Збогом Канадо!

четвртак, 25. фебруар 2010.

Напуштам Канаду и селим се у Русију, у Москву, због љубави, јер је моје место на Истоку и за будућност генерација које долазе иза мене.

Канадски ламент, Blue guitar - Cowboy Junkies:


Слике из шетње:












16 comments:

ex - il@miro је рекао...

послије присилних сеоба љубав је највећи покретач... од мене жеље искрене!

Анониман је рекао...

Срећно! Пожелећу Вам остварење нада, мирну и подстицајну животну луку.

Надам се да ћете наставити са овим блогом.

М.

Александар Марић је рекао...

Свако је странствовање, странствовање, а најтеже је међу браћом! Јер само онај кога љубиш може да те разочара!

Тешић Горан је рекао...

Хвала вам, људи. Још сам неко време у Канади, али мој следећи прилог на овом интернет дневнику ће бити из Москве.

Поздрав.

Анониман је рекао...

Нек' ти је са срећом!

Срдачан поздрав,
--
Никола

Анониман је рекао...

Srecno, u svakom pogledu!

ex - il@miro је рекао...

Александар је изрекао једну велику ИСТИНУ, али и поред тога...

Русија је једина држава која се граничи с Богом.
- Рајнер Марија Рилке

Александар Марић је рекао...

Са овом Рилкеовом тврдњом се потпуно слажем, али и Црњански има једну златну којом завршава "Сеобе" "смрти нема али има сеоба!"
П.С.
Фотографије су одличне!

Тешић Горан је рекао...

Мирославе, јел знаш можда када је и где то Рилке рекао о Русији? Нисам за сада успео то да нађем на руском и на енглеском језику на интернету.

Тешић Горан је рекао...

Александре, ове фотографије сам недавно направио. Био је то један необично леп, сунчан и миран зимски дан овде у Торонту. Пешачио сам мало изван Торонта, по једном мало удаљеном, нисам сигран да ли острву или полу-острву на чијем се крају налази светионик. Дан је био невероватно леп и благ. Био је то један од најлепших дана које сам провео за ових нешто више од осам и по година у Торонту. Шетња поред језера, природа са врло мало уплива тековина цивилизације, поглед на пучину, на небо и на град у огњу. Понео сам био и мој двоглед којим сам осматрао удаљене предмете тако да сам заиста уживао тог дана у дугој шетњи. Изгледа да је необично благи дух тог дана остао забележен и на фотографијама, што је приметила и моја девојка Светлана.

ex - il@miro је рекао...

У књизи „Erzählungen und Skizen“ (Приповијетке и скице) има један текст под називом „Geschichte vom Lieben Gott“ (Прича о Драгом Богу)...
Да ли постоји превод на Србски, Руски или Енглески не знам... Иначе Рилке је још као млад путовао у Русију, био је и остао увијек одушевљен руском земљом, људима и посебно „руском душом“...

Тешић Горан је рекао...

Хвала на информацији, Мирославе.

Тешић Горан је рекао...

Мирославе, нашао сам ту причу у преводу на енглески језик и нашао сам тај део где пише да је Русија земља која се граничи са Богом. Ево тог дела:

From "Stories of God" by Rainer Maria Rilke, famous Austrian poet

...

"Where did you go?" he asked with impatience in his eyes.
"To Russia."
"Oh, as far as that." He leaned back and then said, "What sort of country is it, Russia? A very large one, right?"
"Yes," I said, "it's big, and not only that-"
"Was that a stupid question?" Ewald smiled, turning red.
"No, Ewald. Quite the contrary. Your asking what sort of a country it is makes a number of things clear to me. For example, what Russia is bounded by."
"On the east?" my friend interjected.
I thought for a minute. "No."
"On the north?" the handicapped man pressed me.
Then I realized something. "Don't you see," I said, "looking at maps has spoiled people. There everything is level and flat, and when they've located things in terms of directions, they think that's all there is to it. But a country is not an atlas. It has mountains and gorges. So of course it must touch on something both above amd below."
"Hmm," my friend reflected. "You're right. What could Russia border on, on those two sides?" Suddenly the ailing man looked like a little boy.
"You know!" I cried.
"On God, maybe?"
"Yes," I confirmed, "on God."

...

Сјајно! Хвала још једном. :)

Тешић Горан је рекао...

А ево и на руском језику:

Где же Вы были? — спросил он с нетерпеливым огоньком в глазах.

— В России.

— О, так далеко! — он откинулся на спинку стула. — Что это за страна — Россия? Она очень большая, не правда ли?

— Да, — сказал я, — большая, и кроме того...

— Это был глупый вопрос? — улыбнулся Эвальд и покраснел.

— Нет, Эвальд, напротив. Когда Вы спросили, что это за страна, мне многое стало ясно. Например, с чем Россия граничит.

— На востоке? — предположил больной. Я немного подумал.

— Нет, скорее...

— На севере, — допытывался мой друг.

— Видите ли, — нашелся я, — чтение по карте портит людей. Там все плоско и вразумительно, и когда они видят меридианы и параллели, им кажется, что больше ничего и не надо. Но страна — не атлас. На ней есть горы и бездны. И вверху и внизу она ведь тоже с чем-то соприкасается.

— Гм. Вы правы, — задумчиво сказал Эвальд. — А с чем граничит вверху и внизу Россия?

Вдруг он взглянул на меня совсем как мальчишка.

— Да Вы знаете это! — воскликнул я.

— Наверное, с Богом?

— Конечно, — подтвердил я, — с Богом.

ex - il@miro је рекао...

Баш ми је драго! Стварно си упоран к`о кртица...

Поздрав!

Анониман је рекао...

[b][url=http://www.playlist.com/blog/entry/12705499139] Tofranil online [/url][/b]

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP