да тако треба да живе и деца његове деце и тако у бескрај.

Иако је све то несхватљиво, то се, ипак, дешава. Зашто? Због испирања мозга које је трајало деценијама и и даље траје. Али, то мора да престане. Мора! Ради се о систематски набијеном комплексу ниже вредности, који се сада преноси са генерације на генерацију. То мора да престане! То мора да престане, јер је нереално! Мора да се сруши зид лажи, који је направила западна пропаганда и Срби емигранти који свој успех на западу граде на србофобији!

И управо се ради о томе да је под присилом западне пропаганде дошло до цепања Ја Срба емиграната који су да би превазишли силом наметнут комплекс ниже вредности почели да прихватају имиџ Америке и запада уопште, не би ли уздигли себе у својим сопственим очима и тако се спасли искомплексираности. Али то је само имиџ и ништа више. То је само маска и ништа више. Имиџ и маска управо зато и служе да прикрију стварност, која је поражавајућа. И онда Срби емигранти са имиџом и маском коју им је навукла Америка, избацују америчке фекалије на све што је србско, не би ли олакшали себи, не би ли себи доказали да су се променили, да су постали Америка и да су се, на тај начин, спасли србства. Они желе да оно што им је Америка силом сугерисала да су, то јест да су ништа зато што нису као Америка, одбаце, да то истоваре у неког другог. Али, то је резултат присиле, од које се нису бранили, него су допустили да буду савладани и понижени. И сада, тако савладани и понижени, они који су постали неко други, они који су постали Америка, то јест они који су постали имиџ и маска, јер Америка је имиџ и маска, високо држе у својој руци заставу на којој пише "Србофобија".