Магијски бољшевизам, соларни пролетаријат и Андреј Платонов

Увек се радо сећам социјализма. Сећам се када сам почео да радим у фабрици аутомобила "Црвена Застава" у Крагујевцу половином 90-тих година. Тада је још увек у Србији био социјализам и било је лепо радити тамо. Иако је било тешко. Економске санкције, недостатак електричне енергије... Сећам се радничке мензе и мириса јела припреманих тамо. Дивни мириси. Сећам се да су сви јели заједно, и руководиоци и инжењери и обични радници. Сећам се заједништва. Сећам се људи... Незаборавни тренуци у социјалистичкој "Застави"...

Читајући књигу "Руска ствар" Александра Дугина, открио сам једног невероватног руског писца - Андреја Платонова. Хвала Александру Дугину за то фантастично откриће. Ко је био Андреј Платонов? Као што сам већ написао Андреј Платонов је био руски писац који је писао за време Совјетског Савеза. Андреј Платонов је био комуниста. Иако је био комуниста и иако је на почетку своје списатељске каријере писао у корист револуције, Андреј Платонов је, такође, био међу онима кога су закачиле репресије тридесетих година. Али, оно што је специфично за Андреја Платонова је да је он био један од оних који су припадали кругу комуниста који су разумевали бољшевичку револуцију на једном дубљем нивоу, који је сезао до езотеријских дубина, па отуда и назив - магијски бољшевизам.

Овом приликом хоћу да скренем пажњу да је класични приступ руској бољшевичкој револуцији, који је, уствари, поглед на руску револуцију са запада и споља, погрешан. При овоме ћу се задржати на мањкавости тог спољашњег погледа на руску револуцију. Спољашњи поглед на историју не узима у обзир езотеријске и магијске аспекте историјских догађаја који се дешавају иза кулиса. Да парафразирам Ернста Јингера - историја је калеидоскопско светлуцање на површини магијске збиље. Дакле, руска бољшевичка револуција. Писао сам о томе како је руски философ и писац Дмитриј Мерешковски описао генезу руске револуције од времена Петра Великог. Смисао исходишта руске бољшевичке револуције лежи у дубокој прошлости Русије и тесно је повезан са примањем хришћанства у Русији и са идејом о стварању Раја на земљи са једне стране и са непрестаним праћењем шта ради држава у светлу те идеје о стварању Раја на земљи од стране народа. Руси су ту идеју о стварању Раја на земљи прихватили као циљ ка коме треба стремити и та идеја јесте утопистичка идеја у позитивном смислу. Уопштено говорећи, од свих философских, политичких и социолошких идеја, једино је утопијска идеја вредна борбе. Остале идеје се у мањој или већој мери могу свести на прихватање такозване историјске реалности. Али сва та прихватања историјских реалности, која су посебно данас актуелна у Србији, воде ка сагињању и ка оправдавању ропства, које готово неминовно, у светским оквирима, води ка Армагедону. Утопистичка идеја, идеја Царства Божијег на земљи, идеја о обнови Златног Доба, јесте једина идеја за коју се вреди борити. Остало је варка, дим...

Андреј Платонов и његова књига "Чевенгур". У Србији је та књига преведена под насловом "Последња комуна" од стране Миливоја Јовановића, а издала ју је издавачка кућа "Логос". Капитално дело руске совјетске књижевности. Никада тако нешто нисам читао. Невероватно дело. Како је о "Чевенгуру" писао Александар Дугин, та књига представља базични текст револуције. Она, такође, спада у кључне текстове руског национал-бољшевизма. "Чевенгур" је са једне стране анти-утопијски роман, а са друге стране тотални јуриш у будућност. Дугин каже да је "Чевенгур" учење, нео-сакрални текст. И у праву је. Револуција је у свом последњем, онтолошком значењу ствар душе. Бољшевичка револуција као дело душе? Комунизам? Откуда сад па то? Са Истока. У свом есеју "Устанак Истока" из 1920.-те године, Андреј Платонов пише: "Нама неће помоћи Запад, већ Исток. Исток ће завршити револуцију, која је почела у Русији." И још пише: "Запад - то је мењшевик." И даље: "Исток је бодар, млад и силан. Исток - бољшевик." А у самој књизи "Чевенгур": "Совјетска Русија је - убеђивао је Дванов Достојевског - као млада бреза на коју је насрнула коза капитализма. - Чак је цитирао паролу из новина: - Терај брезу да порасте, како је не би појела коза Европе!" Бреза као симбол руског простора и коза Европа која хоће да поједе руску брезу. Ово је, такође, и евроазијска идеја. Ово је идеја о улози Великог Истока у светској историји.

Чевенгур је назив малог места у руској степи у коме људи покушавају да организују комунизам. Чевенгур као последња комуна. Чевенгур као утопија. Иако је сам роман, као што сам већ написао, анти-утопија са једне стране, јер кроз невероватну иронију и хумор критикује практичне примене совјетске власти оног времена, он је, уједно, и велики манифест магијског бољшевизма. Револуција је по Платонову, као што сам већ, написао, ствар душе. Али, не било које душе понасоб, већ свеопште, сведуше. Јунаци "Чевенгура" хрле ка социјализму, који је "у даљини", у "оближњој земљи". Социјализам "расте из траве", открива се "крај пута" ка Рози Луксембург: зато се мора "видети" или "наслутити" међу "живим травама". Књига је пуна необичних описа. Јунаци књиге су тужни. Књига је драматична. Како је написао Миливоје Јовановић у свом поговору књиге: "Оснивање утопије и стицање разних јунака у њој припремљени су оригиналном концепцијом времена - његовим двоструким схватањем (време у природи и историји које протиче и "заборавља се" и време у човеку које је "вечна туга")." Бескомпромисна тежња за укидањем историје и за успостављањем вечног лета. Сјај сунца социјализма. И како пише Дугин, у Чевенгуру ради сунце, које је главни "небески пролетер". А на земљи, у Чевенгуру, у последњој комуни - соларни пролетаријат. Невероватна књига, са невероватном енергијом. И опет Дугин: "Велики Андреј Платонов, који се родио век уназад, који се родио век унапред. Који се родио Чевенгуром, који је родио Чевенгур."

И овде се показује стварни карактер руске бољшевичке револуције, која нема велике везе са теоријама завере које, уствари, представљају поглед на револуцију са Запада. Прича је потпуно другачија. Окренимо своја лица, браћо и сестре, ка Истоку. Послушајмо другу причу. Русија је неверованта и мистична. А Андреј Платонов је изданак те и такве Русије.

Овом темом желим да позовем све оне који трагају да преиспитају званичне истине које су нам, углавном, сервиране са запада и да крену према другим световима. Андреј Платонов и његово дело свакако спадају у блистава достигнућа Истока.

Као илустрацију светова магијског бољшевизма представљам вам и филм "Земља" Александра Довженка: