Гласови са запада: Понашање и генетски модификована храна

"Године 1996. Грегу Бретхауеру понуђен је посао који је сматрао сјајним - управник за студенте при Централној алтернативној средњој школи у Аплтону у држави Висконсин. Али, кад је посетио школу и видео како изгледа, није хтео прихватити посао. Тинејџери су били “непристојни, одбојни и без манира”, рекао је, и школа је била без икакве контроле. Био им је потребан полицајац који би се бавио дисциплином и одузимањем оружја.

Али, 1997. године школа се почела мењати на готово чудесан начин захваљујући Барбари Рид Стит, аутору књиге "Food and Behaviour, A Natural Connection" ("Храна и понашање, природна веза"). О снажном деловању исхране сазнала је радећи као саветница за криминалце на условној слободи. Најпре би сваком клијенту који јој је био поверен променила исхрану. То би им сваки пут променило живот.

“Преко 80% клијената на условној слободи с којима сам радила од 1970. до 1982. године постали су здрави, продуктивни чланови друштва након што бих започела с терапеутским програмом промене исхране”, каже Стит. Промене у њиховим животима биле су тако видљиве да је један судија непрестано говорио новим клијентима: “Послаћу вас Барбари Рид и држаћете се исхране коју вам она одреди. Ако то не учините, опет ћете упасти у невоље - а следећи пут идете у затвор!”

Стит је била уверена како су многи проблеми с којима се суочавају школе у Америци узроковани лошом исхраном. Након што је успела променити понашање криминалаца, веровала је да ће утицај на средњошколце бити дечја игра.

Она и њен супруг Пол, биохемичар, дошли су у своју локалну школу с необичном и великодушном понудом. Хтели су избацити аутомате за продају сокова и прерађену храну и нахранити ученике свежом, целовитом храном, пратећи притом како им се понашање побољшава. А Ститови ће платити рачун. Заравно, будући да су посједовали фирму "Natural Ovens", пекару за целовите пекарске производе, њихова компанија слаће школи своје здраве производе и запослити свог кувара у школској кухињи.

Управа школе спремно је прихватила ову понуду без обавеза, а чак је и очекивала неке промене. Оно што су добили, било је револуционарно.

Школа је постала мирна, деца су се добро понашала, неоправдани изостанци нису проблем, а свађе су биле ретке. Оцене су се поправиле, а учитељи су се могли посветити подучавању уместо да непрестано дисциплинирају ученике. “Више у разреду нема ометања нити потешкоћа с понашањем ученика какве сам имала пре новог програма исхране”, каже наставница Мери Брувет.

Чак су и проблематични ученици захваћени овом револуцијом. Бројеви су импресивни. Откад је програм започео пре пет година, није било уношења оружја, одустајања од школе, избацивања, самоубистава, па чак нити дрога.

Бретхауер је посетио школу четири године након што је одбио посао декана и запањио се над оним што је видео. Каже: “Дошао сам на разговор ради другог посла и открио како се атмосфера потпуно променила.” Ипак је одлучио прихватити посао.

И друге школе затражиле су такве промене. Средња школа "Ајнштајн" увела је неке мање промене и према декану, деца су готово одмах постала “пажљивија и боље усредсређена”. Наставник природних наука у средњој школи каже: “Предајем овде готово тридесет година. Видим да су ове године деца мирнија и да је с њима лакше разговарати. Чине се разумнијима. Ове сам године хтео поћи у пензију, али остајем још једну годину - толико ми је забавно!”

Ученици су приметили промене до којих је дошло због здравије исхране. Једна је девојчица изјавила: “Сада кад се могу концентрисати, лакше ми је слагати се с другима јер пазим шта они говоре, а не размишљам само о ономе што ја њима желим рећи.” Друга ученица је рекла: “Ако имаш важан тест, мораш јако добро јести.”

“Научили су да ће их здравија храна учинити бољим особама”, каже надзорник Томас Скалин. “Боље су усресређени и срећнији су.” Многи ученици постали су заговорници здраве хране. Вести о трансформацији школе заинтересовале су многе широм света. Свакодневно добијају захтеве на својој wеб страници, а између осталог, гостовали су у емисији “Добро јутро, Америка”, на новозеландском радију и у италијанском часопису.

Један наставник из исте школе неколико година раније спровео је сличан експеримент с мишевима. У једном кавезу три су миша јела нездраву храну; у другом су три миша јела целовите намирнице. Разлика између две групе била је шокантна.

Мишеви који су јели нездраву храну, каже Стит, постали су “врло усамљени и недружељубиви.” Кад су ступали у интеракцију, често су се тукли.

У сваком кавезу налазила се картонска цев начињена од ролне папирнатих убруса. Мишеви храњени нездравом храном подерали су своју цев на комадиће, док је група храњена здравом храном користила своју цев као спаваоницу. Чинило се да су мишеви храњени нездравом храном заборавили на своје нормално ноћно понашање, јер су током дана толико јурили уоколо да их је наставница морала прекрити како би стишала буку у разреду.

