Путеви ка утопији: Руски старообредници у тајгама

субота, 21. август 2010.

Ево још једног филма о руским старообредницима који живе у тајгама. Филм је на руском језику.

Posted by Горан Тешић at 11:27 AM

6 comments:

Миррослав Б Душанић је рекао...

Управо сам прочитао једну књигу (новелу/приповијетку) која је имала за тему Старообреднике, а написао ју је Николай Семёнович Лесков (рођ. 1831. а умро 1895.). Он је веома често за теме својих приповиједака имао Старообреднике, који су у царској Русији били забрањени. Према њима је Лесков показивао велике симпатије, али није одобравао њихове протестне акције «вјерског фанатизма» САМОСПАЉИВАЊА...
Лесков је за свог живота, поред Достојевског и Толстоја, важио за једног од најважнијих руских прозних писаца. Али је због свог критичког осврта према држави и званичној «државној цркви» 1883 год. отпуштен из државне службе (радио је у Министарству за културу), а његова дјела су касније често подлијегала државној цензури...

Књигу сам читао на њемачком језику «Der versiegelte Engel», на србском би наслов гласио «Запечаћени анђео»... Мислим да је назив приповијетке, написане 1872. год, у руском оригиналу одговарајући овом њемачком и србском пријеводу и да гласи: «Запечатленный ангел»

недеља, 22 август, 2010  
Миррослав Б Душанић је рекао...

И још нешто најглавније што пропустих: Хвала ти на овом прилогу!

недеља, 22 август, 2010  
Горан Тешић је рекао...

Нема на чему. Драго ми је да ти се допао филм.

недеља, 22 август, 2010  
Миррослав Б Душанић је рекао...

Искрено говорећи допало ми се брижно чување традиције а посебно „ИЗВОРНО САБОРОВАЊЕ“, које је у новије вријеме све мање заступњено код Словенских народа...

недеља, 22 август, 2010  
Горан Тешић је рекао...

Да. Слажем се да се много тога доброг може научити од старообредника, али, такође, има и ствари које нису баш добре. Ту, пре свега, имам у виду, старообреднике беспоповце, који немају свештенство. Ипак, мислим да не треба судити, јер Бог види шта је у душама људи. Оно што је за мене занимљиво код старообредника, то је та религиозна напрегнутост из које произилазе необичне ствари.

Оно што, такође, за мене представља велику ману начина живота старообредника беспоповаца или бегуна, је одсуство свести о историјском тренутку. Ту мислим на чињеницу да у свету постоје силе које желе да освајају туђе територије. Рецимо да узмемо ситуацију када би већина људи живела као што живе беспоповци. То би личило на неку врсту сакралне анархије. Нешто као хришћанске комуне. Делује лепо, али шта би се десило са тим светом када би неко напао споља на такву једну заједницу са циљем да је пороби. Они не би могли ефикасно да се бране и тај свет би пропао. Зато је за очување Благословеног начина живота потребна империја која има довољно јасну представу о томе да треба да чува тај Благословени начин живота, а то значи постојање државе и државне организације са војском, полицијом и другим државним институцијама. То је једноставно историјска реалност, а ако би се она бескомпромисно одбацила, цео концепт Благословеног живота би брзо био срушен.

недеља, 22 август, 2010  
Миррослав Б Душанић је рекао...

Мени је историјски познато зашто Старобредници (и „поповци“ и „беспоповци“) тако живе (како живе) и у потпуности се слажем са тобом...

Николай Лесков је симпатизирао Старообреднике због њихове религиозности и морала, али је такође био за јаку државу и пропагирао је у својим дјелима традиционалне (конзервативне) вриједности. Због тога је био на удару револуционара (љевичара из Санкт Петерсбурга), који су устали против цара...

Понекад мислим да је Лесков покушао да пронађе СПОНУ (заједнички језик), која (који) би повезала (повезао) Старообреднике са „руском царевином“ и „званичном државном црквом“. Из државне службе је по мом мишљењу неправедно отпуштен 1883. године, јер је остао несхваћен, за његове идеје није нико имао слуха...

НО НИ ДАНАС СЕ НИЈЕ МНОГО ПРОМИЈЕНИЛО...

Велики проблем и у данашње вријеме је немогућност дијалога као и самовоља једног дијела нашег „званичног Свјештенства“, која се у појединим приликама понаша као и њихова „свјештеничка сабраћа са Запада“ („ПАПИЗАМ“): под „маском вјере у Бога“ „ЗАТУЦАТИ“ и ОГЛОБИТИ (ОПОРЕЗОВАТИ) народне масе, изградити за себе „ЗЛАТНЕ ДВОРЦЕ“ и уживати у „ОВОЗЕМАЉСОМ БЛАГОСТАЊУ“, а народу – да извинеш, „продавати муда за бубреге“...

У ПРАВОСЛАВНОМ СВИЈЕТУ је све теже наћи „ДОСТОЈНЕ и СТАРЦЕ“ као што је био наш ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ – када се упокојио иза њега није остало ништа од материјалних добара...

(имам неке проблеме при слању коментар - ако се појаве дупликати молим те да их избришеш)

понедељак, 23 август, 2010  

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP