Моја музика: Чехомор или певајмо, браћо и сестре, "праматерњим липовим језиком"
понедељак, 31. август 2009.
Они долазе из Чешке. Они су Чешко-Моравско музичко друштво или Чехомор. Франтишек Черни (гитара), Карел Холас (виолина) и другови. Окренимо своја лица ка истоку и певајмо, браћо и сестре, "праматерњим липовим језиком"!
Карел Холас и Франтишек Черни
Ленка Дусилова (пева женски вокал у песми "Proměny") и Франтишек Черни
Proměny (словенски чаробно):
Mezi horami (епски):
Šimbolice (словенски ковитлац):
Včelín (пчеле):
Vyšly ryby (смирена словенска пасторала):
Gorale (играјте и веселите се Словени):
Dobře ti je Janku (устани Јанку):
4 comments:
Хвала Ти за ову предивну препоруку - са Твојим прилогом постајем музички богатији...
Драго ми је да ти се допада Чехомор. Они су веома популарни у Чешкој, а свирају, заиста, фантастичну музику.
Ово моје представљање разних, у Србији непознатих извођача, има за циљ да направи преокрет у културном смислу, то јест да покаже народу да, не да запад има алтернативу, већ да је културна и скоро свака друга понуда са истока боља од западне. Ја мислим да је пре великог политичког преокрета потребно направити преокрет у култури, јер истинска идеологија извире делом и из културе. Ја знам да су укуси различити, али ако смо ми Срби Словени, онда не видим како некоме може да буде занимљивија музика коју, на пример, изводи Мадона од музике коју изводи Чехомор. Па, музика коју свира Чехомор је права ерупција ведрине и матерње мелодије запакована у модерније аранжмане. То је наше, словенско. Какве везе има Мадона са нама Србима? Никакве. Испразна музика, испразни текстови. И не само Мадона. Али, 'ајде да останемо при тврдњи да су укуси различити, што је истина. По мени је проблем у томе што се врши бесомучна пропаганда културних и поткултурних вредности са запада, тако да просечан Србин није ни у могућности да чује нешто што не долази са запада. Дакле, извођачи са разних страна света нису равноправно заступљени, већ се предност даје готово само западним извођачима. Зашто? Јел западна култура има вишу вредност него култура из других крајева света? Ја сам сигуран да нема. Али, култура се организује одозго. То културно усмеравање треба да врше они који се налазе на челу Србије. Уместо да група Чехомор буде популарна у Србији и да на њихов концерт дође 50.000 људи, у Србији је популарна Мадона и на њеном концерту је било 30.000 људи.
Али, нема одустајања. Ево, овај мој интернет дневник је мој допринос неодустајању. :)
Твоме објашњењу не бих имао много штошта ново да додам, осим да се са изреченим углавном слажем...јер и мени је моје културно насљеђе простор у којем сам се кретао и крећем, што не значи да немам отворене уши и за друге. Али можда би управо овдје било добро да се истакне, да културу не гледамо „идеолошким и исполитизованим очима“. „Традицонална, изворна култура“ никада није људе раздвајала, напротив она их је приближавала и спајала.
...Пансловенство које Ти овдје свјесно (или несвјесно) пропагираш ја у потпуности подржавам, али он није некакво ново откриће. Некада је био и те како развијен, отишао је у „запећак историје“ онога тренутка када су словенски народи умислили, да су побиједили непријатеља или му у најмању руку постали равним. Сада су словенски народи веома расцјепкани, чему је у највећој мјери допринео бољшевизам и комунизам - идеолошки упакована лажна солидарност - али се искрено надам да ћемо ми убрзо увидјети, да наши заједнички непријатељи не мирују и да су им циљеви остали исти (обогатити се и живјети на наш рачун). Они се само према нама „завађеним“ стратешки различито понашају.
Што се тиче Пансловенства, имам симпатије према њему, али га не пропагирам, јер сматрам да је вера изнад крви. Дакле, Православље је на првом месту, па онда долази Евро-Азијство као геополитички и културни правац који би, по мом мишљењу, требало следити. Словенство спада у то окретање истоку, јер Словени, у суштини, припадају истоку.
Значи, суштина мог писања на овом мом интернет дневнику је утврђивање у Православљу и србству, али не на партијашки начин и културно ослобађање Србије од запада. Када се једном добије културни рат, онда не би требало да буде много тешко да се победи и на политичком пољу. Такође, овде промовишем и Русију, али не толико кроз призму њене тренутне снаге и моћи, јер би се то онда свело на тренутно стање снага и тренутни интерес, већ на суштинском нивоу који представљају и Света Русија и Русија која није везана само за Православље.
Такође, на овом интернет дневнику пишем и о оним људима, појавама и политичким и социјалним покретима који се боре за слободу, јер сматрам да је политика коју запад тренутно води усмерена ка томе да натера људе широм света да постану "реалисти" и да почну да мисле како запад нема алтернативу и да се треба приклонити јачем, а што је психолошки усмерено ка томе да људи замрзе слободу, то јест да им се наметне ропски менталитет.
Постави коментар