Након два месеца храњења нездравом храном два су миша убила трећег и појела га.

На крају тромесечног експеримента два преживела миша храњена нездравом храном почела су јести целовите намирнице. За око три седмице њихово је понашање поновно постало мирно и питомо.

Кад је наставница Луиђи Фриго чула за експеримент с мишевима, одлучила га је спровести са својим другим разредом у Кудахију у држави Висконсин, и понављала га је од тада сваке године, током седам година. Али, како би заштитила мишеве, ограничила је нездраву исхрану на само четири дана. Она и њени ученици најпре су седмицу дана посматрали мишеве, радећи белешке о њиховом понашању. Затим су три миша нахранили намирницама као што су зашећерене житарице, слаткиши или колаши и дијетна сода. До следећег дана “њихово се понашање драстично променило.” Мишеви храњени нездравом храном променили су се из друштвених, активних животиња у лење, недруштвене животиње. Више се чисте, чине се нервознима, скривају храну, и више не могу изводити неке “трикове” које су раније изводили. Потребне су им две до три седмице храњења целовитом храном да се опораве од нездраве хране. Неколико месеци касније разред је још једном покушао поновити експеримент на истим мишевима, али животиње су одбијале јести нездраву храну.

Храна која мења ум

Иако Стит није била усредсређена на уклањање генетски модификоване хране, уклонивши продајне аутомате, припремајући храну од почетка и користећи маслиново уместо биљног уља, њен је програм елиминисао готово сву ГМ храну с јеловника.

Није јасно које су намирнице узроковале проблеме у понашању. Али, јасно је да храна може снажно утицати на понашање, расположење, срећу и целокупни квалитет наших живота. Истраживање из 2002. године показало је да “молекули хране делују као хормони регулишући телесне функције и подстичући деобу ћелија. Молекули могу проузроковати менталну неравнотежу, од недостатка пажње и хиперактивног поремећаја до течких менталних болести.” Храна може бити “моћнија од лекова”. Истраживачи су рекли да храна такође може утицати на “гене који одређују хоћемо ли добити рак, срчано обољење, депресију, шизофренију или дислексију.” Исхрана здравом храном не само да нам продужава живот, већ “што је још важније, одржава високи квалитет наших живота док старимо.”

Истраживање британског "Asthma and Allergv Research Center" ("Центра за истраживање астме и алергије") потврђује овај закључак. Током две седмице 277 трогодишњака храњено је воћним соком којије садржавао четири вештачке боје укупне тежине 20 мг и конзерванс натријум бензоат. Те су количине знатно ниже од нивоа допуштених у пићу и храни за децу. Следеће две седмице деца су добијала обичан воћни сок.

Родитељима није речено током која две седмице су деца добијала обичан сок, нити током којег раздобља су добијала сок с додацима. Од њих је затражено да пишу извештаје о понашању својих трогодишњака. Описали су понашања као што су “прекидање, концентрација, ометање других, тешкоће с успављивањем, поигравање с предметима и изливи беса.” Подаци су указивали на значајне разлике између два експериментална раздобља. Заправо, истраживањем се закључило како је боја у храни могући узрочник проблема сваког четвртог детета које има нападе беса.

Истраживачи кажу како се “значајне промене хиперактивног понашања детета могу постићи уклањањем боје и адитива из исхране.” Тврде како би “сва деца осетила корист од такве промене, а не само деца која већ показују хиперактивно понашање или која су склона алергијским реакцијама.”

Ако адитиви и нездрава храна могу тако снажно утицати на децу, ученике и криминалце на условној слободи, колики део начих нервоза, мањка концентрације, немира, несаница, беса или депресија одређује оно што једемо? Наука још нема одговор. Утицај хране на ментално и емоционално здравље није процењен у традиционалним проценама сигурности хране. А ниједно истраживање није проучавало везу тих учинака и ГМ хране.

Међутим, један је експеримент случајно открио неке ствари. Холандски студент, хранећи једну групу мишева ГМ, а другу природним кукурузом, открио је више од обичне разлике у тежини. Било је и значајних разлика у понашању. Мишеви храњени ГМ храном “чинили су се мање активним у кавезу.” А кад су измерени на крају експеримента, они храњени ГМ храном били су “узнемиренији” од других мишева. Према речима истраживача: “Многи су трчали уоколо по корпи, очајнички копали по пиљевини, па чак панично скакутати, што никада раније нисам видео.”

Не могу се само на темељу овог запажања извући закључци о учинцима ГМ хране на људску психу. Али, и закључци да психолошких учинака нема, једнако су неутемељени."

Ово је из књиге "Семе уништења" од Џефрија Смита.

Не дајте да вам капитализам уђе у кућу.