Добар дан Русијо!

недеља, 18. април 2010.

Преселио сам се из Канаде за Русију. Сада живим у Москви. Као што сам написао у претходном тексту на овом мом интернет дневнику, главни разлог је била љубав према руској девојци Светлани. Поред тог разлога, ту су и геополитички разлози, као и будућност оних који ће доћи иза мене. За мене је било политички некоректно живети и радити у Канади, на Западу, са Атлантистима, а заговарати србство, русофилство и евроазијство. Сада је то исправљено. Такође, храна и школе су много боље у Русији него у Канади, што је изузетно важно за децу. Поред тога, многи закони у Русији су бољи него на Западу. На пример, у Русији је забрањено јавно испољавање педерлука и лезбејства, као и његово пропагирање у обдаништима и школама, као што је случај у Канади. Поред свега овога, Русија као држава је увек подржавала Србију и сада је подржава и руски народ је братски народ Србима. У свету бесни рат између Истока и Запада и између Евроазијаца и Атлантиста и у том рату чији се интензитет мења, што значи да он некада може бити прави оружани сукоб, а некада економски или политички рат, Русија је готово увек главна мета Западу и Атлантистима. Да сам наставио да живим у Канади која припада атлантистичком блоку, то би било слично томе као да у рату између моје и туђе стране седим у рову туђе стране и навијам за моје. Сада сам у рову моје стране, то јест у рову највеће и најјаче Источне империје која се поново подигла. Сада сам у строју евроазијских трупа које марширају са Истока и чији бат чизама је све јачи и јачи.

Само да напоменем да кликом на слику можете добити увећану верзију.

Залазак сунца у Москви

Иако сам то већ видео када сам први пут био у Русији у новембру прошле године, још једном да поновим да је Русија данас моћна земља у сваком погледу и да становници Русије живе сасвим добро. Продавнице су пуне робе и са Истока и са Запада, а највише је руске робе. При томе, цене руских производа су у просеку ниже од цена западне робе, па се на тај начин штите домаћи произвођачи, а опет је дозвољена слободна конкуренција. Неки кажу да Русија није Москва. А ја кажем да Канада није Торонто. Свугде се у највећим градовима света живи боље него у мањим местима. Такође, желим овом приликом да кажем да је прича о Москви као о најскупљем граду на свету пренадувана. У Москви се као и у сваком другом великом граду на свету може купити и јефтинија и скупља роба. Све зависи од висине плате. У Москви је јавни саобраћај добро организован, тако да се лако може стићи практично до било које локације коришћењем метроа, аутобуса, трамваја или такозваних маршрутки, то јест мини аутобуса у приватном власништву који саобраћају на многим релацијама широм Москве.

Убрзо по мом доласку у Москву, на жалост, десио се терористички напад бандита са Кавказа који су кукавички напали грађане Москве на станицама метроа Лубјанка и Парк Културе. У тим терористичким нападима је погинуло и рањено много људи. После тих напада, руска милиција је појачала контролу на важним локацијама. Поред регуларног легитимисања сумњивих особа, уведени су и специјално дресирани пси који могу да помогну у откривању експлозива. Ево фотографије са станице Лубјанка:

Цвеће и свеће у част погинулих на станици Лубјанка

Пошто још увек учим руски језик и припремам се за тражење посла, имам више времена да откривам Москву. Тако сам био на Црвеном тргу и у улицама око њега, у улицама Арбат (стари) и Нови Арбат, Тверској, био сам на Пушкиновом тргу, код Универзитета Ломоносов и другде. Наравно, доста користим сјајни московски метро и пошто су се десили ти терористички напади, користим тактику да улазим у вагоне на почетку или на крају воза пошто претпостављам да је логика бандита са Кавказа да нападају по средини композиције где увек има највише путника. Московски метро је заиста сјајан, брз и поуздан. Изглед већине станица московског метроа је фантастичан. Ево мало фотографија са московских улица:

Кијевска железничка станица

Поглед на реку Москву

Бородински мост с погледом на Министарство иностраних послова (радно место Сергеја Лаврова)

