Приче из Канаде: Србин Србину пише писмо у Канади

недеља, 28. јануар 2007.


"Град у огњу"

Ово је текст писма у електронском облику који ми је послао један познаник и који преносим у оригиналу:

"Jel' zezas da nema cipela i jakni u Kanadi? Hahahahahah... Imaš dobre i kvalitetne muske garderobe u „Marks Verhaus”, posebno su dobre one kosulje koje se ne guzvaju, ne moraju da se peglaju a kvalitet im je veoma dobar. Imaš i gomilu raznoraznih pantalona, carapa itd. Vi's ova prodavnica je kanadska, znaci garderobu svu prave Kanadjani, ne Kinezi ili drugi Azijati i pametni Kanadjani kupuju tamo. Imaš sve, ako radis u fabricetini nekoj, onda možeš da kupis kvalitetnu uniformu za fabricetinu, ukljucujuci obucu, carape, majice, gace, sve je kvalitetno kao kod nas devedesetih ako nije i bolje. Ako radis u kancelariji ili neki drugi posao da ne moras da „cekicas”, isto ti je, imaš dobre pantalone, kosulje, slično za donji ves, sve izgleda prilično dobro, nisu „pederske” ni boje nit' je strukirano nego bas muski. To ti je muska radnja, prava. Možeš da probaš i u „Edi Baueru” ali to je već malo drugacije, kvalitet im je malo losiji. Vi'sh, ljudi kad im pomenes „Mark's Verhaus”, misle na prve dane kad su stigli u Kanadu pa radili neki crnacki posao pa im neko rekao da su tamo najbolje sejftishuz. Jesu, najbolje su ali najbolja je i garderoba... 'Oćeš da kupis zaista dobru jaknu? Imaš kad silazis od Blura niz Jang, sa desne strane, jedan militari shop :)))) Hahaha, da, tamo imaš one zimske jakne koje se nose na severnom polu, to možeš da obuces na majicu sa kratkim rukavima, ta jakna je bez konkurencije. Ja sam kupio na jednom mestu u Kanadi koznu jaknu koja je bila 500$ za 100$... Prava kozna jakna, kao nasi Oznasi posle rata sto su nosili. :) Takođe sam kupio „Kolumbija” jaknu za male pare, nasao u „Vinersu”, tri puta ispod cene... Sve iz Srbije mi još stoji u ormanu, slabo sam imao prilike da nosim. Ovde je iz stana u auto iz auta na posao, slaba vajda od silne garderobe. Za cipele bih ti isto preporucio da odes i kupis „Mefisto”, najbolje su ali i najskuplje, sve imaju od sandala do cipela... Imaš na Jangu sa iste strane ulice gde je taj shop i „Dr. Martin”, šta tome fali? Kad kupujes nešto u Kanadi, gledaj gde kupuje stariji svet. Obično su to mesta gde roba ne izgleda bas najbolje spolja, gde je prodavacica neka malo strarija žena ili neka debela devojka, tamo su ti najbolje cipele... :) Al' ćeš i da i' platis najviše... Sve ostalo je djubre, ne traje dugo ako se nosi, tako je sada po celom svetu. Gde se pravi garderoba, obuca, donji ves, bilo šta... sto je domaće, znaci nema veze jel' kanadsko, svedsko ili srpsko, to je dobro, uglavnom duplo skuplje i deset puta kvalitetnije. Gde odes pa vidis da je „Made in China”, je djubre. Takve su danas skoro sve prodavnice, 90% ovde a na zalos' i kod nas... 'Teo sam to odavno da ti kažem, to je moj subjektivni osecaj kad god „sidjem” u Toronto: Za tebe je rodjace da se preselis u neko manje mesto, izvini sto ovo kažem, nisam ništa loše mislio. I sam imam skoro identicna mišljenja o svemu o cemu ti pišes ali hvala Bogu ne živim u Torontu pa se nisam suocio sa tim, verovatno da bih pisao isto k'o i ti. Meni se Toronto zgadi svaki put kad odem, ima lepih mesta i lepih trenutaka ali uglavnom svaki put kad „sidjem sa planine” jedva cekam da se vrnem nazad. Možda je to jer sam i sam odrastao u manjem mestu pa mi ovde gde sam sada vise odgovora, proziveo sam priličan deo zivota u Beogradu ali Beograd iz godina koje se ja secam i ovo ovde je k'o nebo i zemlja. Vis'h ovde kod mene, Oakville, Burlington, naseljena je kanadska srednja i visa klasa. Znaju oni isto tako kao sto mi znamo šta je dobro. Mi se secamo srećnih vremena iz doba Titoslavije a oni znaju šta je dobro iz godina kad je i Kanada bila malo drugacija zemlja nego sada, vise zatvorena i konzervativna. Jesil' se ti od kako si stigao u Kanadu, jesil' ti ikada prosao kroz Lejk Shor ovde od kraja Misisage pa do početka Hamiltona? Tu rodjace nisu kuce dascare, Okvilske kuce u centru i Burlingtonske su neke stare po 200 godina. Ovde u Okvilu, ima dosta Shvaba, Poljaka, Ukrajinaca, u Burlingtonu su Ukrajinci napravili ogromnu crkvu u centru grada, ovde u Okvilu Poljaci. Ono sto je valjalo u Evropi, doneli su i ovde. Ovde je mirno, tiho, spokojno, oni ovaj „raj” stite sa nenormalno-nerealnim cenama kuca. Kod mene u ulici gde živim, nema taunhausa ispod 800.000 $ Cad... Pa sad ti vidi jel' to normalna i realna cena... Nije, al' oni ne žele da im u komsiluk dodje neki emigrant crne ili zute puti, zato. Zato je ovde spokoj, jer je ovdasnja elita napravila raj za sebe. Isti bogatasi su komsije, vlasnici kompanija, ja znam jednu ženu koja renta jedno 20 zgrada u Okvilu, šta ima u Torontu, ko zna... Njena kuca je nešto sasvim nornalmo i „prosecno” ovde, ne bi nikad rekao da tu živi tako neki truli bogatas, živi na skoro samom jezeru, vozi običan Fordov ven, jedno desetak godina star... Bivši direktor Nortela je ovde na dva minuta napravio kucu za sebe od 15 miliona $... Samo jedna u nizu, to ti je Okvil. Oni koji imaju ovde neku kintu, jako dobro znaju šta je kvalitetno, dobro, šta ima cenu, šta treba platiti... Kod nas je to u srednjim osamdesetim, ako je reč o garderobi, sto me izazvalo da ti napisem ovo pismo, mogao da kupi gotovo svako, ja sam isao kod majstora, rodjaka, krojaca, da mi sasije odelo npr... :) Ovde je to rezervisano za elitu, imaš i ovde elitu... Samo se oni ne mesaju sa nama... Ne bi ni mi sa nekim drugima da imamo priliku i da živimo u Srbiji, takvi smo ti mi ljudi. Ovde gde ja živim, sve ti „pod ruku”, pekar, poslasticar, mesar, zanatlije svih vrsta, sve kvalitetno, evropski, „prva liga”... Ali kosta, plati-pa-klati. Ujutro tisina, leti tisina, ljudi imaju brodove, male jahte, imaju pozoristance gde im dolaze non-stop iz Toronta na predstave, stalno neko malo desavanje pa skupoj ceni... 40-50 restorana tu u blizini. Sve u centru moz' peske... Sve ima, uvece letom čak i k'o neki korzo, kao kod nas... I ima takvih mesta po Kanadi, lepa su mesta i juznije od Hamiltona, tamo gde su vinogradi, vocnjaci itd... Ima i Srba farmera čak... Ja ovde ne pripadam po bilo cemu, sem po boji koze, ovo je fasisticki grad ipak... :) Ali se osecam opet normalnije nego da sam u Torontu. Nasi Srbi su izgradli mali crkvicu i kupili crkvenu imanje iznad Dandasa, na Dandasu bolje reci, tu će već za par godina sa obe strane da niknu kuce kako se gradi. Misisaga vise nema gde da ide pa sada grade Milton koji će po prognozama da se sastavi sa Okvilom i Misisagom u ogroman grad od preko milion ljudi za desetak godina... I ni Milton, manastir nije daleko... Jes' bio ako pišes o onim prezimenima sa grobova? O tome sam i ja pisao pre par godina na SC-u... I tamo, oko manastira ima malo spokoja, shuma itd. Toronto se kad izadjes malo na čistinu vidi a i jezero u onoj magli, smogu... Daleko je a opet blizu. Nema na zemlji nigde spokoja, moz' covek da napravi raj u sopstvenoj dusi ili kuci, ako je mudar i pametan i ako ima malo i sreće, ako smem da napisem i to... Taj kovitlac o kome ti pišes iz Toronta, sa zapada, razumem ja to, osetim svaki put kad dodjem tamo. Još vise osetim kad odem u Square One u Mississaugi. To ti je kanadska buducnost, buducnost kanadske i zapadne civilizacije, rase iz celog sveta izmesane, nakazne, u potrazi za sto vise prodavnica, subotom pre podne... Zato mi je bolje ovde. I meni je Kanada privremena, ona o kojoj ti pišes i jeste prava Kanada, ne ova moja u kojoj ja živim, gde su komsije ljudi sa dosta para i sređenih zivota... E, mi smo to imali svi, najveca sirotinja nekad u Jugoslaviji al' nismo znali da vidimo i cenimo dobro. Jesi ti u pravu kad kažeš „gvozdena zavesa” al' ko da je napravi? Meni je drago svaki put kad odem u nasu crkvu na Diksiju pa vidim mladje ljude koji idu tamo, kako su vaspitani i kako vaspitavaju decu... To su ljudi koji su naših godina. Takvi možda ako se vrate, možda oni nešto promene... Ako 'oćeš prijatelju da se vidimo na cevapima jedared u „Rixu”, javi... Moz' neka nedelja popodne ako ti odgovara... Javi da se ne omrsim ranije :) Pici ti samo i pisi, al' smanji rode, neće niko da te slusa ako budes puno pisao. Vidim sinoć da su se već okupili neki i da i' vabish k'o kerove... Na tom Serbian Kafeu se okupljaju raznorazni likovi a ima na zalost mnogo onih koji Srbe i Srbiju uopste ne vole i samo Srbima o glavi rade, to im je pos'o i zadatak..."

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP