Калужски дневници (2)

Био сам јуче у Калуги на медицинским прегледима који су потребни да бих предао документа за други статус у Русији. Сада имам први статус РВП - "разрешение на временное проживание", то јест дозвола за боравак на 3 године. Планирам да следеће недеље предам документа за статус - "вид на жительство", то јест - дозвола за стални боравак. Калуга је, иначе, град од око 320.000 становника са доста уских улица.

Време је било променљиво, облачно, прохладно са ветром и са повременим влажним снегом, суснежицом и кишом. Користио сам услуге људи који помажу да брже завршимо те медицинске прегледе. Са мном је и један Шпанац Франциско. Из северних је области средњег дела Шпаније. Преселио се у Русију. Ожењен је Рускињом. Ради у ауто индустрији. Говори руски са шпанским акцентом. Говори брзо и понекад не разумем шта је рекао. Рус који нам помаже га такође често пита да понови шта је рекао. Али добар је Шпанац. Не одустаје. Причамо о разним стварима. О свакодневном животу, о спорту... Рус добро познаје спорт, посебно кошарку. Зна многе наше играче и тренере у Русији.

Када сам завршавао један од медицинских прегледа докторка ме пита зашто сам ја у Русији. Ја јој кажем да сам ту зато што ми се свиђа да ту живим, да сам русофил, да ми је жена Рускиња, да имамо дете. Она ми онда каже да је њен син често у Новом Саду, да воли Србију, људе у Србији, србску кухињу, да говори србски. Ја јој одговарам да је то добро, да су то братски језици. Не може се прекинути веза Србије и Русије. Братски народи ће то заувек остати.

Мало касније док сам чекао резултате прегледа прошетах мало по центру Калуге, па тако свратих до једне повеће пијаце. У централном делу пијаце се налази затворена хала где се продају разни прехрамбени и други производи. У Русији се директно тргује. Продавачице ме зову да пробам њихове производе. Мужчина попробуйте творог! Мужчина попробуйте сало! Продају млечне и месне производе, воће, поврће, хлеб, цвеће и још много што шта. Свеже и сушено воће углавном продају људи са истока. У центру сале се налази огласна табла на којој стоји програм неког калужског позоришта. Код једне бакице купујем теглу са белим печуркама и теглу мешаног поврћа. Весела је атмосфера у тој сали. Мирис и непосредност Великог Истока.

На једној тезги гледам неке чоколаде и питам за цену. Жена која продаје ми каже - Имате акценат? Кажем - Да. Ја сам из Србије. А како се живи у Србији. Па, зависи од човека. Није тако лоше. А ево сад је била девојка која каже да се свугде ван Русије живи боље, каже она незадовољно. Не, то није тачно одговарам. Ја сам живео скоро 9 година у Канади и напустио сам је и преселио се у Русију. Овде ми се више свиђа. Жена сва срећна - Па јој сам рекла да се у Русији не живи лоше. Слажем се да се у Русији не живи лоше. Онда почињем своју стандардну тираду враћања вере у свој народ и државу са циљем разбијања вештачког кроз медије годинама набијаног комплекса да је у Русији све лоше, а на западу све добро. Исто као у Србији. Про-западњаци који појма немају о западу и они који воле своју отаџбину. Купујем чоколаду, поздрављам и одлазим. Испунио сам свој задатак. Жена је срећна јер јој је утврђена вера у своје.

Настављам да проучавам наставу у одвојеним мушким и женским одељењима и почињем детаљно да изучавам унијате и западну Украјину.

Иначе, део територије западне Украјине на крајњем западу према Пољској и Словачкој је некада био познат под именом "Червонная Русь" или "Црвена Русија", а народ је називан Русинима, а то су уствари Руси којих има и у србској Војводини. Црвена Русија се налазила и сада се налази на гео-политички веома осетљивом простору где је народ вековима био под ударом католика са запада, пре свега Пољака, Аустријанаца и Мађара. На жалост, део народа је примио унију са католицима. Грко-католицизам или унијатство је својеврстан верски компромис при чему је део народа у Црвеној Русији и западној Украјини признао папу за врховног верског поглавара као и католичке догмате, а задржао је православни, то јест грчки обред. Унијати су данас оштро супротстављени Русији. Ја стојим на становишту да не треба одбацивати западну Украјину пре свега јер тамо има много православних и да се треба стрпљиво и упорно борити да се народ који није православан врати својој православној Цркви.

Црвена Русија се састоји из 5 провинција: Галиција (Галичина), Волињ, Подоље, Буковина и Закарпатје.

И даље мислим о Бојки и Белој Србији тамо у Закарпатју. Свиђа ми се назив једне области у западној Украјини - Волињ. О Волињи пева познати украјински музичар Валериј Маренић. Он је један из чувеног "Трија Маренић" у коме су поред њега били и његова бивша жена и њена сестра. Ево једне сјајне песме "Трија Маренић" у извођењу Валерија Маренића:



Идемо даље.