Улица стари Арбат

Црква где се венчао Пушкин у улици Нови Арбат

Улица стари Арбат

Улица стари Арбат

Натпис "Макдоналдс" на ћирилици

Московски Кремљ

У част палих за отаџбину

На стражи поред вечне ватре

Близу Црвеног трга

Близу Црвеног трга

Црвени трг

Црвени трг

Црвени трг

Црвени трг

Споменик Пушкину на Пушкиновом тргу

Универзитет Ломоносов

Улица стари Арбат

Москва се гради

Улице Москве

"Икеа" у Москви пуна људи јер људи имају новца

"Икеа" у Москви пуна људи јер људи имају новца

Улични рекламни пано на коме се људи охрабрују да купују домаће производе

А ево и неколико кратких филмова из Москве:









А какви су људи у Москви? Као што сам већ писао у тексту када сам први пут био у Москви, овде се итекако осећа онај наш словенски сеоски дух што се огледа у отворености и непосредности људи. Да, људи овде још увек негде дубоко у себи живе у својим бескрајним степама и "дјеревњама" са својим светим обичајима, са маслом, са кефиром, са квашеним купусом, са квасом и вотком. Иако је Москва мегалополис и по површини глобализована, остао је тај дух предака у Русима и Рускињама. Поред тога, у Москви живи и много других нација, пре свега из Средње Азије, који словенској средини додају тај дух Великог Истока. Како је и велики немачки мислилац, ратник и анарх Ернст Јингер писао, Москва у потпуности припада Истоку. Москва није Европа и никада, на срећу, неће ни бити. Москва је она свештена Московија која сија као златна круна Евроазије и сјај са купола њених светих Божијих цркава у облику луковица огледа се у светлости дана и тмини ноћи историје.

Русија је земља где се жене још увек украшавају за мушкарце, а мушкарци за жене. У Москви данас има свих могућих модних стилова, али преовладава оно источњачко украшавање са сјајним нијансама златне и сребрне боје, као и додавање шарених детаља. Раније, док сам био млађи и док сам био под утицајем униформисане и претежно једнобојне и монотоне западне културе, више су ми се свиђале те једнобојне и сивље нијансе, али пошто сам извршио менталну и душевну реконструкције самога себе, почеле су да ми се допадају блештаве шарене комбинације Великог Истока.

Наравно, као љубитељ књиге, почео сам да копам по московским књижарама. Као што сам већ писао у свом првом тексту из Москве, повратак Русије империјалној идеји је видљив на сваком кораку, па тако, наравно, и у књижарама. Мудро руско руководство је одавно схватило да од самопљувања по појединим историјским периодима Русије нема много смисла, јер такво самопљување је могло да доведе до озбиљних подела народа и појаве израженог комплекса ниже вредности, а што би се негативно одразило на самопоштовање људи које је врло важно за уједињење и напредак земље. Тако на пример у московским књижарама можете наћи на истакнутим местим дела Стаљина или књиге које говоре о Хрушчову као реформатору. Значи, књиге из доба када су у Русији владали комунисти су раме уз раме са књигама које представљају белу Русију, јер је све то једна руска историја. Сваки период у историји једног народа има и своје позитивне и своје негативне стране. Русија се неће вратити комунизму, али неће ни неконтролисано пљувати по комунистичком периоду. Што се тиче идеолошке литературе у московским књижарама, преовлађују књиге мислилаца и философа из такозваног сребрног периода руске културе, а ту истакнутна места заузимају Иван Иљин и Николај Берђајев. При томе бих издвојио и препоручио књиге Ивана Иљина, јер сам Владимир Путин доста чита и цитира Ивана Иљина. Иначе, мисао Ивана Иљина се одликује изванредном јасноћом идеја и стила којим су представљене те идеје, а што потиче од прочишћених идеолошких и животних ставова.

Улични рекламни пано који позива на прославу Дана победе

Књиге које је написао Стаљин у једној од московских књижара

Унутрашњост кафеа у једној великој московској књижари

Пушкин и ја

Пушкин и Светлана

Они који читају мој интернет дневник знају да сам доста писао о руској певачици Пелагеји и њеној пратећој групи. Имао сам то задовољство да сам са својом девојком био на њиховом концерту који је одржан у "Крокус сити хол" центру поводом предстојећег изласка њиховог двоструког ЦД-а. Да, коначно сам гледао и слушао Пелагеју и њену пратећу групу уживо. Концерт је био фанатастичан, а посебно је било занимљиво коришћење најновијих светлосних и видео ефеката као подршка музичком материјалу. "Пелагеја" је сада један озбиљан пројекат који има своју мисију која се заснива на концепту повратка руским и словенским коренима. Сама Пелагеја је то неколико пута и рекла током концерта, посебно скрећући пажњу на словенске мотиве (руске биљине и наслеђе руског севера), као и на козачке мотиве који чврсто стоје на ратничким (кшатријским) основама. Ево слика са Пелагејиног концерта:

Пред Пелагејин концерт

Пред Пелагејин концерт

Пред Пелагејин концерт

Пелагеја са својом групом и гостима Сергејом Старостином и Андрејом Котовим

А ево и снимка са концерта где Пелагаје изводи песму "Пасхална" ("Пасхальная"):



Јуче смо били и на фудбалској утакмици ЦСКА (Москва) - Локомотива (Москва), што је био московски дерби. Утакмица је одиграна на стадиону "Арена Химки" који се налази у делу Москве који се зове Химки и завршена је нерешеним резултатом 1:1, а за ЦСКА је играо и србски репрезентативац Милош Красић. Ево и неколико слика са утакмице:

Навијачи ЦСКА (Москва)

Детаљ са утакмице ЦСКА (Москва) - Локомотива (Москва)

Милош Красић

Голман ЦСКА и руске репрезентације Акинфејев

Данас смо Светлана и ја били у Донском манастиру где се налазе мошти Светог Тихона патријарха Русије. Такође, на гробљу Донског манастира су сахрањене многе знамените руске личности. Ми смо данас посетили 4 гроба, генерала царске војске Антона Дењикина, хришћанског философа Ивана Иљина, писца Ивана Шмељова и писца Александра Солжењицина. Надгробни споменици Антона Дењикина, Ивана Иљина и Ивана Шмељова су направљени тако што је лично председник владе Русије Владимир Путин платио за њих. И да поменем још једном да Владимир Путин чита дела Ивана Иљина и да често цитира овог великог руског философа. Ево и слика из Донског манастира:

Главна црква у Донском манастиру

Гроб Ивана Иљина и његове жене

Гроб Антона Дењикина и његове жене

Бели венац на гробном месту где су сахрањени генерал Антон Дењикин, генерал Владимир Капељ и философ Иван Иљин. На тракама на белом венцу пише "Белое дела"

Гроб Ивана Шмељова

Гроб Александра Солжењицина

4 comments:

ex - il@miro је рекао...

Добродошао Брате!

...а за добродошлицу стихови руског пјесника Дмитрија Григорјева (Дмитрий Григорьев):

зову ме у Оман зову у Европу
позивају ме разни људи
али ја седим на обали реке
и жубор воде – мој је одговор

риба ме зове да пливамо скупа
мајмун ме зове на ручак код Ханумана
а гавран (нас двојица стари смо знанци)
лети изнад реке, и његова сенка већа је од мене

дрвеће ме зове да кренем на пут
људи у чамцима рукама машу
али ја седим на обали реке
и жубор воде – мој је одговор

Александар Марић је рекао...

Хвала што си поделио одушевљење са нама! Фотографије су одличне! Баш ми је драго да си поново са нама!

Анониман је рекао...

Nek Ti je sa srecom, drago mi je da Ti se snovi ostvaruju! Zelim Ti da u Rusiji konacno nadjes ono za cim si tragao celog zivota.

Iskren pozdrav iz Kanade

Тешић Горан је рекао...

Хвала вам свима. :)

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP